Osvanulo je jutro tog 30. Januara, dan maglovit i prohladan. Na prvi pogled nije delovalo da će se magla podići i da će sunce obasjati Alibunar i negde oko četiri stotine učesnika hajke na lisicu.
Oko sedam časova lovci iz svih krajeva Srbije, ali i gosti iz Rumunije počeli su da pristižu u lovački dom lovačkog udruzenja "Srndać’’, gde su ih svečano dočekivale kolege i oranizatori ove manifestacije. Pre bogatog svečanog doručka, lovci su na samom ulazu u dom uplaćivali simbolične kotizacije, pokazivali dokumenta i opredeljivali se da li će biti na čekama ili u grupama pogonica u lovištima.
Nakon doručka, sa nekoliko traktora, grupa pogoniča je transportovana do dela lovišta koje je bilo određeno za današnu hajku. Kada smo stigli do lovišta, lovnici su napomenuli da se love lisica i šakal, kao i da se povede računa kada i kako ćemo pucati zbog same bezbednosti učesnika. Lovilo se puškama sačmaricama, sačmom broj 6 prečnika 4,00 milimetra. Teren je ravničarskog tipa, isprepletan brojnim oranicama, strnjištima, livadama, šikarama i kanalima za navodnjavanje. Lovcima je mali problem pravilo blato po oranicama, jer je usled visokih temperatura za ovo doba godine došlo do otapanja snega i odmrzavanja samog zemljišta.
Dužina koju su pogoniči trebali da pređu iznosila je negde oko 6 kilometara, koja na prvi pogled deluje poprilično dugo, ali uz priču i upoznavanje sa kolegama iz svih krajeva Srbije, pešačenje je prošlo brzo.
Kolege iz Alibunara kažu da u lovištu ima srneće divljači, divljih svinja, zečeva, fazana, lisice a u poslednje vreme i šakala čije brojno stanje se povećava iz godine u godinu. Prethodna fotografija je jedan veoma zanimljiv prizor, koji se u toku lova mogao videti više puta.
Treba pohvaliti i nekoliko dečaka uzrasta do 10 godina koji su se nosili kao odrasli ljudi i sa nama prešetali svih 6 kilometra. Na posletku lova dobili su ovacije svih učesnika i zaslužene pohvalnice.
Nakon nekih 2 sata lova, pogoniči su stigli do kolega na čekama i počeli da sumiraju utiske sa terena. Pucalo se sa svih strana, mašilo se a bome i pogađalo. Bilo je ‘’lovačkih’’ priča kako su se lisice prevrtale nakon pucnja i uvlačile u rupe, kako su padale a kada se ode po njih, nije ih bilo naravo. Odstreljeno je 5 sredovečni lisica, što i nije tako loš skor jer je ovo više bila manifestacija druženja i medjusobnog upoznavanja.
Nakon uspešno završenog lova u kom nije bilo nikvih incidenata, lovci su autobusima preveženi iz lovišta do lovačkog doma gde je sumiranje ustisaka nastavljeno. Kada smo odložili oružje, i presvukli se, počelo je prikupljanje u restoranu doma, gde nam je priređena večera uz muziku, nakon koje je svako od nas imao priliku da osvoji neku od bogatih nagrada na lutriji. Treba pohvaliti i sponzore lova kojih je bilo u velikom broju, čijie nagrade nisu bile za zanemariti. Tokom povratku kuci, diskutovao sam sa svojim kolegama da je manifestacija bila veoma dobro pripremljena, tako da bih mogao da preprucim svakom ljubitelju prirode da poseti ovu manifestaciju, ne samo zbog lova, već i zbog dobrih ljudi i sticanja novih prijateljstava. Evo nekoliko kadrova…
