Lov na divlje svinje podrazumeva poznavanje ove divljači. Kako se divlja svinja na našim prostorima najčešće lovi čekanjem, od velike je koristi znati kako izgledaju tragovi divlje svinje. Na taj način ćemo moći da utvrdimo kuda se kreće i gde se zadržava.
Divlja svinja ima običaj da se kreće istim stazama i da dolazi na ista mesta da se hrani nekoliko dana za redom. Iako divlja svinja ostavlja dosta različitih tragova, za lovce su najzanimljiviji tragovi nogu i mesta gde je svinja tražila hranu rijući po zemlji.Tragovi nogu kuda je divlja svinja prolazila su dobar pokazatelj, jer ona dosta često koristi iste staze za kretanje, dok, kada je upitanju hranjenje, dešava se da se po-jedine lokacjie koriste sezonski i u kraćem vremenskom periodu.
U poljoprivrednim usevima mogu se pronaći tragovi prisustva divljih svinja i na osnovu toga zaključiti neke stvari. Naprimer u kukuruzu je to jasno uočljivo, a ako se obrati pažnja može se videti i da li su divlje svinje tuda samo u prolazu ili su u blizini pa redovno posećuju njivu. Ako su u prolazu, šteta koju su napravili je takva da se stabljike ravnomerno suše, dok se u slučajevima kad su u blizini, mogu videti izlomljene stabljike kukuruza koje su polomljene pre par dana, a pored njih i one koje su divlje svinje izlomile juče.
Divlja svinja je papkar, poput jelena, pa im i tragovi mogu ličiti. Međutim, kako se životinje veoma razlikuju po izgledu, tragovi kod jelena između sebe imaju oko 70 cm, dok tragovi divlje svinje mogu da budu udaljeni oko 40 cm. Divlja svinja u mekanom terenu ili snegu ostavlja tragove tako da se jasno razaznaju zapapci. Kako se divlja svinja uglavnom zadržava u blizini vode, u blatu će uvek ostajati dublji i jasan trag. I o brojnosti divlje svinje se iz tragova može dosta saznati, one su uvek u grupi, izuzev starijih veprova, tako da je verovatnoća da će se naći veći broj tragova na manjem prostoru velika. Ovo isto važi i kad je u pitanju zemlja gdje su svinje tražile hranu, jer će svinje u tom slučaju da prevrnu veću površinu. Divlje svinje izlaze u sumrak i svitanje, a veoma uspešno mogu da se love i u noćima s jakom mesečinom, jer su tada tokom cele noći aktivne. Zato su svetle noći, pri punoj mesečini i bez vetra najpogodnije za lov čekanjem. Lovci najveće šanse za odstrel imaju u večernjim satima, kad je aktivnost divljih svinja izraženija, odnosno kad kreću u potragu za hranom.
Lov može da bude izuzetno uspešan i u ranim jurarnjim satima, kad se crna divljač vraća u šumske i ritske komplekse, gde se tokom dana odmara. Ove informacije su korisne kada je u pitanju lov na divlje svinje, ali za pravilno tumačenje onoga što se vidi na terenu je neophodno da lovac stekne iskustvo .
