Pravi horor dogodio se u jednom ivanjičkom lovištu kada je Zoran Drndarević ostao bez svoja dva najbolja lovačka psa goniča. U togu potrage za zverima, na njih su naleteli vukovi koji su ih prvo usmrtili i potom pojeli, sve do poslednjeg grama mesa.
- Pustili smo pse i pratili ih pomoću trakera i posle određenog vremena primetili da se više ne kreću. Krenuli smo u potragu i došli do mesta gde nas je signal navodio i ugledali jeziv prizor. Od pasa je ostale su samo glava i ogrlica, pojedeni su celi, kazao je za RINU, Zoran Drndarević vlasnik nastradalih pasa.

On dodaje da njegovi psi nisu jedini i da je od ovih predatora u skorije vreme stradalo još pet životinja. Pretpostavlja se da je reč o čoporu vukova koji dnevno pređu preko 40 kilometara i njihovo kretanje zabeleženo je u selima podno planina, Mučnja i Javora.
- Prave ogromnu materijalnu štetu u domaćinstvima. Viđeni su u naseljenim mestima, Čemernice, Štitkova i Trudova blizu kuća. Ubijaju ovce i jagnjad u potrazi hranom. Do sada je nastradalo nekoliko desetina grla krupne stoke. Kada znamo da su u pitanju vukovi koji se kreću u čoporu nije nam svejedno. Pitanje je da li će napasti i ljude u odbrani svojih mladunaca - zaključio je Zoran.

Međutim, vuk nije jedini predator koji hara ovim ivanjičkim selima. Medvedi koji se kreću na teritoriji susedne planine Golije, nezvani su gosti u domaćinstvima, pa je tako nedavni incident medveda koji uništio ne samo pomoćne već i stambeni objekat porodice Dramićanin u selu Čaprić, na svu sreću u tom momentu nije bilo ljudi u blizini.

izvor: Telegraf.rs Foto: Shutterstock

Pobedu je odnela reprezentacija Švajcarske, a naša zemlja imala je tu čast da ugosti mnogo zemalja iz Evrope i prvi put vidi rase koje nisu zastupljene na našem podneblju
Pas je omiljeni ljubimac, verni pratilac čoveka, pomoćnik, radost, antidepresiv. Ali psi goniči, e oni su posebna kategorija. Oni čuvaju svoje pradavne instinkte, njihovim venama kola krv koja vri, oni se najbolje osećaju dok slobodno trče lovištem prateći miris divljači. Sa druge strane, njihov karakter, inteligencija nesvojstvena ostalim rasama i plemenitost ih čine i privrženim ljubimcima.

Ono po čemu se Srbija i Balkan izdvajaju u kinološkom svetu su upravo ti psi. Oni pripadaju VI FCI grupi i ovo podneblje je nadaleko poznato po njima. Srpski gonič, trobojni gonič, posavac, istarac, crnogorski planinski gonič, barak samo su neke od rasa koje su za ponos i diku bivših jugoslovenskih republika. Međutim, goniči su voljeni širom Evrope. Mnoge zemlje neguju i čuvaju svoje rase.

Oni su takozvani "radni" psi, i iako su eksterijerne odlike izuzetno važne, oni najviše moraju da se pokažu "u terenu" dok "rade", kako njihovi vlasnici znaju to da kažu. To znači da moraju da pronađu trag divljači i karakterističnim lavežom gone divljač. Zato goniči "pevaju", a u njihovoj pesmi svi ljubitelji su imali čast da uživaju 21. i 22. oktobra u Čačku, na 27. Evropskom kupu, jednoj od najvažnijih radnih manifestacija za goniče.
U Čačku su se okupile reperezentacije Austrije, Švajcarske, Italije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Kipra, Grčke, Hrvatske i Srbije, a pobedu je odnela reprezentacija Švajcarske. Prvi put u Srbiji je viđen i lov sa grupom pasa, koji se praktikuje u Italiji i Grčkoj. U dobrom duhu, raspoloženju i druženju, dogovoreno je da sledeće godine domaćin bude Grčka i to u martu.

U razgovoru sa selektorom reprezentacije Srbije, Radivojem Tomaševićem, saznali smo mnogo o takmičarima i samoj organizaciji ove manifestacije.

- Evro kup održava se svake godine u nekoj od država cele Evrope. Nama i Kinološkom savezu Srbije pripala je čast da organizujemo 27. Evropski kup. Došao nam je veliki broj stranih gostiju da uveliča ovo takmičenje. Vreme nas je poslužilo, a naš zadatak je bio ne samo da organizujemo ovo, već da naši gosti odu zadovoljni, da pamte Srbiju i grad Čačak i nas kao narod. Našu zemlju su predstavljala tri psa, trobojni gonič Markeševića, srpski gonič Ivanovića i srpski gonič Jović Gorana iz Šapca.

Prvi put su se u Srbiji takmičile i rase poput grčkog goniča, italijanskog goniča seguđa kao i malog plavog gaskonjskog goniča. Tomašević je istakao i važnost međusobne saradnje domaćih lovačkih društava.
- Imali smo priliku da vidimo i neke pse koje naši odgajivači verovatno nikad ne bi mogli da vide. Skoro cela centralna Srbija nam je izašla u susret po pitanju organizacije i mi smo prezadovoljni - kaže naš sagovornik.

izvor: Telegraf.rs

Za predsednika Lovačkog saveza Srbije ponovo je izabran Nišlija Bratislav Ćirković, koji je tu funkciju obavljao i poslednje četiri godine, odlučeno je na izbornoj skupštini. Negovanje tradicionalnog lovstva, uvažavanje mišljenja lovaca i poštovanje prema prirodi i divljači - neke su od ideja za koje kaže da se do sada zalagao i da će se zalagati i dalje.

Ćirković kaže da mu je, kao i u prvom mandatu, ideja da lovstvo Srbije na mapi Evrope i sveta bude pozicionirano kao uređen sistem i da se uz negovanje narodnog lovstva prate i moderni trendovi.

Prema njegovim rečima, na početku prošlog mandata dočekalo ga je ruinirano stanje LSS-a u svakom, pa i u finansijskom pogledu. Međutim, tvrdi da je uz podršku saradnika i samih lovaca napravljen veliki iskorak i da sada nema problema s novcem.

Uveli smo digitalizaciju lovstva i napravili jedinstvenu bazu i sistem u kom funkcionišu svi subjekti u lovstvu (NP, JP, privatni korisnici lovišta i lovačka udruženja). Uspeli smo da obezbedimo korisnicima lovišta da se oslobode velikih ekonomskih gubitaka nastalih od šteta u saobraćaju i poljoprivredi, i to kroz osiguranje - ističe Ćirković.

Dodaje da su u saradnji sa Putevima Srbije postavljeni znakovi “divljač na putu” i poručuje da će Lovački savez da bude na usluzi svim građanima.

Za zamenika predsednika LSS-a izabran je Aleksandar Stanojević, za predsednika Skupštine Dragoslav Milutinović, a za njegovog zamenika takođe južnjak - Nebojša Jović iz vranjskog Lovačkog udruženja.

Među članovima Upravnog odbora je Zlatimir Rašić iz LU “Milenko Hadžić” u Svrljigu, a među članovima Suda časti Nenad Kostić iz bujanovačkog LU “Golub”.

Podsetimo, Bratislav Ćirković je 2018. zamenio Dragana Šormaza na mestu predsednika. Jedan je od zaslužnih za nastanak Lovačkog saveza jugoistočne Srbije, koji je objedinio više od 10.000 lovaca i 26 lovačkih udruženja.

izvor: juznevesti.com foto: Nikola Tomić

Nesvakidašnja nezgoda dogodila se juče u jutarnjim satima u Vogošći u BiH. Naime, kako se vidi na video-snimku, koji je objavljen na Fejsbuku, divlja svinja je pretrčavala ulicu te je udarila u automobil. 

KNEŽEVO – Lovočuvar Lovačkog udruženja „Čemernica” Kneževo, prijavio je Policijskoj stanici Kneževo da je u mjestu Javorani, u blizini magistralnog puta Banjaluka – Kneževo, pronađen leš medvjeda.

Nakon izvršenog uviđaja od strane policijskih službenika PS Kneževo, utvrđeno je da se radi o uginuću medvjeda izazvanom odstrelom vatrenim oružjem.

O svemu je obaviješten dežurni tužilac koji je nakon upoznavanja sa detaljima prijave istu okvalifikovao kao krivično djelo „Nazakonit lov”, te je naložio vršenje uviđaja.

Policijski službenici PS Kneževo pod nadzorom tužilaštva praduzimaju sve potrebne mjere i radnje u cilju dokumentovanja i rasvjetljavanja navedenog krivičnog djela.

Povodom saznanja o navedenom događaju, Lovački savez Republike Srpske ističe da najoštrije osuđuje ovaj čin, te od nadležnih organa traži hitnu reakciju sa ciljem što bržeg rasvjetljavanja ovog krivičnog djela. Lovački savez stavlja na raspolaganja sve svoje resurse koji mogu nadležnim organima pomoći u istrazi i rasvjetljavanju ovog djela.

izvor: https://lovcirs.com/aktivnosti/u-knezevu-pronadjen-nezakonito-odstrijeljen-medvjed/11448/

Прошло је пуних девет мјесеци откако је шибенска полиција Ивици Калчини одузела ловачку пушку, а потом у јулу подигла оптужницу којом се Калчина терети за ремећење јавног реда и мира и омаловажавање службеног лица. Случај је окончан на Опћинском суду у Книну, али још није одржано нити једно рочиште. Полиција је Калчина и двојицу његових колега ловаца затекла у једном ловишту код Островице. - Са мном су били Елвис Токић и Томислав Нимац, а шибенска полиција, мислим да су из Примоштена, затекла нас је у једном ловишту код Островице, око чега се води спор. Дошли су са концесионаром који их је позвао да интервенишу јер наводно криволовимо. Полицајац ми је тражио личну карту, рекао сам му да је на подручју Задарске, а не Шибенско-книнске жупаније, него сам му дао личну карту. Позвали су полицију из Бенковца, дошли су, констатовали да нема прекршаја и отишли. А онда ми је речено да омаловажавам полицију, нарушавам јавни ред и мир тиме што му не дајем личну карту. Одузели су ми пушку која је била у пртљажнику аутомобила, а пет-шест дана касније и пиштољ, каже Ивица Калчин, који је потом послао дописе "унутрашњој контроли" Полицијске управе шибенско-книнске. - Упркос изјавама сведока, првостепени надзор је утврдио да је све у реду, иако сам им испричао шта и како се догодило. Још чекам одговор од другостепене контроле, а њихов рок од 30 дана је већ прошао. Када их позовем, кажу ми да су „истраге још у току”. Да бих добио назад оружје, морам доказати да сам невин и чекати прекршајни поступак на суду у Книну, наставља Калчина. Оно што га је додатно погодило је наводно мјесто гдје се све догодило: - У оптужници стоји да смо ухваћени у Жажвићу, на подручју Скрадина!? И заиста смо били у нашем ловишту, на подручју Задарске жупаније. Срећом, имам и фотографије са лица места које смо снимили када се све дешавало. Спреман сам да идем на полиграф, оптужен сам и разоружан за лажни преступ на лажном месту, закључује Калчина. Покушавајући да објасни на основу чега се све догодило, Калчина тврди да није случајно што се полиција концентрисала на њега. – Ја сам ловац Ловачке јединице Лишана са око 80 ловаца, а кад нема ловаца – нема лова на све те људе. Ријеч је о ловишту од 306 хектара на граници Задарске жупаније у којем су ловили локални људи. Међутим, то ловиште је завршило у рукама концесионара из Шибенско-книнске жупаније, а наши људи сада морају да иду у друга ловишта на територији Ловачког удружења Бенковац, јер ако идемо у лов у наша ловишта код Островице, концесионар нас пријављује за криволов. Написали смо петицију са око 300 потписа и послали је задарском жупану Божидару Лонгину у којој се противимо одузимању нашег ловишта, за шта, да ствар буде боља, имамо одлуку о "ловнопривредној основи". Колико ја знам, Задарска жупанија се није сложила са додјелом нашег ловишта концесионару са шибенског подручја. И на нашем ловишту смо затекли италијанске ловце који су уредно платили ловну дозволу, али на подручју Книна, каже Калчина. У Задарској жупанији су нам потврдили да постоји спор око ловишта на граници са Шибенско-книнском жупанијом. Шибенчани су покренули арбитражу код Министарства пољопривреде, па су промењене границе ловишта. а шибенском концесионару омогућено кориштење ловишта у Задарској жупанији. Међутим, исто Министарство је истовремено Ловачком удружењу Бенковац одобрило „ловнопривредну основу” за ловишта код Островице, чиме је потврђена стара „граница” ловишта из 1997. године. У Задру су сматрали да је арбитража погрешна, па Жупанијска скупштина ипак није одобрила границе ловишта. Тако на терену долази до застоја где су инциденти увек могући. – Арбитражом је тих 300 хектара ловишта „припојено” ловиштима суседне жупаније, а сматрамо да за то нема разлога. Нема логике одузимати ловиште овдашњим људима који ту живе. Неколико пута смо о томе разговарали са шибенским колегама, обавештено је Министарство, а ми смо у једном тренутку предложили „размену ловишта“. да ловци са нашег подручја добију ловиште у сусједној жупанији, али о томе нисмо постигли договор, јер су Шибенчани одбили, каже жупан Даниел Сегарић, подвлачећи да је тражење обострано прихватљивог решавање спора ће се наставити. Сведок: „Ивица говори истину – није омаловажавао полицајце, а лаж је и да смо били у Жажвићу!“ - Све што ти је Ивица рекао је тачно! Нити је омаловажавао, а још мање пријетио шибенским полицајцима! Уз то, ја сам бивши полицајац и сигурно не бих дозволио да неко, па макар то био и мој колега ловац, омаловажава и прети полицајцима. То је лаж. Лаж је и да су нас нашли у Жажвићу. Осим тога, када су се појавили шибенски полицајци у пратњи концесионара, у ловишту нас је било троје, али су од Ивице Калцине тражили само личну карту, јер је, по свему судећи, знао да је то он и да је ловац. Гађали су га, а нас двојицу нису ништа ни питали. Предао им је личну карту и мирно им дао своју ловачку пушку из гепека свог аутомобила, све што је написао у оптужници не одговара ономе што се и где се догодило, рекао је Елвис Токић, један од двојице ловаца који су са Ивицом. нас.Ухваћен калцином у једном ловишту код Островице. Недиљко Дујић: "Тако је било и прије рата" - Приликом формирања ловишта 1997. године дио подручја Шибенско-книнске жупаније припојен је задарским ловиштима, на подручју Буковице 8000 хектара и Врело Зрмања 3700 хектара. Дошли смо у ситуацију да је ловиште Тролоква постало нефункционално због овако утврђених граница законом, јер је на раскрсници Брибирске мостине, површине 1300 хектара, имала је једну тачку где је та површина била разбијена на два дела. Увек је било спора између једних и других ловаца, и било је природно и нормално да се ту направи коридор, да се ловиште не би разбило на два дела. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Увек је било спора између једних и других ловаца и било је природно и нормално да се ту направи коридор, да се ловиште не би разбило на два дела. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, питање је зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Увек је било спора између једних и других ловаца, и било је природно и нормално да се ту направи коридор, да се ловиште не би разбило на два дела. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године. Дошло је до арбитраже и преговора између Шибенско-книнске и Задарске жупаније, а на крају је дошло до рјешења да се коридор од занемарљивих 300 хектара на подручју Островице прикључи Тролоква игри и постане јединствена цјелина, тако да може опстати као игра. Тако је било и прије рата, поставља се питање зашто је након рата неко повукао границу два километра унутар Шибенско-книнске жупаније и ту је настала полемика, рекао је предсједник Ловачког савеза Шибенско-книнске жупаније Недиљко Дујић. медији прошле године.