Medved uništava pčelinjake po ivanjičkim selima.

Pčelinjaci Toma Kolarevića u Vučaku i Komadinama konstantno su na udaru a štete su ogromne jer napadu medveda nema kraja.

 

-On konstantno provaljuje, kao da samo čeka kada ću izaći iz pčelinjaka da krene. Pre petnaest dana u Komadinama gde mi je bio jedan pčelinjak medved ušao i polomio skoro pola košnica. Ja ih onda premestim u Vučak. Gore sam sve napravio, ogradio, zatvorio i opet je prokopao i ušao. Zvao sam nadležne i izašli su na teren, slikali, videli kolika je šteta… Međutim od tada pa do danas svaku noć medved dolazi u pčelinjak i pravi haos, i ja stvarno ne znam šta da radim više.-kaže Kolarević.

 

U subotu noć medved je prišao na samo petnaestak metara od domaćinstva Miroljuba i Živorada Ivanovića u zaseoku Tenjovići i tom prilikom im polomio nekoliko košnica.

 

Oko ponoći medved je primećen kako se kreće u pravcu pčelinjaka gde je pokušao do dođe do hrane ali meštani nisu imali načina da ga spreče.

 

Takođe pre desetak dana na istom ovom potezu medved je pričinio veliku štetu u pčelinjaku Gorana Tenjovića.

 

Tekst i fotografija preuzeti: INFOLIGA 

Lovačko udruženje”Srna”Srbac obavještava svoje članove da će se drugi dio lova na srneću divljač obaviti u nedjelju 20. avgusta a  za odstrel je preostalo 15 grla srndaća.

Predsjednik LU”Srna” Goran Savanović poželio je dobar pogled svim lovcima i pozvao ih da vode računa o mjerama bezbjednosti.

"Drugi dio lova nastaviće se nakon parenja srneće divljači. Lov će se odvijati do odstrela preostalih 15 grla srndaća. 

Dozvole za lov će se izdavati u četvtak i petak 17.i 18.avgusta u kancelariji udruženja.Posebno pozivam kolege lovce da obrate pažnju na eventualno pronalaženje bolesne ili uginule divlje svinje te da o istom odmah obavjeste  lovočuvarsku službu"rekao je predsjednik LU "Srna" Goran Savanović.

Kalendarom lova predviđeno je da se u 2023.godini odstrijeli 47 jedinki u dva dijela.

 

Tekst i fotografija preuzeti:radiosrbac.com

 

Sugestije na ovu radnu verziju se dostavljaju do 8. septembra na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli., a 021.rs u nastavku predstavlja neke od najznačajnijih izmena u ovom zakonu. 

 

Pre svega, treba reći da ministarstvo za neke prekršaje u lovstvu planira da uvede duplo oštrije kazne - s tim što su to i dalje vrlo niske novčane kazne zbog ionako niskih početnih sankcija. 

 

Novčana kazna za odgovorna lica u pravnom licu kojima su povereni javni poslovi (javna preduzeća koja se bave regulacijom lova, lovački savez, lovačka komora), a koja su kršila zakon, bila je u rasponu od 500 dinara do 50.000 dinara. Za prekršaje u okviru svojih ovlašćenja i poslova, kazna za odgovorna lica biće od 10.000 dinara do 100.000 dinara. 

 

Odgovorna lica koja su korisnici lovišta do sada su bili kažnjeni sa od 2.000 do 200.000 dinara za niz prestupa poput ugrožavanja opstanka divljači, zarobljavanje i držanje divljači u zatvorenom i ograđenom, trovanje divljači, neregistrovani izvoz divljači. U planu je da te kazne postanu od minimalno 20.000 dinara do dosadašnjih maksimalnih 200.000 dinara. Lovci, odnosno fizička lica koja ugrožavaju divljač, zlostavljaju, zarobljavaju i truju divljač, do sada su mogli da dobiju minimalnu kaznu od samo 5.000 dinara pa do najviše 30.000 dinara. Predloženo je da te kazne porastu na od 10.000 do 100.000 dinara i biće predviđene i za fizička lica koja ne preduzimaju mere zaštite divljači na nelovnim površinama, nose oružje ili druga sredstva za lov u lovištu, bez lovne karte i dozvole za lov, ako prekrše zabranu lova ili drugom pomogne da prekrše zabranu, ako love lovostajem zabranjenu divljač itd. 

 

Inače, izmenama zakona zadržana je maksimalna kazna od tri miliona dinara za prestupe pravnih lica (preduzeća, saveza) koja proganjaju, zlostavljaju, truju i na druge načine ugrožavaju divljač, kao i maksimalna kazna od milion dinara za ista ta lica koja ne obavljaju poslove koji su im povereni. 

 

Iz dosadašnjeg zakona briše se pomen Strategije razvoja lovstva u Srbiji, koja je osnovni dokument upravljanja i zaštite divljači i koji je donosila Vlada Srbije. I svaki pomen programa razvoja lovnog područja se briše, bez ikakvih pojašnjenja o ovom potezu.Ostaje lovna osnova, kao planski dokument na osnovu kog se vrši zaštita i gajenje divljači, uređivanje i održavanje lovišta. 

 

Lovački savez Srbije dobija nova ovlašćenja. Između ostalog, Lovački savez će donositi program obuke lovaca, voditi katastar lovišta i centralnu bazu podataka, dok je za izdavanje lovnih karata lovcima biti zaduženo ministarstvo. 

 

Čini se da se izmenama zakona ukida zasebni budžetski fond za razvoj lovstva jer je definisano da se za obavljanje poslova čuvanja, zaštite i gajenja divljači koristi novac iz budžeta Srbije i budžeta Pokrajine. 

 

Do sada su površine koje se koriste za vojne namene bile nelovne, ali izmenama zakona one postaju lovne. 

 

"Iz razloga zaštite, upravljanja, lova, korišćenja i unapređivanja populacija divljači, ali i smanjenja mogućnosti od širenja zaraze i šteta predloženo je da površine koje se koriste za vojne namene, više ne budu nelovne površine", navodi se u obrazloženju nacrtu izmena.

 

Pravo na gazdovanje lovištem trenutno se daje se na period od 10 godina, a pravo na gazdovanje lovištem posebne namene u kojem je korisnik i vlasnik zemljišta daje se na 20 godina. Predlaže se povećanje perioda prava gazdovanja sa 10 na 20 godina, kao i sa 20 godina na neodređeni period. 

 

"U cilju unapređenja gazdovanja lovištima i ispunjavanja ekonomske funkcije lovstva, utvrđeno je da obzirom da efekte gazdovanja i ulaganja nije moguće realno sagledati i ostvariti u trajanju od 10 godina koliko je važećim Zakonom o divljači i lovstvu predviđeno za period na koji jedno lice dobija pravo gazdovanja lovištem, predloženo je da taj period bude produžen na 20 godina čime se povećava investicioni potencijal lovišta i ispunjava preduslov za povećanje brojnosti populacija divljači", navodi se u obrazloženju. 

 

Ukoliko je vojska korisnik lovnog područja, u budućnosti neće morati da obezbedi odgovarajuće garancije u vrednosti početnih fondova lovostajem zaštićenih vrsta divljači obračunatoj po propisanoj visini naknade.  

 

Gazde lovišta i lovočuvari moći će, ali neće morati da budu naoružani, kao što je trenutno slučaj. Lovočuvari dobijaju ovlašćenje da iz lova udalje lice koje ne poštuje mere sigurnosti u lovu ili lovi divljač suprotno zakonu, bez dozvole za lov.Ministarstvo izriče meru zabrane bavljenja lovom za one koji krše zakon. Zabrana lova će, ukoliko se usvoje ovakve izmene, moći da se izrekne u trajanju od jedne godine, a ukoliko dođe do ponavljanja, može se izreći i trajna zabrana bavljenja lovom. 

 

Jedna od bitnijih stavki je i najava zabrane kretanja i prisustva drugih lica sa lovcima u toku lova, a kako bi se povećala bezbednost. 

 

"Predloženim izmenama na prvom mestu zabranjuje se prisustvo i kretanje drugih lica sa licima koja učestvuju u lovu (uključujući i dece), i u vezi sa tim adekvatne kaznene odredbe. Obzirom na aktuelna dešavanja u Republici Srbiji, i mnoštvo nesrećnih slučajeva u kojima su učesnici koristili oružje, neophodno je bezbednost u lovu podići na najviši mogući nivo. Predloženim jasnim definisanjem ko može biti učesnik u lovu, a ko ne sme biti prisutan i kretati se sa licima koji su učesnici u lovu, u toku samog lova pojačava se sigurnost učesnika u lovu i drugih lica", navodi se u obrazloženju.

 

 Zašto se menja ovaj zakon?

 

Divljač je prirodno bogatstvo i imovina Srbije, a zaštita divljači i njihovih staništa je delatnost od opšteg interesa. Nadležni navode da je cilj zakona o divljači i lovstvu obezbeđivanje održivog gazdovanja populacijama divljači i njihovih staništa na način i u obimu kojim se trajno održava i unapređuje vitalnost populacija divljači, proizvodna sposobnost staništa i biološka raznovrsnost.  

 

"Tokom primene zakona od donošenja 2010. godine, uočeni su nedostaci u delu koji se odnosi na bezbednost u lovu, ispunjavanje uslova za dobijanje lovnih karata, kao i nedostaci u funkcionalnosti i teškoće u sprovođenju u delu koji se odnosi na distribuciju lovnih karata. Sem toga neophodno je usklađivanje sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, Zakonom o budžetskom sistemu, Zakonom o državnim službenicima, Zakonom o inspekcijskom nadzoru, Zakonom o privrednim prestupima i Zakonom o prekršajima", obrazloženo je u nacrtu izmena, koje je objavilo ministarstvo. 

Sve odredbe koje se menjaju možete da pogledate OVDE.

I kada slučajevi šverca i zlostavljanja zaštićenih vrsta stignu do suda, kazne koje bivaju izrečene nekad su i ispod zakonskog minimuma. To je 021.rs dokazao na primeru slučajeva trgovine i zatočeništva ptica na području Vojvodine, predočivši situacije u kojima su sudije za krivolov umanjivale kazne jer je, na primer, krivolovac imao problema sa kičmom. Ovu istraživačku priču čitajteOVDE. .

 

Izvor: 021.rs