Upravni odbor lovačkog udruženja “Srna” iz Srpca na sjednici održanoj 16. decembra razmatrao je izvještaj o aktivnostima sekcija i izgradnji lovačkog doma.

Usvojen je plan obaveznog sekcijskog lova na predatore u januaru i februaru 2023. godine u kome trebaju učestvovati svi lovci. Osim sekcijskog, biće organizovan i grupni lov na predatore subotom, nedjeljom i državnim praznikom uz najavu i dozvolu lovočuvarske službe.

Najviše diskusije bilo je oko visine članarine za lovnu 2023/24. godinu. Zbog povećanja članskog doprinosa Lovačkom savezu Republike Srpske na 25 KM i povećanja plata za dva zaposlena radnika po 150 KM neto, te isplate iznosa po 100 KM po sekciji za lov predatora, članarina je povećana za 20 KM.

Tako će lovci starosti do 65 godina plaćati 170 KM, lovci starosti od 65 do 70 godina plaćaće 95 KM i lovci preko 70 godina starosti plaćaće članarinu u iznosu od 60 KM. U ove iznose uračunata je i cijena od 20 KM za lovnu kartu za lov sitne divljači i predatora koju plaćaju svi lovci. Rok za uplatu članarine je 1. april 2023. godine.

Upravni odbor je donio odluku o usaglašavanju statuta udruženja sa statutarnim izmjenama u Lovačkom savezu Republike Srpske kojim se svim organima i izabranim licima daje mogućnost obnavljanja mandata bez ograničenja.

 

Tekst preuzet:radiosrbac.com

 

Najviše su ugrožene mlade voćne sadnice i povrće koje ostaje u bašti tokom zime, a šteta može izazvati njihovo propadanje.

 

U toku zime zečevi su u potrazi za hranom i mogu postati noćna mora poljoprivrednicima, posebno voćarima i povrtarima. Najviše su ugrožene mlade voćne sadnice i povrće koje ostaje u bašti tokom zime, a šteta može izazvati njihovo propadanje. Na njihovom meniju su: jednogodišnje biljke, detelina, grašak, zelena salata. 

 

Ove štetočine imaju veliki reproduktivni potencijal, a najaktivniji u potrazi za hranom su u rano jutro i sumrak. Njihovo prisustvo možemo prepoznati po izgriženim biljkama, prisustvu fekalnih loptica i dlake.

 

Ograđivanje i urednost

Mehaničke barijere osiguravaju zaštitu kada se dobro postave. Ograđivanje prostora može imati učinak kada ograda ima visinu 1,20 m i ukopani deo od najmanje 30 cm. U krajevima gde pada mnogo snega visina ograde može biti dva metra. Druga opcija je da se ograde pojedinačna stabla. U tu svrhu se koriste razne mrežice, plastične cevi, plastične boce, džakovi.

 

Održavanje prostora i uklanjanje mesta pogodnih za skrivanje je važna preventivna mera. Redovno uklanjanje korova, rezidba grmlja, žive ograde ostavlja otvoren prostor koji grabežljivci lako osmatraju. Psi i mačke su prirodni neprijatelji, a osim njih istu ulogu imaju ptice grabljivice. Mnoge biljke svojim mirisom ili iglicama i trnjem deluju repelentno. Božur, forzicija, višegodišnja kadulja, neven, beli luk, zumbul, narcis, origano, bosiljak su samo neke od njih. Međutim, kada su zečevi gladni, oni će pojesti sve što im se nađe na putu.

 

Ne vole jake mirise

Jaki mirisi im ne odgovaraju i izbegavaju takva područja. Najjednostavnije je užeglom svinjskom mašću premazati deblo. Beli luk, čili paprika, sapuni jakog mirisa samo su neke materije koje teraju štetočine. Kada su u praškastom obliku jednostavno ih aplicirate na biljke. Mana je što ih kiša ispere.

 

Biljke možemo tretirati rastvorom koji sami napravimo od tri ljute paprike, dve nešto veće glavice crvenog luka i dve glavice belog luka srednje veličine. Sve se usitni, prelije sa malo vode, poklopi i ostavi do sledećeg jutra. Rastvor procedite, dodajte pet litara vode i sredstvo je spremno za primenu pomoću prskalice. Još jedan način je da komade belog i crvenog luka, čili paprika, pelina stavimo u perforirane vrećice koje okačimo po voćnjaku ili povrtnjaku. Neće im odgovarati miris sumpora.

 

Amonijak je još jedno sredstvo koje deluje putem mirisa. Urin predatora deluje kao repelent, a sredstva bogata amonijakom su odlična kao zamena. Repelenti rastvor se može praviti i od drugih materija koje razvijaju jak miris. Lavanda, sirće, nana i voda se pomešaju i ostave preko noći u zatvorenoj posudi. Sledećeg dana se procedi i primenjuje.

 

Predmeti koji zveckaju ili šušte ometaju zečeve koji su oprezne i plašljive životinje. Problem je što se brzo navikavaju na ove zvukove, kao i na sredstva koja imaju odsjaj i pomeraju se. Pomoći će i LED lampe koje imaju solarno napajanje.

 

Granule, premazi i tečnost su efikasni i kupuju se u poljoprivrednim apotekama. Ova sredstva su otporna na kišu. Potrebno je birati ona koja se razgrađuju i nisu štetna za prirodu.

 

Tekst preuzet:Ranka Vojnović    https://www.agroklub.rs/   

Foto:LOVACKE PRICE

Женка немачког радног овчара је са својим водичем, спасиоцем Дејаном Шевковићем, успешно положила испите у Мађарској и добила највише звање за потрагу у шумама.

 

Двоипогодишња женка немачког радног овчара Мери добила је највишу међународну лиценцу за потрагу у шумама и тиме је постала најшколованији пас у историји свих служби које поседују спасилачке псе у Србији.

 

Пас спасилац и његов водич Дејан Шевковић, припадници Горске службе спасавања Србије (ГССС), боравили су током прошлог викенда у Мађарској, где се одржавао последњи део компликованог испита за добијање поменуте интернационалне лиценце.

 

„Било је много тешко, временски услови су били изразито лоши, смењивали су се киша и магла, повремено је дувао и јак ветар, а у недељу је вејао снег. Температура се спустила на минус три и многи пси који су били на овом полагању нису прошли испит баш због ових отежаних услова”, каже Дејан Шевковић за „Политику”.

 

Он истиче да је полагање било веома напорно и за Мери која се прилично уморила, јер је поред физичке спремности морала да покаже и да је максимално сконцентрисана на извршавање задатака и то у одређеном временском року.

 

„Са овим задацима ми нисмо били раније упознати, њих је одређивао судија, али Мери је показала да је потпуно спремна за реалне ситуације. Она је први пас из Србије који је положио испите за интернационалну лиценцу за тражење по шумама”, напомиње овај спасилац ГССС.

 

Шевковић подсећа да је први део испита, који је Мери такође успешно положила, претходно одржан у Румунији.

 

„Комплетно полагање састојало се од четири испита, два у Румунији и два у Мађарској, а сваки од њих садржао је две дисциплине – препреке на полигону и тражење у шуми. Мери је показала да је и физички и ментално спремна за потрагу”, истиче Шевковић.

 

Пут до добијања највишег звања за пса спасиоца, међународне лиценце ИРО „International rescue organisation”, кровне организације за лиценцирање паса у свету, био је веома тежак. Спасилац Дејан Шевковић готово две и по године припремао је Мери за овај подухват.

 

„Вежбали смо готово без паузе у последње две године. Али овде није крај Мерином усавршавању, почели смо упоредо са трагањем по шумама да радимо и потрагу у рушевинама”, напомиње наш саговорник.

 

Мери је пре два месеца, како је „Политика” већ писала, забележила рекорд као пас спасилац ГССС: са својим водичем и инструктором скочила је из хеликоптера са висине од 3.000 метара и успешно се уз помоћ падобрана спустила на тло.

 

Преузет текст и фотографија:https://www.politika.rs/