Medved „obrao” Muju šljive

Prijepolje - Poljoprivrednik Mujo Karahodžić iz Hisardžika, sela blizu Prijepolja, doživeo je neočekivanu nevolju

kada mu je medved upao u voćnjak i potpuno uništio šljive, ostavljajući ga u haosu i sa ozbiljnim gubicima.

 

Incident se dogodio u noćnim satima kada je medved ušao u voćnjak koji je bio pun zrelih šljiva. Uprkos tome što se bašta, sa oko 200 stabala nalazila na svega stotinak metara od porodične kuće Karahodžića u kojoj je Mujo mirno spavao sa svojom porodicom, predaotor ili više njih su se sladili i ovogodišnji rod obrali. Mujo kaže da nije čuo buku, a kada se probudio zatekao je polomljene i razbacane šljive koje je zver ostavila za sobom.

 

– Voćnjak je pretrpeo značajne gubitke, stabla su polomlljena, ovo je katastrofa za nas. Godinama smo ulagali trud i radili na održavanju ovog voćnjaka, a sada je gotovo uništen. Prošle godine na ovoj bašti ubrali smo preko 2,5 tona šljiva – nevoljno priča Mujo.

 

Medvedi su zaštićena vrsta u Srbiji, i stvaranje ravnoteže između zaštite divljih životinja i interesa lokalnih stanovnika predstavlja izazov za zajednicu. Mujo navodi da je štetu prijavio nadležnima u lokalnoj samoupravi, te da očekuje pomoć od njih.

 

Ovaj incident podseća na potrebu za daljim istraživanjima i razvojem mera zaštite kako bi se sprečili sukobi između divljih životinja i ljudi. U međuvremenu, Muju ostaje da se suoče s teškim posledicama i nadi u brz oporavak svog voćnjaka.

 

Inače, ovogodišnji rod voća u prijepoljskom kraju prilično je loš zbog nepovoljnih uslova koji su vladali tokom proleća u vreme cvetanja, pa su retke bašte i voćnjaci u kojima je bilo roda.

 

Tekst preuzet:GZS/PP Media

Историја је почела да се пише 10. августа 1923. године, а данас се ловци поносе 64 активна члана БРИБИР Ловачко друштво Вепар Брибир прославило је 100. рођендан у Брибирском дому. 

 

Вепар је једно од четири ловачка друштва у Приморско-горанској жупанији са 100-годишњом традицијом. 

 

Ловачко друштво је основано под именом Брибир, 1938. године мења назив у Стрмац због атрактивног положаја ловишта, а 1958. године добија данашњи назив. Лов је био присутан у Брибиру и Винодолу и пре оснивања ловачког друштва. Тако се, према сећањима Брибијана, наводи да су пре Првог светског рата активни ловци били Петар Микић (Косавин), Иван Микић (Посавин), Иван Микић (Подскочи), Јурај и Јосип Тус из Подскочи, Антун Тус из Градца, Стјепан Угрин... За дан оснивања Ловачког друштва Вепар узима се 10. августа 1923. године, када су Јосип Франчишковић, Фрањо Брозичевић, Мате Пећарић, Франо Сафтић, Винко Антонић, Павал Тонковић, Стипан Микић, Јурај Тус и Мато Кршул дали у закуп ловиште у шумском делу.

 

 Други светски рат прекинуо је рад предузећа, део наоружања је завршио код италијанског окупатора, део код партизана. После рата запуштено ловиште је морало бити обновљено. Водило се рачуна и о обнављању фонда дивљачи, па су 1951. године са Бријуна доведена два јелена и седам кошута и пуштени у шуму. 

 

На Лукову је 1986. године изграђен ловачки дом. Уочи Домовинског рата ЛД Вепар је бројала 68 чланова. Заједно са 64 члана ловачког друштва, велики јубилеј прославили су бројни узваници и гости. 

 

Брибирским ловцима честитали су начелник и председник Општинског већа Винодолске општине Даниел Грбић и Деан Бараћ, градоначелници Цриквенице и Сења Дамир Рукавина и Јурица Томљановић, изасланик министра пољопривреде Маја Буковац, предсједник Хрватског ловачког савеза Ивица Будор, предсједник Ловачког савеза Приморско-горанске жупаније Јосип Малнар, предсједник Ловачког савеза Лике -Сењски жупан Жељко Некић, начелник Управног одељења за туризам, предузетништво и рурални развој ПГЖ Алесандра Бан... Председник Ловачког друштва Вепар Дарко Тус, најдуговјечнији председник са четири мандата, истакао је да је у ст. делатност друштва није било прекида, осим током Другог светског рата. Брибирски ловци су својим искуством са оружјем и шумом дали велики допринос Домовинском рату, а друштво је и даље важан чинилац у друштвеном животу Винодолске општине. Начелник Винодолске општине Грбић присјетио се свог 12-годишњег ловачког стажа.

 

Свечаности је присуствовао и најстарији члан ловачког друштва Брибир, 88-годишњи Рудолф Скочилић. - Рудолф је ловац од 1969. године, а ја од 1970. године, открио нам је председник ЛД Вепар Тус. Програм је водила Жељка Јурчић Клековић, а на свечаности је певала клапа Тић из Трибља. Полицијска станица Цриквеница и ВИО Жрновница Цриквеница Винодол. У знак захвалности за подршку у раду ЛД Вепар уручена је 31 захвалница.

 

Текст и фото:Tunera.info

„Kasapi“ koji bi pucali i na čovjeka

 

Nijedan regularni lovac koji drži do pravila i kodeksa lovačke organizacije ne bi mogao da počini masakr divokoza i njihove jaradi kakav su 11. septembra popodne, u lovnom zabranu na lokaciji Jagnjeći katun kod Kapetanovog jezera, izveli za sada nepoznati počinioci, kojima lovočuvari i policija nastoje da uđu u trag.

 

To je Pobjedi kazao predsjednik Lovačkog društva „Manastir Morača“ Petar Medenica, koji je siguran da su takvi monstrumi osobe opasne ne samo po lovstvo, već i društvo u cjelini.

 

- Po onome što su uradili i kakvu su kasapnicu ostavili za sobom, gotovo sigurno je da se radi o „kasapima“ koji bi bili kadri da s lakoćom pucaju i na čovjeka ili slučajnog svjedoka - kazao je Pobjedi Medenica u čijem ataru se dogodio nezapamćeni primjer krivolova.

 

On je potvrdio da su lovočuvari 11. septembra, nešto poslije 14 sati, kada su saznali za pucnje iz reona Jagnjećeg katuna, uputili na tu lokaciju. Usput su sa kolegama iz nikšićkog društva blokirali sve prilaze ka jezeru. Četiri dana kasnije pretragom terena pronašli su mjesto masakra, zatekla ih je mučna scena - dvije obezglavljene divokoze sa kojih su iskidani butevi, jedna divokoza bila je ucijelo, a sa dvoje ubijene jaradi takođe je odsječen dio mesa.

 

U potrazi za krivolovcima su učestvovali glavni kontrolor lova u LD ,,Manastir Morača“ Ivo Baošić, potpredsjednik društva Radoman Dubljević i još dva lovočuvara Vesko Todorović i Milinko Lukovac, i šef bezbjednosnog sektora u društvu Mirko Medenica. Pomogli su im predstavnik nikšićkog lovačkog društva Milovan Minić i njegovi lovočari.

 

Minulog ponedjeljka mjesto gdje su ubijene divokoze obišli su rukovodioci Odjeljenja bezbjednost i ODT-a Kolašina, Zoran Braunović i Maja Šćepanović kao i veterinar Saša Drljević, koji su izašli na lice mjesta do kojeg je trebalo satima pješačiti.

 

Istražiteljima su predati izuzeti dokazi i pronađene čaure iz oružja koje je korišćeno.

 

Prema riječima Medenice, ni pet dana boravka na katunu, noćenja i postavljanja zasjede u nadi da će pritajeni počinioci da se vrate na lokaciju kako bi pokupili plijen - nije urodilo plodom, odnosno hvatanjem krivolovaca.

 

Ekolozi traže moratorijum

 

Događaj sa Kapetanovog jezera izazvao je brojne reakcije u javnosti, uključujući i stavove ekologa i nevladinog sektora koji je i ranije tražio uvođenje moratorijuma na lov u cijeloj državi dok se ponovo ne prebroji divljač i pooštre pravila, odnosno zakoni koji regulišu ovu oblast.

 

Ekolog Darko Saveljić ocijenio je da će novine puniti slične vijesti dok god, kako kaže, ne uvedemo dvogodišnji moratorijum na lovstvo, pa prebrojimo divljač u našim staništima, izmijenimo zakon i pravilnike, i uredimo haotično stanje u lovištima.

 

- Više od 25 godina prisustvujem kongresima i seminarima van zemlje i slušam priče o našem divljaštvu. O divljoj ljepoti sa divljim ljudima. To se teško pegla sa ovakvim načinom. Ko vam god kaže iz Ministarstva poljoprivrede da radi na sređivanju stanja u lovstvu Crne Gore, laže - naveo je Saveljić na Fejsbuku.

 

U februaru 2021. godine 27 nevladinih organizacija iniciralo je i podržalo peticiju za uvođenje petogodišnjeg moratorijuma na lov u Crnoj Gori nakon niza incidenata, odnosno primjera odstrijela srne i druge zaštićene divljači.

 

Oni su inicijativu upućenu tadašnjem čelniku resora poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Aleksandru Stijoviću pokrenuli zbog, kako su naveli, alarmantnog stanja u lovstvu kao i široko rasprostranjenih krivolovnih radnji, koje uzimaju maha čak i kada su u pitanju nelovne, zaštićene vrste.

 

Predsjednik Lovačkog društva „Manastir Morača“ Petar Medenica ukazuje, međutim, da ovakve inicijative mogu samo da dovedu do kontraefekta, jer, kako kaže, na terenu gdje nema regularnih lovaca, zavladaće ekipe kakva je počinili masakr divokoza na Jagnjećem katunu.

 

Prema njegovim riječima, inače smo država sa najmanje lovnih dana po lovnoj sezoni u Evropi, tako da bi moratorijum doveo i do prenamnožavanja divljači poput svinja, čija populacija je brojna i pored lova.

 

Ističe da svako lovačko društvo ima obavezu da trećinu terena odredi za strogi lovni zabran, kakva je zona Moračkih i Gornjomoračkih planina u kojima obitavaju divokoze na njihovom terenu.

 

Lov i krivolov nijesu isto

 

Ogorčen zbog događaja koji je, kako je kazao, bacio ljagu na jednu uzornu i uspješnu lovačku organizaciju i ujedno kompletnu lovačku populaciju u zemlji, Medenica ukazuje da se regularni članovi nikako ne mogu dovesti u istu ravan sa ovakvim ekstremnim grupama čiji su ciljevi očito plasman i prodaja zabranjene divljači na crnom tržištu.

 

Medenica ističe da je lovište kojim gazduju jedno od najbolje organizovanih i uređenih na području države, čime je i ovaj događaj dodatno teži.

 

- Prema lovnoj osnovi i polazeći od brojnosti divljači, u našem reonu nije uopšte dozvoljen lov na jarca, dok je prema zakonu lov divokoze kao i mladunčeta. Lovački teren je, inače, razdijeljen u 31 zonu za koju su se prijavile 24 lovačke družine sa najviše sedam članova. Dakle, sve se radi po pravilima, na osnovu prijava, što isključuje mogućnost da bilo ko bez prethodne najave uopšte bude na terenu - kazao je on.

 

Krivolovci, bolje rečeno ,,mesari“, dio su očigledno jedne ili dvije ekipe koje se kreću po cijeloj Crnoj Gori i imaju i saradnike na terenu.

 

Ali, to je riječ o kriminalcima čiji efekti i činjenje nijesu problem samo za lovačko društvo već ozbiljan posao za pravosudne organe - kazao je Medenica.

 

Lovački savez: Šteta nanijeta prirodi, divljači i institucijama

 

- Nadamo se da će nadležne institucije uz pomoć lovaca pronaći i kazniti vinovnika ili vinovnike koji su na najgrublji način narušili prirodu i nanijeli veliku štetu zakonom zaštićenoj populaciji divokoze u ovom lovištu - rečeno je Pobjedi povodom ubijanja divokoza.

 

Osudili su, kako kažu, nedozvoljeni lov suprotan zakonu i načelima etike i kodeksa lovaca Crne Gore.

 

Na pitanje kakve poteze kao krovna asocijacija crnogorskog lovstva mogu da iniciraju, ili čime da doprinesu da se ovakvi događaji ne ponavljaju, naveli su da Lovački savez zajedno sa korisnicima lovišta preduzimaju sve zakonom predviđene mjere uzgoja i zaštite divljači, čiji su ,,rezultat brojne i očuvane populacije“.

 

- Iniciraćemo preko korisnika lovišta preduzimanje sveobuhvatnijih mjera zaštite divljači, prvenstveno čuvanja lovišta i sprečavanja nedozvoljenog lova i u tom cilju još veću saradnju sa policijom, lovnom inspekcijom i svim institucijama za zaštitu prirode - kazali su iz LS.

 

Prema njihovoj ocjeni, neodgovorno ponašanje pojedinaca koji nanose nemjerljivu štetu ne samo prirodi, divljači i institucijama ne smije se „izjednačavati sa lovom koji je legalna i regulisana djelatnost i koja obezbjeđuje značajne društvene, kulturne, ekonomske i ekološke dobiti“.

 

Niti to može biti povod za iniciranje uvođenja moratorijuma na lov.

 

- Ne može se i ne smije izjednačavati pojedinačna sa kolektivnom odgovornošću. Upravo zbog velikog značaja lova i lovstva kako za prirodu tako i za društvo u cjelini, i drugih navedenih razloga moratorijum na lov nije moguć niti ga kao takvog prepoznaje zakonodavstvo, struka i nauka - kažu iz Lovačkog saveza.

 

Treba nam politička volja i posebne snage za borbu protiv eko kriminala

 

Povodom masakra divokoza, koji je zaprepastio javnost, biolog i član Preokreta Vuk Iković upozorava da nam za korjenitu promjenu i eliminisanje ovakvih pojava treba jasna politička volja, posebne snage za borbu protiv ekološkog kriminala i jasna i nedvosmislena podrška pravosuđa.

 

- Dok god funkcionere u državi ne dotiče nelegalno ubijanje životinja, ni krivolov se neće tretirati kao ozbiljan kriminal, niti će država imati potrebu da pokrene sve pravne mehanizme kako bi se riješio problem - smatra Iković.

 

Prema njegovim riječima, stvari će se promijeniti tek kada se u državi policija ili poseban organ bude bavio krivolovom, a lovočuvari imali čuvarsku i edukativnu funkciju.

 

- Ako znamo da su većina kazni za krivolov uslovne, onda znamo da nema političke volje da se suzbije krivolov - naveo je Iković.

 

Prema njegovom mišljenju, jedno od rješenja je da policija ima u svojim redovima jedinice, po uzoru na slična rješenja u svijetu, koje su specijalizovane za borbu protiv ekološkog kriminala.

 

Podsjeća, međutim, da formiranje takvih snaga ne bi problem riješilo samo po sebi, jer mora postojati saradnja institucija i podrška pravosuđa koje ako zataji - to samo može da bude podstrek povratnicima da ponovo udare na prirodu i naše resurse.

 

Tekst preuzeti:Kodex.ME

Foto: Privatna arhiva 

 

 

Ivanjica – Meštani udaljenih sela na Goliji ne strahuje samo od napada meveda već i krvoločnih zveri koje se spuštaju do samih domaćinstava u potrazi za hranom. Tako je na imanju Palibrka u selu Medovine zaklan bik koji je imao blizu 350 kilograma, a meštani sumnjaju da je u pitanju šakal.

 

Nismo skroz sigurni jer šakal je veoma sličan vuku ali je krvoločniji i malo sitniji. Jedan od komšija ga je primetio u daljini jer se on nakon krvavog pira ponovo navatio prema selu. U strahu smo, uveče iz kuće ne smemo da izađemo.-kažu meštani.

 

Šakali su inače noćne životinje, najaktivniji su uveče i u zoru. Strpljivo čekaju trenutak da napadnu plen.

 

Tekst preuzet:INFOLIGA ·

 

Obaveštavamo lovačku javnost da je danas, u jutarnjim časovima, u Kosovskoj Mitovici, takozvana kosovska policija presrela i uhapsila dugogodišnjeg predsednika Lovačkog saveza Kosova i Metohije i člana upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije, gospodina Iliju Elezovića. 

Kako navode gospodin Elezović uhapšen je zbog ratnih zločina za koje nemaju dokaze, a za koji opravdanje nalaze u činjenici da je lovac. Lovački savez Srbije osuđuje ovakvo ponašanje tzv. vlasti na KIM koje tumačimo kao zulum nad srpskim narodom u sopstvenoj zemlji. 

O svemu smo obavestili i medjunarodne lovačke asocijacije.

Lovački savez Srbije i lovci Srbije pružaju punu podršku kolegama na Kosovu i Metohiji.

 

Fotografija preuzeta: Kosovo online

Tekst preuzet:Zvanična Facebook stranica Lovački savez Srbije

Italijani uhvaćeni u krivolovu kod Blaca, policija podnijela krivičnu prijavu.

Zbog sumnje da su uhvaćeni u krivolovu u ataru sela Suvi Do i Trbunje u okolini Blaca, policija je protiv trojice Italijana podnijela krivične prijave za krivično djelo nedozvoljen lov.

 

 Pronađene su i dvije elektronske mamce, koje su zakonom zabranjene i služe za lov na prepelice, navodi policija.

 

Dodaju da je nezakonit lov na prepelice prijavljen Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, te da su odmah izašli na teren i otkrili strance u krivolovu.

 

Policija je odmah po dojavi izašla na teren i u ataru sela Trbunje zatekla italijanskog državljanina, a sutradan u selu Suvi Do dvojicu Italijana. 

 

Tom prilikom pronađena su i dva elektronska poziva, o čemu je policija obavijestila nadležno tužilaštvo, po čijem nalogu su podnesene krivične prijave protiv stranih državljana - navode iz policije.

 

U Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije kažu da su tokom prethodnog vikenda njihovi članovi i volonteri obišli Toplički okrug gde su na više lokacija zatekli mamce i o svemu obavestili policiju, koja je prvo pronašla jedan u ilegalnom lovu. u Trbunju, a sutradan oko 3 km dalje u ataru sela Suvi Do dva naoružana državljana Italije.

 

Italijani su u džepu imali ukupno osam svježe ulovljenih prepelica, dok nisu imali dokumentaciju neophodnu za lov, kao ni dozvolu za nošenje oružja. Sumnja u nedozvoljen lov dopunjena je činjenicom da je prekršen Zakon o divljači i lovstvu, koji obavezuje lovce na lov sitne divljači u grupama od najmanje tri, a najviše 20 ljudi, uz prisustvo vođe grupe, što svakako ne može. biti strani državljani - Društvo za zaštitu ptica.

 

Prilikom legitimizacije, Italijani su se pozivali na izvjesnog M. Đ. za koga su tvrdili da je organizator njihovog lova.

 

Neposredno pored obje lokacije na kojima su pronađeni talijanski državljani, blački policajci pronašli su jedan elektronski poziv. Uređaji su bili okačeni na drveće, zaštićeni u metalnim kutijama i vezani za drveće lancima i lokotima - dodaju iz kompanije.

 

Pronađene mamce bile su potpuno iste, kao i ručno izrađena zaštita za te ilegalne uređaje.

 

Prijetnje smrću članovima Društva

Umjesto da se blački lovci zahvale na pomoći u otkrivanju i suzbijanju nelegalnog lova, iz Društva upozoravaju da je nakon tog događaja i prijave policiji uslijedila prava hajka na čuvare prirode.

 

Predsjednik Lovačkog saveza iz Blaca M. K je na svom Fejsbuk profilu objavio snimak za koji se sumnja da ga je dva dana ranije napravio M. Đ. iz Blaca, a u kojoj se iznose neistine u vezi sa opisanim događajima. Svrha postavljanja ovog videa bila je prenošenje lažnih informacija drugim lovcima i njihovo navođenje da izbace ljutnju na one koji prijavljuju krivolov. Među više od 60 komentara na pomenuti video, ima i onih u kojima se našim članovima prijeti smrću - tvrde iz Društva.

 

Negiraju da su njihovi volonteri na bilo koji način maltretirali lovce, jer su ih legitimisali policijski službenici koji su na licu mjesta uočili veliki broj prekršaja, te da ni u jednom trenutku nije bila ugrožena ničija sigurnost jer su mamci locirani tokom noći i prije početka love i da se mogu čuti sa udaljenosti od 4 km.

 

Kako navode iz Društva, Italijani su sami prekinuli lov kada su ugledali policijska kola i odmah odložili oružje. U oba slučaja pronađene su zakonom zabranjene naprave koje su korištene za nezakonit lov, koje je policija oduzela.

 

Mamci se koriste za privlačenje ptica

Elektronski mamac je uređaj koji emituje prodoran zvuk mužjaka prepelice tokom noći kako bi privukao i zadržao veliki broj ptica na određenoj lokaciji.

 

Mamci varaju prepelice da na toj lokaciji ima hrane, da se tamo mogu odmoriti i da je okolina sigurna.

Podaci sa terena govore da se u Srbiji koristi i do 800 elektronskih mamaca, uglavnom vikendom, a svake godine se ubije najmanje 50.000 prepelica zbog ovakvog nelegalnog lova u Srbiji, koji nanosi ogromnu štetu i lovištima i biodiverzitetu - tvrdi Društvo.

 

Nedozvoljen lov uz pomoć sredstava za masovno uništavanje divljači, koja su elektronske mamce, je krivično djelo za koje je propisana kazna zatvora do tri godine.

 

Autor: Lj. M. 

Izvor: Južne vesti

Foto: DZPPS

​

KOTOR VAROŠ, 12. septembra  – Već nekoliko godina u Kotor Varošu se organizuje Gastro manifestacija ”Veče domaće kuhinje”. Na ovoj manifestaciji svoje učešće uzimaju razna udruženja i zajednice iz ove opštine.

 

Tako je LU „Trofej“ Kotor Varoš i ove godine uzelo učešće na ovoj manifestaciji i osvojilo priznanje za najbolje lovačke specijalitete.

 

Članovi LU „Trofej“ su pripremili nekoliko lovačkih specijaliteta koje su posjetioci mogli da degustiraju.

 

Veliku pažnju posjetilaca, a naročito onih najmlađih privlačili su dermopreparati koji su bili izloženi na štandu LU „Trofej“ i pored kojih su zabilježene brojne fotografije.

 

Nakon uređenja svojih štandova i izložbe radova, stručni žiri sve učesnike ocjenjuje pojedinačno i zatim se dodjeljuju nagrade u nekoliko kategorija.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Glas Kotor Varoš

 

Сабором ловаца, који је данас у Појезни окупио више од 350 ловаца и љубитеља лова, Ловачко удружење „Мотајица“ озваничило је почетак нове ловне сезоне.

Дио ове смотре, која је одржана 27. пут, било је и такмичење у гађању глинених мета, а предсједник секције

домаћина Миладин Алексић истакао је да је отворена сезона лова на сву дивљач осим на срндаћа.

 

-С обзиром да удружење има 11 секција, појежанска секција која броји 40 чланова, је сваке 11 године домаћин сабора. Данас је овдје око 350 људи, а рачунали смо и на више посјетилаца – рекао је Алексић додавши да је вјештине у гађању летећих мета одмјерило 33 стријелаца.

 

-Такмичење је било на нивоу удружења, а гости су учествовали само у појединачној конкуренцији – појаснио је Алексић, а предсједник „Мотајице“ Ненад Чечавац истакао је да ловци саборовањем настављају традицију.

-Желим да у удружењу влада добра атмосфера. У рукама ловаца је оружје и потребан је опрез, те одговорност свих чланова. Сви могу допринијети да ловство буде занимљиво, да удружење представљамо у најбољем свјетлу, јер су ловци првенствено љубитељи природе и заштитници животиња, а одстрел долази као законска могућност – рекао је Чечавац.

Гост саборовања био је и градоначелник Милорад Симић који је свим члановима „Мотајице“ пожелио успјешан почетак ловне сезоне.

-Ловци, који су данас присутни у великом броју, су према мом мишљењу, чувари природе. То се посебно огледа у уништавању штеточина. Са удружењем имамо добру сарадњу, наравно подржавамо и финансијски њихов рад, а најважнија је свакако пружена рука и добра ријеч – рекао је Симић.

Саборовању ловаца присуствовао је и начелник Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Градске управе Славен Пашалић и други гости.

 

Резултати у гађању глинених мета на нивоу удружења

Екипна конкуренција:

 

Секција ловаца Лужани

Секција ловаца Сочаница

Секција ловаца Осиња

Појединачна конкуренција

 

Перо Миличић

Мирослав Чечавац

Ненад Чечавац

Појединачни пласман са гостима

 

Мирослав Чечавац

Мирослав Лелић

Марко Пеулић

 

BANJA LUKA – Vlasnik firme “Tehnički remont Bratunac“ i poslanik SNSD-a u Narodnoj skupštini RS Slavenko Ristić dobio je prvu koncesiju za odstrel divljači u Republici Srpskoj, otkriva CAPITAL.

 

„Vlada Republike Srpske na prijedlog Komisije za koncesije donijela je rješenje da privrednom društvu „Tehnički remont Bratunac“ dodjeljuje koncesiju za planirani odstrel divljači uz obavljanje lovne djelatnosti u privrednom lovištu „Klekovača“, objavljeno je u posljednjem Službenom glasniku RS.

 

U rješenju se precizira da se koncesija dodjeljuje na period od 20 godina i da se koncesionar obavezuje na uredno plaćanje koncesione naknade.

 

„Koncesionar je dužan prije zaključenja ugovora o koncesiji uplatiti u korist budžeta RS jednokratnu koncesionu naknadu u iznosu od 17.500 KM, a visina koncesione naknade iznosi 5.700 KM godišnje“, navodi se u rješenju i precizira da je Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dužno da u roku do 30 dana dostavi Prijedlog ugovora o koncesiji Komisiji za koncesije radi davanja saglasnosti.

 

Podsjećamo, privredno lovište “Klekovača” nalazi se na teritoriji Istočnog Drvara i Ribnika i prostire se na više od 8.000 hektara.

 

Vlada RS je početkom novembra prošle godine na inicijativu privrednog društva “Tehnički remont” pokrenula postupak dodjele koncesije za lov u privrednom lovištu “Klekovača”.

 

U obrazloženju odluke se navodi da je komisija koju je formirao tadašnji ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede RS Boris Pašalić ustanovila da lovište “Klekovača” može biti predmet koncesije, ali da mjere koje bude preduzimao budući koncesionar trebaju biti usaglašene i usklađene sa Šumskim gazdinstvom “Klekovača-Potoci”.

 

“Za postizanje rezultata i ostvarivanje dobiti u oblasti lovstva potrebno je ulaganje značajnih materijalnih sredstava, a ŠG “Klekovača-Potoci” koje je privremeni korisnik nema interes za ulaganje, niti ovlašćenja za značajnija ulaganja u razvoj lovstva i lovnog turizma u opštini Istočni Drvar. Dodjelom ove koncesije doći će do povećanja prihoda u budžetu i do otvaranja novih radnih mjesta u ovoj izrazito nerazvijenoj opštini“, navodi se u odluci Vlade koju je početkom novembra objavio CAPITAL.

 

Generalni direktor i vlasnik kompanije „Tehnički remont Bratunac“ Slavenko Ristić nakon što je na njegovu inicijativu pokrenut postupak za dodjelu koncesije rekao je medijima da samo u prve dvije godine planira ulaganje od minimalno 300.000 KM u stvaranje uslova za lovni turizam.

 

“Poslije toga ulaganje je sukcesivno narednih osam godina, uz dodatnu obavezu stvaranja uzgajališta, očuvanja divljači i povratak evropskog jelena na ovo područje”, rekao je Ristić.

 

On je naveo da su to minimalističke procjene i da svakako očekuje mnogo veće ulaganje, jer je lovište trenutno devastirano, a samo troškovi za održavanje lovišta u narednih 10 godina su veći od 6,7 miliona KM.

 

Divljač

U lovištu „Klekovača“ osnovne lovne vrste divljači čiji planirani odstrel je predmet koncesije su srneća divljač, divlja svinja, mrki medvjed, pjevac velikog tetrijeba i vuk.

 

Prema tvrdnjama našeg sagovornika odlično upućenog u stanje u lovstvu u Republici Srpskoj, dodjela koncesije za lov ovom privatnom privrednom društvu predstavlja praktični uvod u privatizaciju lovstva u Srpskoj.

 

„Lovišta su do sada davana na korišćenje i gazdovanje uglavnom lovačkim udruženjima i šumskim gazdinstvima. Ovime je napravljen prvi korak da se ta praksa promijeni i da lovištima ubuduće gazduju bogati zaljubljenici u lov, poput Slavenka Ristića“, objašnjava naš sagovornik.

 

On dodaje da će vremenom bavljenje lovom neminovno postati mnogo skuplje, jer će bogati koncesionari direktno ili indirektno određivati visinu članarina u lovačkim udruženjima.

 

„Zato je prva koncesija data za lovište „Klekovača“, jer njime ne gazduje lovačko udruženje, već šumarija, a i to je teren na kojem nažalost nema mnogo stanovništva, pa će biti i manje negativnih reakcija na davanje te koncesije“, kaže naš sagovornik.

 

On uvjerava da će nakon ovoga biti pokrenuti postupci za dodjelu koncesija za još neka lovišta.

 

„Ugovori o dodjeli sportsko-rekreacionih lovišta na gazdovanje ističu 2026. godine, a prije toga će se uraditi novo ustanovljavanje lovišta. Ukoliko do tada dodjele koncesija prođu bez prevelike pompe u javnosti i pobune lovaca, ne treba sumnjati da će najatraktivnija lovišta ili njihovi dijelovi biti dati pod koncesiju bogatim zaljubljenicima u lov“, zaključuje naš sagovornik.

 

On zaključuje da davanje lovišta pod koncesiju poput ovoga u „Klekovači“ ne mora da bude loše, ni da izaziva negativne reakcije, ali ako to postane masovno i ako najbolja lovišta budu data pod koncesiju, onda će sigurno doći do negativnih reakcija dugogodišnjih lovaca koji se neće pomiriti s tim da neki bogataš diktira pod kojim uslovima oni mogu da uđu u lovište u kojem su lovili cijeli svoj život.

 

Tekst preuzet:CAPITAL: D. Momić

Foto: Agencije

 

Na dve lokacije imanja“Zobnatica” a.d. u poslednje dve nedelje uočeno 13 uginulih srna.

Po prijavi Lovačkog udruženja “Panonija”, predstavnici ekološke policije, lovne i veterinarske inspekcije izvršili su danas prepodne uviđaj na imanju “Zobnatice” a.d. zbog uginuća srna, čija su tela uočena neposredno uz bazen koji se, kako se pretpostavlja, koristi za navodnjvanje borovnica. Pored njih, nađen je i par dugačkih rukavica.

 

U neposrednoj blizini mesta uviđaja, u trsci je pronađen još jedan primerak za koji je bilo očigledno da je nedavno izvađen iz vode, pa se pretpostavlja da je uzrok smrti kod ove četiri srne davljenje, s obzirom na to da bazen nema obezbeđen izlaz za divljač u slučaju upada, iako se nalazi usred lovnog područja.

 

Nakon današnjeg uviđaja, tela dve srne su odnesena na obdukciju u Sombor kako bi se utvrdio tačan uzrok njihovog uginuća, a o celom događaju će biti obavešteno i tužilaštvo.

 

Ekološka policija je uzela izjave od predstavnika preduzeća “Zobnatica”, kao i od lovaca, koji su posvedočili da su kapije zasada često otvorene, zbog čega je divljač duži period boravila zarobljena među ograđenim zasadom, bez adekvatnih uslova za život.

 

Ovo je inače drugi slučaj uginuća na imanju “Zobnatice”, nakon što je, prema saznanjima Magločistača, lovcima najpre 1. septembra nezvanično dojavljeno da je uginulo šest životinja među redovima borovnica, od kojih je jedna bila obezglavljena. Pored toga, u vreme uviđaja, uočena je još jedna u stanju uginuća.

 

Uzorci jedne od njih poslati su na toksikološku analizu u Novi Sad, a rezultati se očekuju do kraja ove nedelje.

 

Narednog dana, 2. septembra, prema saznanjima Magločistača, na istom mestu je prijavljeno uginuće još jedne srne koja je u tom momentu imala prostrelnu ranu, te su, kako kažu, tvrdnje “Zobnatice” a.d. išle u pravcu krivolova.

 

foto: MS/Magločistač

Autor: Maja Savić

Tekst preuzet:Magločistač