Divlja svinja je vrsta divljači koja pričinjava štete različitih oblika, obima i intenziteta. Štete nastaju u onim područijima gde se lovišta naslanjaju na poljoprivredne površine. Objašnjenje je u jednostavnoj činjenici da količina energije koju jedna divlja svinja može da dobije s hektara šumskog lovišta čini svega 1-7% od maksimalne energije koju može da dobije s hektara poljoprivrednog zemljišta. U potrazi za hranom u cilju da zadovoljenje osnovnih životnih potreba, divlja svinja u šumskom lovištu mora da pretraži oko 650 m2 u toku proleća i 4.000 m2 u toku zime. Najčešće štete od divlje svinje nastaju u vreme setve i dozrevanja poljoprivrednih kultura. Štete nastaju rovanjem, kopanjem, gaženjem mladih useva i konzumiranjem semenja.

Štete koje divlje svinje čine na poljoprivrednim kulturama mogu se podeliti na: štete na površinama pod žitima, štete na krompirištima i štete na livadama. Štete na poljima sa žitima najčešće nastaju na kukuruzištima, u periodu mlečne faze zrelosti zrna, a najviše su pogođene njive na kojima se gaje rani hibridi, koji prvi i sazrevaju. Štete nastaju lomljenjem (obaranjem) stabla i konzumiranjem klipa. Međutim, štete od konzumiranja su puno manje od gubitaka koji nastaju lomljenjem i gaženjem biljaka. Pri tome trebalo bi uzeti u obzir da se u istom trenutku i na istoj površini odjednom može naći i 30-40 životinja ove vrste, različitog pola i uzrasta. Štete na poljima sa žitima javljaju se pre svega na parcelama na kojima je prethodni usev bio kukuruz. Pri kombajniranju kukuruza, jedan manji broj klipova se mašinski ne obere, već ostaje iza kombajna na zemlji, i nakon pripreme parcele za jesenju setvu zaorava. Zahvaljujući izvanrednom čulu mirisa, divlje svinje osećaju fermentisano (ukiseljeno) zrno ili klipove ispod zemlje i rijući dolaze do njih, praveći manje ili veće štete na poljima sa žitom. Mogućnost pojave i veličina ovih šteta zavise od položaja parcele u odnosu na šumske komplekse ili mesta gde se najčešće zadržavaju divlje svinje.

Štete na krompirištima najčešće nastaju u prvim danima posle setve ove kulture, ali se mogu javiti sve do momenta vađenja krompira. Najteže su prolećne štete, kada posejana kultura bude uništena, a za drugu setvu nema vremena. Međutim, i štete koje nastaju u toku leta nisu manje značajne, s obzirom na to da parcele ostaju bez roda. Štete na livadama u najvećem procentu dešavaju se u proleće i početkom leta, mada su evidentirane i u zimskom periodu. Glavni razlog za ovo je intezivan razvoj insekata (gundelja i dr.), koje divlja svinja svojim razvijenim njuhom precizno locira kao hranu i pronalazi je rijući. Posledica toga su preorane livade na kojima je bitno smanjen prinos travne mase, kao i neophodnost njihovog ravnanja. Štete koje su pričinjene na poljoprivrednim parcelama u najvećem procentu javljaju se uz rubni deo šume ili u njenoj blizini. U planinskim delovima lovišta ove parcele su dosta male, 0,1 - 0,3 ha, tako da se mere zaštite od strane vlasnika parcela uglavnom i ne preduzimaju. U brdskim delovima istraživanih lovišta, uočene su još veće štete na poljoprivrednim površinama. Pri tome, veličina šteta u velikoj meri zavisi od gustine populacija divlje svinje. Štetni uticaji divlje svinje u šumarstvu mogu biti ispoljeni konzumiranjem hrastovog i bukovog žira, a time i smanjenje broja klijajućih semenki.  Štete na parcelama sa posađenim hrastovim i bukovim žirom mogu nastati čupanjem i oštećivanjem mladih biljaka prilikom rovanja. Pored toga može doći do intenziviranja gljivičnih bolesti zbog oštećenja korena drveća. Pored toga, mogu da utiču na podsticanje zatravljenosti i stvaranje uslova za podmlađivanje neželjenim vrstama (npr. jasikom).

Zakonom o divljači i lovstvu jasno je zabranjeno vršiti žetvu i kosidbu poljoprivrednim mašinama koje nemaju ugrađene uređaje za isterivanje, odnosno plašenje divljači. U slučaju kršenja ovog zakona dolazi do zakonom određene novčane kazne.

Postoje više tipova plašilica kombinovanih sa ultrazvukom i iz sirene aktivirane izduvnim gasovima, sa uređajima za markiranje mesta gde je otkriveno gnezdo i sl. Naši poljoprivrednici imaju razlicite plašilice koje se u praksi pokazale vrlo efikasne na uzbunjivanju divljači.

Svake godine tokom meseca maja kada je inače period reprodukcije divljači u punom jeku počinje sezona kosidbe livada i detelina. I svaki lovac je svedok unakaženih i povređenih lanadi, mladih zečeva, jarebičinih i fazanskih pilića i koka. Svima je poznato da fazanske koke u travama toliko čvrsto leže na svojim jajima tako da ih traktorska kosa sigurno neće uplašiti i u tom slučaju kada nema adekvatne plašilice koki budu uglavnom odsečene noge što ona sigurno neće preživeti a još su i jaja uništena, tako da je šteta zaista velika. Što se tiče podmlatka srneće divljači i zečeva, mladunci prvih dana života ostaju skrivena u travi dok im se majke negde dalje odatle ne napasu i potom dođu da ih nasisaju a instinkt mladunaca im ne dozvoljava da se pomeraju jer se samim pomeranjem privlači pažnja predatora, a tako kamuflirani i skriveni u travi laka su meta kosačica.

Prema nekim istraživanjima u Nemačkoj procenilo je se da godišnje u periodu reprodukcije divljači strada oko 60.000 lanadi, zečeva, fazana i  jarebica što je zaista prevelika šteta za samo lovište. A prema istraživanjima u Srbiji pri prvom košenju livada i detelina uništi se i iseče:1,33 divljači, 1,70 gnezda i 4,5 jaja po hektaru.
Naravno nisu ni plašilice 100% sigurne da će isterati divljač ali će procenat smanjenja uništenja divljači sigurno smanjiti.

Još jedna od mogućnosti da se zaštiti divljač jeste da se neposredno pred samo košenje pusti pas ptičar koji bi trebao da bude iskusan pas sa čvrstom markom i da svojim markiranjem pokaže lovcu gde se nalaze gnezda i mladunci divljači.

Ako se pronađe lane, mali zec ili druga divljač, potrebno ga je preneti na susednu parcelu na kojoj će ga majka po završetku košenje pronaći. Pri premeštanju potrebno je voditi računa da nikako ne ostavimo na njihovom telu ljudski miris, koji bi uticao na prepoznavanje od strane njegove majke, a to znači sigurnu smrt za mladunče.
Mladunce je najbolje preneti ili u rukavicama sa velikim busenom trave i bez ikakvog kontakta sa našom kožom. Ako se pronađe gnezdo od poljske jarebice, fazana, divlje patke ili neke druge ptice, jaja nikako ne ostavljati na mestu jer će ih veoma brzo pronaći svrake ili sive vrane i uništiti (a ženka se na njih neće vratiti), već ih treba uzeti i postaviti ispod kvočke.

Deo materijala kao i fotografije koristili smo sa web sajta “Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo” i nadamo se da ćemo ovim tekstom uspeti da aludiramo na poljoprivrednike da koriste plašilice i time spasimo mladunce divljači.

U Kragujevcu na gradskom sajmištu zvanično je otvoren osmi po redu 8. međunarodni sajam lova, ribolova, lovnog turizma i nautike pod nazivom “Kraguj M” koji se održava u periodu od 26-29. maja. Organizatori sajma su Kragujevačka kompanija lovačke opreme “Meteor Stil” i Lovački savez Centralne Srbije. Cena ulaznice iznosila je 150 dinara dok je parking bio besplatan za sve posetioce.

U prostorijama Kragujevačkog sajmišta svoje štandove zauzelo je nešto više od 30 izlagača što je približno broju izlagača iz prethodnih godina. Najviše je bilo izlagača lovačke opreme i odeće među kojima su bili i stalni izlagači poput:

• “Canona“ Leskovac
• “Zastava arms” Kragujevac
• “ Fox Trim“ Gornji Milanovac
• ”Kuman” Požarevac
• “Meteor Stil“ Kragujevac

A već drugu godinu za redom štand koji je bio najbolje opremljen i snabdeven i sa najpristupačnijim cenama bio je štand “ Fox Trim“ Gornji Milanovac koji je opravdao epitet ozbiljne i dobro poslujuće kompanije.

Pored prodavaca lovačke i ribolovačke opreme ujedno su predstavljana i lovačka društva. To su bila društva u okviru Lovačkog saveza Centralne Srbije. Dva društva koja su izložila najviše trofeja su LU ”Vladan Milošević” Knić, LU “Kruševac“ Kruševac i LU ”Šumadija” Kragujevac.

Među izloženim trofejima sigurno najvredniji trofej bio je trofej vuka u zlatnoj medalji koji je odstreljen na hajci u Ribarskoj Banji na  teritoriji koja pripada LU “Kruševac“ Kruševac. Lovac koji je imao tu veliku lovačku sreću i umeće da odstreli zlatnog vuka jeste Marko Obradović iz Beograda.

U subotu 28.05. je u okviru sajma održana i tradicionalna gulašijada u kojoj su se nadmetala lovačka društva koja su članovi LS Centralne Srbije, dok će sajam biti zatvoren u nedelju 29. maja.