Poslednje objave
cache/resized/85723f3c4d051f236c72970a41b140f4.jpg
Otvaranjem gostujuće izložbe Muzeja afričke umetnosti iz ...
cache/resized/8ae238cac522a021c726a753ef7561e9.jpg
На купалишту Бјелине у Котор Варошу јуче је одржана ...
cache/resized/4226e491f0e7cf7d5fe85cfd61f6fd06.jpg
Džek rasel po imenu Patron, službeni pas ukrajinske vojske, ...
cache/resized/10a0d92906c771f19253c31741586edb.jpg
организовали су за себе и своје пријатеље посебно дружење у ...
cache/resized/401443d3fdc8a8089d55e2fa42bc7bfe.jpg
Пролеће је период када се рађају младунци који се могу ...
cache/resized/61ed51a497056bc200881b4f70d7bde8.jpg
U Peći je 9. i 10. maja održana međunarodna izložba pasa na ...
cache/resized/7d9f59faabdf5d9031f714d89f4a1199.jpg
Grad Zrenjanin odlučio se za vrlo morbidan potez - umesto ...
cache/resized/6062a8ab9c8a2e075e8547f179f34618.jpg
Centar za obuku pasa Vojske Srbije bogatiji je za sedam ...
Otvaranjem gostujuće izložbe Muzeja afričke umetnosti iz Beograda - "Kultura lova - donso u tradiciji Bamana" u Zavičajnom muzeju Petrovac na Mlavi počela je 18. Evropska noć muzeja.
 
Izložbu su otvorili Žaklina Perić, direktorka Zavičajnog muzeja Petrovac na Mlavi i Milica Josimov, kustos izložbe iz Muzeja afričke umetnosti. Kako je rečeno na otvaranju, izložba „Kultura lova – donso u tradiciji Bamana“ predstavlja organizaciju, etiku, verovanja i poseban status lovaca u društvu na osnovu izbora predmeta koje su sakupili dr Zdravko Pečar i Veda Zagorac u Maliju i drugim zemljama zapadne Afrike 1960-ih i 70-ih godina. 
 
Posetiocima je objašnjeno da je donso tradicionalni naziv za lovca u kulturi bamanaskog naroda, pojam koji je podrazumevao veliko znanje pojedinca o prirodnoj sredini, njenoj flori i fauni, kao i izuzetnu izdržljivost, hrabrost i veštinu u lovu.
 
Svi zainteresovani će imati priliku da posete izložbu do kraja juna, uz prateće programe.
 
Tekst i fotografija preuzeti : https://www.ebranicevo.com/
 
На купалишту Бјелине у Котор Варошу јуче је одржана традиционална котлићијада на којој су учествовале 102 екипе из Републике Српске, Србије, Мађарске, Македоније, Словеније, Италије и Аустрије.
 
Најбољу рибљу чорбу припремила је екипа Удружење жена ,,Венера“ из Котор Вароша, друга је била екипа ,,Лука“ Шипраге, а трећепласирани су били чланови екипe Ловачког удружеа ,,Посавина“ из Суње /Хрватска/.
 
Према оцјени жирија, најбољу ловачку чорбу припремили су чланови екипе Ловачког удружења ,,Борчићи“ из Шипрага, друго мјесто припало је екипи Удружења грађана ,,Плави талас“ из Апатина /Србија/, а треће екипи ,,Сим Техник“ из Шибова.
 
Члан побједничке екипе Раде Нијемчевић рекао је да је за освојено прво мјесто заслужна комплетна екипа која је за припрему котлића одабрала провјерено месо уз неколико тајних састојака.
 
,,Ово је, без дилеме, најбоље организована котлићијада у региону, а уз то и врло посјећена, што само говори да смо у јакој конкуренцији освојили вриједно прво мјесто“, истакао је Нијемчевић.
 
Начелник Котор Вароша Зденко Сакан изразио је задовољство због великог броја учесника манифестације која је одржана у на градском купалишту ,,Бјелине“.
 
,,Ово је 13. котлићијада коју организујемо и сваке године је све масовнија. Радује нас присуство великог броја учесника из сусједних градова, али из иностранства, као и чињеница да је у ревијалном дијелу наступило више од 15 екипа“, рекао је Сакан.
 
Пехаре, дипломе и робне награде најуспјешнијим екипама уручили су начелник општине Зденко Сакан и његов замјеник Младен Тривуновић, те предсједници ловачких удружења са подручја општине и спортско-риболовног друштва „Котор Варош“.
 
Директор Туристичке организације општине Котор Варош Немања Кнежевић је уручио захвалнице Ловачком савезу Републике Српске и Спортско-риболовном удружењу ,,Бањалука„.
 
Захвалнице и пригодне поклоне начелнику и замјенику начелника општине, директору Туристичке организације, Ловачким удружењима са подручја општине и Спортско- риболовном друштву „Котор Варош“, уручили су представници Ловачког савеза Југоисточне Србије и Косова и Метохије.
 
У забавном дијелу програма наступили су чланови Фолклорног ансамбла ,,Котор Варош“.
 
Которварошку котлићијаду организовала је општина у сарадњи са Туристичком организацијом Котор Вароша, Ловачким удружењима ,,Трофеј“, ,,Узломац“, ,,Борчићи“, ,,Јеловка“ и спортско-риболовним друштвом ,,Котор Варош“.
 
http://centarzakulturukv.com/
Džek rasel po imenu Patron, službeni pas ukrajinske vojske, odlikovan je nakon što je nanjušio više od 200 eksplozivnih naprava širom severo-istoka zemlje.
 
Njemu je medalju za služenje zemlji svečano "uručio" ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.
 
Patron je zbog svojih aktivnosti na odbrani Ukrajine vrlo brzo postao maskota, piše Gardijan i dodaje da je ovaj pas sada poput nacionalnog simbola. 
 
Uručenju ordenja prisustvovao je kanadski premijer Džastin Trudo, koji je bio u poseti.
 
"Patron nam pomaže ne samo da neutralizujemo eksplozive, već i da naučimo decu koliko je bitno primenjivati sve mere bezbednosti kad postoji minska pretnja", poručio je Zelenski.
 
Tekst i fotografija preuzeti:Radio021

организовали су за себе и своје пријатеље посебно дружење у познатом повљанском ресторану „Морнар“. Повод за овај леп и за многе учеснике незабораван догађај били су бројни успеси пара, како на пољу лова, тако и на пољу кинологије, које су њих двоје постигли последњих година, како на општинским, тако и на републичким и међународним. првенства и догађаји.. Слави домаћина присуствовали су њихови пријатељи, ловци, и кинолози из завичајног пашког Ловачког друштва „Камењарка“ са председником Ивом Погорелићем, затим председником општине Повљана Предрагом Рукавином са сарадницима, бившим градоначелником Пага Жељком Маржићем, двојицом дугогодишњих пријатеља ловаца италијана и кинолозима из Анконе Клаудио Доразио и Даниеле Нумиди, водитељи. Перић и Роко Павић и многи други. Домаћин Марино је на самом почетку топлим и бираним речима поздравио окупљене у своје лично и име своје породице, истакавши да су он и његова супруга Ивана наставили богату традицију предака коју ће настојати да надограђују у Будућност. Ријечи хвале на позив породице Пернар упутио је начелник општине Рукавина. Он је додао да су импресионирани њиховим резултатима, закључујући да ће општински органи наставити да прате сва дешавања везана за лов, кинологију и ловни туризам на подручју општине Повљана. Окупљенима се са неколико речи обратио и Маринов отац Славко, такође ловац и кинолог, који тренутно има 72 године и 53 године ловачког стажа. – Супруга Станко и ја смо поносни на Марина и његову породицу. Овде са посебним задовољством истичем да се лов и кинологија у нашој породици негују два века. Мој отац Шиме, а такође и мој деда Шиме, били су фењери овог занимања, када су тада ловили као пастири са ловачким оружјем. Не бих да будем погрешно схваћен, али за своје претке и за садашње чланове наше породице могу са сигурношћу да кажем да имамо ловачке педигре каквих је мало ко на острву Паг, закључио је Славко, који је надалеко познат и као вриједан угоститељски и туристички дјелатник на отоку Пагу, граду Задру и шире. Како се још могло чути, Марино је у својој 50. години живота напунио 31 годину ловачког и кинолошког стажа. Иванова жена је ловац 15 година. Ћерка Леа је пре четири године положила ловачки испит, док њен син Мартин има 12 година и вероватно ће кренути очевим и мајчиним стопама. Додајмо овоме како се, између осталог, Марино бави и овчарством. Његово стадо броји око 80 оваца и јагњади. Млеко се углавном продаје, а сир се припрема за сопствене потребе. На крају да истакнемо да овако лепо и истинито дружење није могло да прође без богате трпезе. Тако су се, између осталог, на менију нашли и оригинални повљанско-пашки специјалитети попут надалеко познатог домаћег сира, свјежег сира, јагњетине и сл. Наравно, све је добро прошло уз оригиналну белу и црну Повљану капљицу.

 
 Преузимање текста и фотографија: Задарски.хр

Пролеће је период када се рађају младунци који се могу сакрити у трави.

 Морамо да пазимо да их не повредимо или чак не убијемо.
 Срне ових дана рађају младунчад и остављају их на ливадама, па опрез при косидби није сувишан!“, стоји на Фејсбук објави једног од корисника друштвених мрежа. 
 
Љубазно моли све пољопривреднике да пре кошења ливаде провере. „Разумем да је сваку ситуацију тешко спречити, па вас молим, поштовани пољопривредници, да и после кошења брзо проверите ливаде. 
 
Последњих дана били смо принуђени да еутаназирамо две заклане животиње, маче без обе предње шапе и јелена без све четири“, наставила је Лара. Без стручне помоћи, повређене животиње би патиле још неколико сати.
 
Обе животиње су пронађене у веома лошем стању, без стручне помоћи, мучили би се још неколико сати. Он упозорава све власнике паса да буду опрезни током шетњи – штенци морају бити привезани и стално под надзором.
 
 „На такве ситуације се заиста никада не навикнете и никад нису пријатне – зато вас молим да будете обазриви, поштујте природу и њене становнике“, рекла је она.
 
 Текст преузет са Љубљанаинфо Фото: Фејсбук профил Лара Пуц
U Peći je 9. i 10. maja održana međunarodna izložba pasa na kojoj su učestvovali takmičari iz regiona i Evrope.
 
Predsednik Kineloškog saveza Kosova Saut Kejtazi kaže da je nakon korone ove godine na takmičenju došlo puno ljudi iz različitih zemalja.
 
„Dolaze nam ljudi iz cele Evrope, imamo takmičara iz Švajcarske, Holandije, Finske i stvarno bude internacionalna izložba. Imamo ljude iz celog regiona, Makedonije, Crne Gore. Ove godine iz Srbije niko nije došao ali očekujemo da će doći narednih godina“, rekao je Kejtazi.
 
Među onima koji su prvog dana osvojili nagrade ima ljudi i iz regiona koji kažu da su zadovoljni učešćem na takmičenju.
 
„Ja sam na Kosovu po drugi put, bila sam i prošle godine u drugom gradu. Jako je lepo, ovde su super ljudi, super hrana“, rekla je Sabina Keza iz Austrije.
 
„Ja sam iz Sofije iz Bugarske, došli smo sa dalmatincom koji će se takmičiti u juniorksoj klasi“, rekla je Aleksandra Hristova.
 
„Ja dolazim iz Skoplja, ovo je Bison koje nije moje kuče več od mušterije“, rekle je Aleksandra Samuilovska.
 
Sudije su pored brojnih gostiju i publike bili glavni gosti, među njima je bilo sudija iz Hrvatske i Makedonije.
 
„Ja sudim već drugi put ovde na ovu međunarodnu izložbu, velika mi je čast što sudim, to je valjda što je organizator bio zadovoljan pa me je pozvao po drugi put“, reko je jedna od sudija na ovom takmičenju Gabrijel Stibel.
 
Nakon izložbe pasa u Peći očekuje se da će ove godine u avgustu mesecu ovakvo takmičenje ponovo biti organizovano i u Prištini.
 
Tekst i fotografija preuzeti:Radio Gorazdevac

Grad Zrenjanin odlučio se za vrlo morbidan potez - umesto da novac iz budžeta za zaštitu životne sredine koristi za uklanjanje divljih deponija, finansiraće "suzbijanje" šakala.

 
Šakali se, inače, hrane na deponijama. Godinama unazad u javnosti se diže panika i pominje ogromna brojnost šakala, a neretko u ovim kampanjama učestvuju oni koji od odstrela najviše profitiraju - lovci. Čak su proteklih godina po pojedinim gradovima u Vojvodini najavljivane čitave hajke na šakale, a Zrenjanin prednjači u namerama da se ove zakonom zaštićene divlje zverke odstrele.
 
Lovačko udruženje "Zrenjanin" smatra da šakal nema neprijatelja osim čoveka.
 
"Oni prave velike štete u našim lovištima jer je smanjen prirast srneće divljači. Šakali napadaju lanad, ali i ptice koje se gnezde na zemlji, pošto im uništavaju jaja i mladunčad. Velika je opasnost da, kad u lovišta unesemo fazane, oni budu uništeni, pogotovo dok su mladi i nespremni za život u prirodi. Zveri napadaju i manja stada ovaca i koza, ako nema u blizini pasa da ih odbrane. Velike glavobolje zadaju i meštanima sela na teritoriji grada. Upadaju noću u dvorišta i prave velike štete u kokošinjcima", objašnjavaju neimenovani zrenjaninski lovci za portal zrenjaninski.com.
 
Svojevremeno je Lovačko udruženje pokušalo da reši problem tako što je svakom lovcu koji odstreli šakala davalo dve kutije municije. Međutim, osim što se šakali teško love, njihov odstrel ni ne utiče na smanjivanje brojnosti, objasnio je direktor Prirodnjačkog muzeja dr Milan Paunović za RTS još 2019. godine.
 
Zašto onda Grad Zrenjanin finansira "suzbijanje" i šta tačno ovaj termin znači?
 
Reč je o konkursu za raspodelu sredstava za sufinansiranje programa lovačkih udruženja u svrhu suzbijanja šakala na teritoriji Grada Zrenjanina za 2022. godinu. Na konkursu mogu da učestvuju registrovana lovačka udruženja, a novac potiče iz budžetskog fonda za zaštitu životne sredine Zrenjanina. Ukupno se dodeljuje 700.000 dinara, a "realizacija" je do 31. decembra. 
 
Udruženja imaju rok da se prijave do 16. maja, a prijava je na obrascima koji su gotovo identični obrascima za uobičajeno projektno sufinansiranje. Tako se od udruženja traži da navede "programske aktivnosti" i koje će pozitivne efekte osetiti ciljne populacije, opis problema i objašnjenje održivosti projekta.
 
Konkurs je problematičan iz više uglova. Pre svega, iz teksta konkursa nije jasno kojim metodama će se vršiti "suzbijanje" šakala, te koliko je problem zaista prisutan. Nema ni nikakvih informacija o brojnosti šakala u Gradu Zrenjaninu, te da li će se finansirati nabavka municije, oružja ili nečeg trećeg.
 
Ono što stručnjake najviše zabrinjava je posledica po ekosistem - postoji opravdani strah da šakali neće biti odstreljeni, već otrovani, te da će zbog ove namere stradati i drugi živi svet.
 
Ornitolog Ružić: Nastavak izvlačenja javnog novca za nezakonito trovanje šakala
 
Izvršni direktor Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, ornitolog Milan Ružić kaže za 021.rs da prvi put na ovom konkursu čuje da se za divlje, domaće, autohtone životinje i lovnu divljač koristi reč "suzbijanje".
 
"Suzbijanje se obično koristi za bespoštedno uništenje neke pojave poput zaraze, ili organizovanog kriminala. Nije jasno koje su namere lokalne samouprave u Zrenjaninu. Koga štite od šakala? Šakali su prvenstveno sanitarci, što su pokazale studije dr Duška Ćirovića i njegovog tima sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Tačno je da šakali šire svoje rasprostranjenje u Evropi i da se povećava njihov broj. Razloge za to možemo da potražimo u izmenjenim stanišnim uslovima, promeni klime, ali pre svega u stalnoj i kvalitetnoj ponudi hrane na sve većim poljoprivrednim površinama. Svake godine u Srbiji se u prirodu baci više od 200.000 tona mrtvih životinja i klaničnog otpada, a sve to je neograničen izvor hrane za šakale", kaže Ružić.On napominje da lovačka udruženja, kao korisnici lovišta, treba da se drže svojih planova i programa, što znači da moraju da znaju kojim fondom raspolažu, koliko je dozvoljeno za odstrel i koliko divljači ostaje kao matični fond. Ako se, napominje naš sagovornik, usled raznih uslova sredine neki balans poremeti, može doći i do promena u populacijama divljači - a o tome bi trebalo izvestiti sve nadležne organe. Problem je što se kod nas samo iznose problemi, bez ikakvih dokaza.
 
"Pitanje je: ko je i kako brojao šakale, koliko šakala ima, koje metode brojanja su korišćene, ko je obučen da sprovodi takvo praćenje, da li zaista postoje štete na domaćim životinjama i ko je te štete utvrdio? Ono što dodatno podgreva sumnje je orkestrirana kampanja u pojedinim medijima gde se bez ikakve osnove govori o nekakvim velikim štetama od šakala, a pominje se i opasnost po ljude. Ovo svesno izazivanje panike ima elemente krivičnog dela iz člana 343 Krivičnog zakonika, a takođe je i pravdanje 'suzbijanja' u kasnijim akcijama. Napominjem: šakali ne predstavljaju pretnju po ljude, posebno ne direktnu. Besnilo je odlično sprovedenim aktivnostima peroralne vakcinacije iskorenjeno u Srbiji. Šakali su životinje veličine osrednjeg psa koje ne prilaze ljudima budući da ih se plaše, već ih uspešno izbegavaju, čak i kada žive u blizini naselja", napominje izvršni direktor DZPPS.Na pitanje 021.rs koje su sve potencijalne opasnosti po ptice, Ružić objašnjava da je istovetan scenario već viđen u Apatinu. Taj slučaj pratili su, kaže, korupcija i masovna namerna trovanja životinja. 
 
"U selima oko Apatina tokom nekoliko godina otrovano je više od 150 ptica grabljivica, od čega je pronađeno oko 50 mrtvih orlova belorepana. Mračni umovi su se dosetili da truju šakale jer je to mnogo lakše od sedenja na čeki pored mrciništa i lova puškom. Potom su sekli repove, nosili ih negde i tamo dobijali naknadu od nekoliko hiljada dinara za svaku mrtvu životinju. U medijskim tekstovima koji opisuju problematiku suzbijanja šakala u Zrenjaninu navodi se da lovci ne mogu da kontrolišu brojnost lovom, tj. ubijanjem iz pušaka. Pa čime će sada da ga 'suzbijaju'? Jedini zakonom dozvoljen lov šakala moguće je ostvariti upravo puškom. Sve druge metode, poput trovanja i hvatanja u klopke, zabranjene su", navodi on.
Kako je i 021.rs pratio, tokom marta i aprila ove godine bilo je više masovnih stradanja divljih ptica, strogo zaštićenih vrsta, a usled trovanja nezakonitim pesticidom furadanom. U svim tim slučajevima ciljane su divlje vrste - lisice i šakali, što su utvrdile i policijske istrage, dodaje naš sagovornik.
 
Pomenuli smo da je Grad Zrenjanin preuzeo da se bavi brigom za lovstvo i da ubijanje životinja naziva zaštitom životne sredine. Ružić kaže da je sramotno to što lokalna samouprava poput Zrenjanina nije prepoznala desetine divljih deponija kao problem i radila na tome da ih sanira. 
 
"Na tim divljim smetlištima se nalaze na tone mrtvih životinja koje su izvor hrane za šakale. Ako bi se šakalima uskratio taj nepresušan resurs, verovatno je da bi se i njihova populacija smanjila. Dodatni nonsens je i to što neko pokušava da suzbije populaciju visoko inteligentne i prilagodljive divlje životinje na uskom geografskom području. Pojednostavljano rečeno: ako se negde izlovi pet šakala, iz okolnih područja će se u roku od par dana doseliti novi šakali jer njih svuda okolo ima. Šakali su pritom 'sanitarci', životinje koje iz naše zajedničke prirode svake godine pojedu hiljade tona mrtvih životinja i klaničnog otpada koji ilegalno dospeva tu. Na to treba spomenuti i milione jedinki glodara poput voluharica, miševa i pacova koji su im takođe važna hrana, a ti glodari su značajni prenosnici bolesti i štetočine ako se prenamnože", navodi Ružić.
 
Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije za 021.rs najavljuje da će se javiti svim nadležnim institucijama povodom ovog slučaja jer, kako kažu, odgovorno smatraju da hitno treba prekinuti ovaj konkurs.
 
Prema Zakonu o divljači i lovstvu, zabranjeno je trovanje divljači, ali situacija na terenu pokazuje da je trovanje vrlo prisutno.
 
Šakali su lovostajem zaštićena divljač i, ukoliko se nalazi van lovišta, mogu se loviti samo uz saglasnost Ministarstva. Nelovne površine su: naseljena mesta, površine koje su na udaljenosti manjoj od 200 metara od naselja i stambenih i pomoćnih objekata izvan naseljenog mesta, dvorišta seoskog domaćinstva, dvorišta industrijskih i drugih objekata.
 
Grad Zrenjanin nije odgovorio na pitanja 021.rs u vezi sa ovim spornim konkursom.
Tekst i fotgrafija preuzeti:Radio 021 Novi Sad:Foto: Pixabay
Centar za obuku pasa Vojske Srbije bogatiji je za sedam priznanja koja su službeni psi ove jedinice osvojili na jučerašnjoj  30. Međunarodnoj kinološkoj manifestaciji „CACIB Niš 2022“ i 18. „Kalča kupu“, održanim juče u Nišu.
 
Reč je o prestižnim međunarodnim manifestacijama, na kojima se u deset kategorija osim pasa iz Republike Srbije, ove godine takmičilo još oko 600 pasa iz Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Crne Gore.
 
Službeni psi Vojske Srbije su ovom prilikom osvojili sedam pehara na nadmetanju šarplaninaca u pojedinačnoj konkurenciji i plaketu „Pukovnik dr Slobodan Teodosić“, koja se od ove godine, u čast nekadašnjeg komandanta Centra za obuku pasa i osnivača niške kinološke organizacije, dodeljuje u kategoriji za najbolji par šarplaninaca.
 
Centar za obuku pasa je namenjen za dresuru, zdravstveno zbrinjavanje, uzgoj i reprodukciju pasa, obuku i usavršavanje kadra veterinarske službe, a odlični rezultati i priznanja koja Centar ostvaruje na međunarodnim takmičenjima govore o kvalitetu rada u ovoj jedinici Komande za obuku.
 
Tekst:Jugmedia;Foto: Ministarstvo odbrane Republike Srbije
 
 
Strana 1 od 68

Adresar Lovačkih udruženja Adresar prodavnica lovačke opreme Adresar kinoloških udruženja

Pročitajte još i ...

KUP POBEDNIKA GONIČA U LJIGU: Levčani us…

28-02-2022 Hits:145 Kinologija Nenad - avatar Nenad

KD „Ljig“ iz Ljiga je organizovalo tradicionalni Kup pobednika. U nedelju, 27. februara, na kupu pobednika goniča u Ljigu, predstavnici srpskih rasa goniča iz Levča, imali su puno razloga za slavlje. Levčani su opravdali sva očekivanja i na najbolji način su predstavili naš Levač.   Srpski gonič Blek-Stena vlasnika Aleksandra Antića iz Dragova pobednik...

Read more

Lovačka organizacija Zmajevac - lov na d…

07-03-2011 Hits:111443 Lov na divlje svinje Urednik portala - avatar Urednik portala

Lovačka organizacija ''Zmajevac'' iz Zenice (BiH) u januaru 2003 godine organizovala je lov divljih svinja u lovištu otvorenog tipa ''Jelina'' kod Zenice u lovu je očestovalo 80 lovaca i u jednom lovnom danu lovci su uz pomoć dobro obučenih lovačkih pasa ostrelili 23 divljih svinja. tekst nam poslao Nusret Pasanbegović

Read more

SUDAR SA DIVLJIM SVINJAMA Hitna pomoć pr…

21-02-2022 Hits:266 Lov na divlje svinje Nenad - avatar Nenad

SUDAR SA DIVLJIM SVINJAMA Hitna pomoć prevozila pacijentkinju koja je preminula nakon bizarne nesreće   Pacijentkinja čiji su inicijali R.M. (71) iz Srebrenika preminula je u ovom mjestu nakon što je sanitetsko vozilo Službe hitne medicinske pomoći, koje je prevozilo ženu, imalo udes sa divljim svinjama koje su izašle na kolovoz. Žena je...

Read more

Marko Nikolić mladi lovac

13-05-2011 Hits:54073 Zanimljive priče iz lova Urednik portala - avatar Urednik portala

Marko Nikolić iz Boleča ima jedanaest godina, ljubav prema prirodi, lovu, psima Marko je nasledio ovu ljubav od svoje lovačke porodice Markov čukun deda Boško bavio se lovom, pradeda jos aktivni lovac u 81-voj godini Miloš. Markov deda Milan i otac Dragan svi su aktivni lovci i veliki zaljubljenici u...

Read more

Prikupljanje odbačenih grana evropskog J…

06-03-2013 Hits:73736 Trofeji Urednik portala - avatar Urednik portala

Odrasli mužjaci evropskog Jelena odbacuju rogovlje u periodu februar - mart što zavisi i od starosti jedinke, zdravstvenog stanja, obično stariji jeleni telesno jači odbacuju grane ranije i to po pravilu prvo jednu granu a nakon perioda od nekoliko sati do najviše dva dana i drugu granu odbacuju. U lovištu gde...

Read more

Peć: Međunarodna izložba pasa spaja ljud…

13-05-2022 Hits:51 Kinologija Nenad - avatar Nenad

U Peći je 9. i 10. maja održana međunarodna izložba pasa na kojoj su učestvovali takmičari iz regiona i Evrope.   Predsednik Kineloškog saveza Kosova Saut Kejtazi kaže da je nakon korone ove godine na takmičenju došlo puno ljudi iz različitih zemalja.   „Dolaze nam ljudi iz cele Evrope, imamo takmičara iz Švajcarske, Holandije...

Read more

Još jedan tragičan dan u lovu

03-12-2013 Hits:11117 Informacije za lovce Urednik portala - avatar Urednik portala

Lovac iz okoline Trstenika J. Ž. (39) pritvoren je zbog sumnje da je u lovištu Šarinac ispalio hitac iz lovačke puške i pogodio lovca B. M. (46), koji je preminuo. Policija, kako je saopšteno, po odobrenju Osnovnog javnog tužioca u Kruševcu, odredila je zadržavanje u pritvoru J. Ž. zbog osnova sumnje...

Read more

Lovačko Udruženje “Blace” danas se pobra…

20-02-2022 Hits:116 Manifestacije i dogadjaji Nenad - avatar Nenad

BLACE- Lovačko Udruženje “ Blace” danas se pobratimilo sa LU Tamnava Koceljeva. -Lovačko Udruženje Blace i Lovačko Udruženje Tamnava Koceljeva druženje su  započeli 1997. godine  manifestacijom Vuku u pohode i od tog vremena pa na dalje više puta u toku godine smo dolazili jedni kod  drugih i u ostale vrste lova.Zato...

Read more

Naseljeno 34 grla Evropskog jelena u Bos…

21-12-2017 Hits:2709 Informacije za lovce Urednik portala - avatar Urednik portala

Jelenska divljač, 24 košute i 10 jelena, koja je nestala u majskim poplavama 2014. godine sa područja Bosutskog i Spačvanskog šumsko-lovnog basena, JP „Vojvodinašume” je naselilo, u istom broju u Bosutski šumski basen. Po prvi put u Srbiji, jelenska divljač je obeležena telemetrijskim GPS ogrlicama, čime je omogućeno njihovo online praćenje...

Read more

Opasnost od šumskih požara

01-08-2011 Hits:51526 Edukacija Urednik portala - avatar Urednik portala

Prenosimo informaciju sa sajta Ministarstva poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede. Ministarstvo poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede apeluje na sve građane, da tokom boravka u prirodi ne pale vatru na otvorenom jer se može proširiti i izazvati šumske požare, čije su štete neprocenjive. Usled visokih temperatura povećan je rizik od požara pa...

Read more

Prvi rođendan portala Lovacke-Price.com

28-04-2012 Hits:67217 Informacije za lovce Urednik portala - avatar Urednik portala

29.04.2012 godine je dan kada proslavljamo prvi rođendan portala Lovacke-Price.com. Portal je 29.04.2011 godine postao dostupan na internetu i u godini za nama uspeo je da privuče preko 26 000 posetioca koju su otvorili preko 160 000 strana i dostigli da svakodnevno imamo preko dvestotine jedinstvenih posetioca. Naši posetioci dolaze...

Read more

Lovci pomažu u rešavanju problema gubara

19-05-2012 Hits:306421 Humanost na delu Urednik portala - avatar Urednik portala

U brdskim planinskim lovištima posebno su ovih dana aktivni lovci na uklanjanju legla štetočine gusenice gubara koja se periodično javljaju u velikom broju. Najviše na lišćarskim šumama i voćnjacima. Gubar pričinjava ogromne štete na privatnim šumama i vočnjacima. Lovci pomažu u suzbijanje ove gusenice gubara primenom mehaničkih i hemiskih mera i...

Read more

CAC Kosjerić 2011 izveštaj

25-05-2011 Hits:189414 Kinologija Urednik portala - avatar Urednik portala

U prelepom ambijentu gradskog parka kod sportskog centra u Kosjeriću 14.05.2011 godine u organizaciji K.D. Kosjerić održana je Nacionalna izložba pasa svih rasa CAC Kosjerić 2011. U katalogu je upisano 212 pasa, uslovne rodovnike dobilo je 38 pasa ukupan broj pasa na izlozbi 250. Delegat K.S.S. na izlozbi Trifun Mitrović...

Read more

Izabrani članovi organa i tela novog sav…

15-02-2018 Hits:2715 Informacije za lovce Urednik portala - avatar Urednik portala

Posle osnivačke skupštine početkom decembra meseca 2017., u predviđenom dvomesečnom roku održana je i izboran skupština za organe i tela novog LS JIS. Izborna skupština LSJIS je održana 12.02.2018.god. u sali Narodne biblioteke u Gadžinom Hanu. Skup je pozdravio predsednik opštine Gadžin Han Saša Đorđević. Od ukupno 29 delegata Skupštini...

Read more

Brčko: Prekida lovostaja u Distriktu, ma…

25-03-2022 Hits:108 Informacije za lovce Nenad - avatar Nenad

Lovostaj u Distriktu, na snazi je gotovo petnaest godina. U minulom periodu bilo je bar saglasnosti da se periodično, na nekoliko dana, angažuju ovdašnji lovci kako bi izvršili odstrel štetočina. Prošle, kao i ove godine, to još uvijek nije usaglašeno. U decembru mjesecu prošle godine je na sjednici brčanske Vlade, od strane...

Read more