Нова Варош - Након што је крајем прошле године белоглави суп Милан прво погођен метком а затим и угинуо у Сирији, са Блиског истока стижу нове лоше вести. Још једна ретка птица грабљивица неће се вратити са свог далеког лета на Увац, где се излегла.

 

„Још један суп са Увца нађен је 30. децембра угинуо на Блиском истоку. Реч је о супу Мирни која се излегла 2021. на Увцу, а имала је црвену ознаку 36. Мирна је са стене Кучки крш и добила је име по изузетно добром понашању приликом маркирања. Нађена је 70 километара од града Абха у Саудијској Арабији. Прешла је 3972 километара од родног места. Није нам познат узрок угинућа”, потврђено је за РИНУ у Фондацији за заштиту птица грабљивица.

 

Сваке године један број наших младих супова страда током миграција. Према одређеним проценама око 30 супова се не врати због криволова, али и због тровања, налетања на електричне стубове и ветрењаче.

 

„Заштита птица које се селе не зависи само од наших напора да очувамо врсту већ и од степена заштите и у другим земљама, који је на ниском нивоу”, истичу у Фондацији.

 

 

 

РИНА / ГЗС https://www.glaszapadnesrbije.rs/

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

Porodično poljoprivredno gazdinstvo "Jelen" smešteno je u naselju Ljubače u okolini Tuzle i krije prave prizore iz bajke. Na oko 30-tak hektara površine nalazi se oko 180 jelena, koji slobodno šetaju i druželjubivi su.

 

„Prvobitno je bilo zamišljeno da bude lovište, ali vrlo brzo smo odustali zbog komplikovanih procedura u BiH. U međuvremenu se rodila ljubav prema jelenima. Od 2021. godine omogućili smo posete subotom i nedeljom. Ljudi su nas odlično prihvatili, planiramo širenje kapaciteta. Ovu godinu smo potrošili tražeći najbolje rešenje. U proleće ćemo početi sa radom svaki dan. Moći će svi da uživaju s jelenima“, najavljuje vlasnik Mujo Muratović.

 

Jeleni su prema rečima Muratovića otporni na bolesti. Ono što je zanimljivo posetiocima je taj blizak kontakt sa jelenima, jer su prijateljski nastrojeni. Rogovi jelena najupečatljivije su obeležje koje ove lepe životinje razlikuje od svih ostalih. Kad rastu, prekriveni su osetljivom i nežnom kožom, prožetom krvnim žilama, prenosi N1.

 

Nakon nekog vremena prestaje cirkulacija krvi koja dostavlja hranjive sastojke u rogove. U podnožju rogova stvara se prsten zbog kojeg oni otpadaju. U ovom slučaju se kaže da je jelen odbacio rogove.

 

„Ono što je karakteristično kod svih jelena da svake godine otpadaju rogovi kod mužjaka i rastu novi. Kažem kod mužjaka, jer samo mužjaci i imaju rogove. Uglavnom nas posetioci to pitaju da li ženke imaju rogove“, objašnjava Muratović.

Jeleni su druželjubivi, ali ipak u sezoni parenja dolazi do borbe između njih za ženke. Period parenja počinje u avgustu i traje do oktobra.

 

„Kada je vreme parenja, 15-20 dana traje. Mužjaci se bore za prevlast, onaj koji je najjači okuplja harem. 20-30 ženki u svom haremu ima. Najveći mužjak je uginuo posle parenja. Dvadesetak dana nije ni jeo ni pio, da kažem narodnim jezikom. Iscrpeo se i toliko smršao da kada je zima došla, nije mogao da preživi“, ispirčao je Muratović.

 

„Jeleni su poput ljudi, koliko se trudite i ljubavi im pružite – oni vam uzvrate“, zaključuje za kraj.

 

Tekst preuzet:https://nova.rs/vesti/svet/bajkoviti-prizori-u-okolini-tuzle-stotine-jelena-seta-na-otvorenom/

 

Foto:Lovacke Price (ilustracija)

Ne zaboravlja dobročinstvo svoje spasiteljice Marije Kalinić.

Pomislila je da se više neće vidjeti, jer je jesenas nestala u prirodi, otišla u svoj svijet slobode, a onda je srna Tina, koju je spasila i othranila Marija Kalinić iz lijevčanskog sela Laminci, o čemu smo pisali, iznenada se pojavila pred praznike, posljednjih dana ove godine.

 

Došla je, izronila iz izmaglice i unijela radost u ovu humanu porodicu. Marija i njeni ukućani, pohvalili su se, a svoju sreću podijelili sa mnogima.

 

– Tina je došla, neočekivano, ujutro, kada smo je najmanje očekivali… Zastala je ispred vrata.  Znala sam, čekala je svoju flašicu mlijeka. Sve je bilo spremno. Tako smo, tokom doručka, obnovili naše prijateljstvo – ispričala je Marija Kalinić, ushićena zbog ove posjete, zbog povratka kući njene ljubimice.

 

Tina je poslije zavirila u štalu, ušla među krave, javila se psu i drugim domaćim životinjama. Marija je ovu ljepoticu uhodila na svakom koraku, fotografisala… O Mariji i Tini već smo pisali, ljetos, kada je ona napustila kuću i otišla u prirodu.

 

Marija Kalinić iz gradiškog sela Laminci je napušteno lane u proljeće spasila iz šiblja pored puta. Bilo je slabašno, unesrećeno u svom životinjskom svijetu. Trebala mu je pomoć ljudi jer drugačije nije imalo nikakvu šansu da preživi.

 

– Oglašavalo se piskutavim glasom, kao ptica, ili neko mače koje je ostavila majka. Kada sam se približila, u kanalu u visokoj travi ugledala sam oči, molećivog pogleda. Šareno lane, sive dlake sa crnim tufnama, bilo je sasvim bespomoćno – opisuje Marija prvi susret sa tankonogom Tinom, sada odraslom srnom koja trčkara po dvorištu, ulazi u kuću, hoda za njom, prati je u stopu.

 

– Othranila sam je kravljim mlijekom. Prvih dana boravila je kući, spavala na trosjedu, dok nije ojačala. Pomagala mi je mama Dragica ali i ostali ukućani. Ona nas je pridobila i na svoj način uzvratila ljubav. Poslije smo je premjestili u štalu, u sijeno, gdje je imala ugodan ležaj, dovoljno hrane. Rasla je tako, prihvatajući mene kao svoga spasitelja i zaštitnika – sa neizmjernom ljubavlju, Marija je za Srpskainfo pričala o svojoj ljubimici.

 

Pokazivala nam je stotine fotografija, od tih prvih dana, kada je Tina zauzela počasno mjesto u Marijinom domaćinstvu, sve do sada. To je neopisivo, dodaje Marijina majka Dragica, koliko se svi radujemo Tini.

 

Tekst preuzet:https://srpskainfo.com/

Foto:Lovacke Price (ilustracija)

 

"Лане опрашта људску злобу" На друштвеној мрежи Фејсбук појавио се пост којим је корисник скренуо пажњу на окрутни чин који је проузроковао смрт младог лане.

 

 Према записнику, младо младунче угинуло је на Божић због намерног постављања животињских замки.

 

 „Вама, који своју злобу, незнање и фрустрације тресете у облику замки“ Овога пута се каже да се поменута акција догодила на простору Црног лога, али како упозорава корисник Фејсбука, то није само један. 

 

Оваква окрутна дела, како се наводи, трају већ неко време.

 

 „Мој данашњи пост је окрутан – баш као што је окрутан чин који описујем и осуђујем. Молим вас поделите - можда ће моја порука стићи до некога ко то ради. 

 

Постављање омчи и замки је строго забрањено, Сматрам да је то крајње одвратно и одвратно! Патња такве заробљене животиње (или човека) је недокучива, а верујте ми да је одгризање заробљене ноге често једина, иако минимална, шанса да ово створење преживи. 

 

Вама, који своју злобу, незнање и фрустрације у виду замки  тресете у царству Црног Логоа, објављујем да сам вам за петама и да, иако немате појма, већ знам како и где потез. 

 

Претпостављам да сте споља супер пријатељски „љубитељ природе“, чији су отисци чизама свуда, чак и тамо где су добро утабани, утврђени трагови животиња.

 

 На срећу, могу да читам трагове - и такође могу да кажем како неко хода.

 

 Кораци су ти дуги и зато што мало вучеш једну ногу, несвесно остављаш свој траг где год да ходаш.

 

 Позивам вас да престанем са овим што сада радиш – иначе ћу ти поставити омчу и замку у виду полицијско-ловачке заседе. Срни је жао људске злобе. Ти си патио и умро на Божић“.

 

Текст преузет:https://ljubljanainfo.com/

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

 

 Све је теже заштитити стоку од напада вукова. Штета је огромна, а вукови заштићени, пише ХРТ. 

 

Слободне краве Јуре Турудића затворене су иза ограде од два метра. Ту су и њихови чувари. 

 

Јуре нема ни 30 година, дошао је ових дана из града. - Бавићу се богатством волухарица и оваца док сам жив, то ме уозбиљује, каже Јуре Турудић, сточар са Маовица. Ипак, Јуре је огорчен јер сваким даном остаје без све веће стоке.

 

 Ноћу је такође снимио како чопор пролази поред штале. - Видите и сами какав је крај, да је све у нас мање-више кршевито, каменито, а не могу да видим сваког 140 тачно где ће да пасе, то је немогуће, истиче Јуре.

 

 Спасавање блага Стипи Рајчићу је сваким даном све теже. - Пси су лајали усред ничега код кућа, било је то ненормално лајање.

 

 Док сам долазио да проверим шта се дешава, повређена су ми два магарца, можда 120 метара даље од првих кућа, каже Стипе Рајчић, сточар из Невеста.

 

 У Ситном Доњем у шибенском залеђу вук је скочио у шталу и убио 15 оваца, а многе је тешко ранио. У Кијеву су заклали две козе и једно јаре. 

 

Нема места које не бележи штету, а ни оног где нису забележени вукови. Сточари су очајни. Штета је огромна - одштета мизерна. - 

 

Имам грм краве које не могу да купим за мање од 10, 15 хиљада куна, мука ми је од вука, задавио ми је јуницу прошле године, сам добијам нешто мање од 3.000 куна одштете, одштета је још није исплаћено, а сад ми реци да ли ми је држава надокнадила ту штету? 

 

Да сам јој платио 15.000 кн, и добијем три хиљаде куна, а ако је било прошле године, у ово време, још увек не добијем те паре, али добијем неко решење, ваљда би требало да се уради у наредних 60 дана, каже Стипе Рајчић.

 

 И то није њихов једини бол. Држава је прописала низ мера за заштиту сточног фонда. Њихово испуњавање је немогућа мисија. - Сточари су жртве несређеног система. Министарство економије и одрживог развоја, да би признало штету сточару, захтева да се стока заштити са, на пример, седам жица електричног пастира, да се пашњаци ограде, да има станова и надстрешница, известан број паса и пастира. 

 

С друге стране, Министарство пољопривреде, односно Хрватске шуме, брани постављање електричних пастира на државном земљишту, тако да су људи једноставно незаштићени, рекао је Иван Тешија, предсједник Удруге Хрватских кршких пашњака. А они који се одлуче за такву заштиту мораће сами да је купе. - Ово треба да суфинансирају људи, нажалост за ових седам година био је само један тендер за меру 4.1.1. за суфинансирање ограда и градње станова, међутим, народ је добио нешто мало, донео је те мере за електропастире и за псе.

 

 Мање-више сви имамо да, што се тиче склоништа за заштиту од невремена, сав новац је отишао у континентални део где нема проблема са нападима крупне дивљачи, то је нелогично, то је некако ишло у корист појединим људима. на штету људи са крашког подручја, сматра Иван Тешија.

 

У праћењу вука учествовао је и Борис Катић, ветеринар и ловац. У Ловачком савезу, каже, процењују да тренутно у региону има око 500 вукова. по истој директиви не знам колико је требало одредити за Шведску, али Шведска је рекла да је 300 максималан број вукова за једну Шведску која је пет пута већа од нас и много богатија дивљачи, упозорава Борис Катић.

 

 Проблем су и Вукопси, којих, како процењује, има стотинак. Огорчен је и на мизерну надокнаду коју сточари чекају годину дана. – У Лици је свега 50.000 људи, у Горском котару 17.000, говорим о броју пријављених становника, не верујем да тамо живи много људи.

 

 Заиста причамо о последњим Мохиканима, хоћемо ли да будемо независни, независни, хоћемо ли да имамо своју храну, хоћемо ли да имамо свог сточара, своје млеко? Ми смо највећи увозници млека и млечних производа у Европску унију по глави становника, где ово води, пита Борис Катић. То исто се пита и Стипе из Невесте.

 

 Младић који је дошао у село за време пандемије. Сви му се чуде, а сада се, каже, пита зашто му све ово треба. - Дошао сам из града, живим у граду у коме живим и ето, љубав према благу, стоци и свему осталом ме је довела овде и сада када видиш да си немоћан дођеш да се запиташ: Шта ми је требало? ово за,а не да неко некоме помогне?подстиче,младост или не знам шта,дођите обновите село,пропадају.

 

 Како ћеш доћи, како ћеш ишта обновити кад си заробљен, везан, не дај боже да нешто урадиш, ако га ударим каменом, ја сам у великом проблему, три године затвора, 40-50 хиљада куна казне , све је то велики проблем, истиче Стипе Рајчић, сточар из Невеста. 

 

Ко хитно тражи решење јер се то показало и ових дана, неки су решили да стану на вука. - Сваки човек је по закону обавезан да брани свој дом и своју породицу, вукови улазе у наша дворишта, кољу нам псе, шетају по насељима, шта нам сад треба? Изађите из кућа и пустите вукове да лутају. Људи су приморани да бране своје голе животе и то ће се нажалост догодити. 

 

Упозорили смо да ће оваквом политиком заштите вукова, заштите под наводницима, вук бити истријебљен, каже Иван Тешија, предсједник Хрватског удружења кршких пашњака. А ни они то не желе, суживот је једини прави одговор, али сада треба пронаћи најбољи начин за то, закључује ХТВ

 

Текст преузет:h://sibenski.slobodnadalmacija.hr/ttps

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

Kralju moj s tobom smo naučili se slikati sa veprovima kapitalcima, poručio je Balić

 

Muškarac iz Bihaća oglasio se jučer i izrazio svoju tugu zbog psa koji je stradao.

 

- Kralju moj s tobom smo naučili se slikati sa veprovima kapitalcima. Danas me napustaš i srce mi se cjepa i danas si pokazao i dokazao ko je kralj za CD. Molio si Boga samo da nađeš, da je krme hodalo, gdje si i uspio i da ga iskopaš iz zemlje i učiniš me sretnim i ponosnim. Nažalost to danas nisi uspio. Slomio si mi srce i učinio me najtužnijim, najbolnijim na svijetu zahvaljujući nečovjeku. Ne znam kako da ih nazovem Niho Beganović i Zajko Hirkić, dabogda se raspadali i umirali. Dao Bog da ne dobijete moj i njihov halal. Kralju moj, ako Bog da srest ćemo se i nastaviti tamo gdje smo stali. Tvoj glas nikad neću zaboraviti, a ni mnogi lovci kolege koji su sa tobom lovili,  love u vječnom lovištu i budi najbolji kao što si bio, a ja ću ti se pridružiti i ponovo biti najponosniji na tebe - izjavio je Fadil Balić.

 

Drage kolege lovci ne dajte da nelovci love s vama i apelujte da se isti sakcionišu i kazne. Danas pomagač, sutra može biti neko od nas, poručio je za kraj.

 

Tekst i fotofrgafija preuzeti:https://avaz.ba/vijesti/bih

Danas u mjestu Šerenica pored Tutina, lovac Senad Hot-Ćorni ustrijelio je ogromnu divlju svinju.

Ovakav primjerak se zaista rijetko viđa u našim krajevima, koji sa ogromnim kljovama izgleda zastrašujuće.

 

Naš Ćorni nas svake sezone iznenadi sa ovakvim ulovom, sjetimo se da je i prošle godine ustrijelio vepra koji je također bio prava rijetkost i jedan od najvećih ikada.

 

Poštovanje za ovaj podvig treba iskazati i ostatku ekipe, koji su zajedničkim snagama doprinijeli da Ćorni ustrijeli ovu grdosiju.

 

Svaka čast šampione!

 

Tekst i fotofrgafija preuzeti:https://tutinskenovine.rs/

 "Ranije nije zabeleženo da je došao toliko blizu naselja"

Veterinar savetuje građane da budu oprezniji i da bolje čuvaju i zatvaraju životinje

 

Juče je neko automobilom udario odraslog vuka od 40 kilograma na ulazu u Ražine, šibenskog naselja u Hrvatskoj.

 

Naletanje na vuka niko nije prijavio.

 

 

Do sada nije zabeleženo da su vukovi došli u samo naselje i zato su meštani zabrinuti. RTL je o slučaju iz Ražina razgovarao s veterinarom i predsednikom Lovačkog društva Šibenik Davorom Topićem.

 

"U ovo novije vreme je prvi put da ja vidim da je vuk došao toliko blizu naselja. Do sada je to nezabeleženo. Teško je reći šta uraditi, moj savet bi bio da treba da budemo nekako oprezniji, životinje treba bolje čuvati i zatvarati, a od ovakve zveri mislim da odbrane baš i nema. Po svemu kako izgleda, koliko se ja razumem, ovo izgleda kao pravi pravcati vuk. Nema mogućnosti, osim biti oprezniji kod čuvanja životinja. Što se tiče odstrela vuka to je strogo zabranjeno, dok Ministarstvo ne promeni svoju odluku, biće ovako kako je sada", rekao je on.

 

On je dodao da vuk verovatno može napasti ljude, ali to do sada još nije zabeleženo.

 

"Mislim da, dokle god ima nešto u prirodi, on se neće udostojiti da dođe i napadne čoveka", rekao je Topić za RTL.

 

 

Tekst preuzet:https://www.telegraf.rs/

Foto:LOVACKE PRICE(ilustracija)

 

Lovci jugoistoka Srbije koje okuplja „Lovački savez jugoistočne Srbije“ obeležili su prigodnom akademijom u niškom Domu vojske svoj prvi jubilej, pet godina od osnivanja saveza.

Pored predstavnika brojnih saveza iz čitave Srbije, akademiji su prisustvovali i gosti iz Bugarske, Makedonije i Slovenije. Akademiju su uveličali Vojni orkestar Niš i Ženski akademski hor SKC.

 

„Kao prvenstveni cilj našeg saveza je očuvanje populacije divljači na našim terenima kao i zaštita životne sredine. Redovno povećavamo broj divljači i po vrstama. Pre svega je bitno da mi lovci u okviru saveza imamo organizaciju koja je jaka kada je u pitanju organizovanje lova, preciziramo zajednički i po praviima kako se lovi i kada se lovi, gde i na koji način u pratnji lovočuvara i sve zakonski što je predviđeno. Sve što se sprovodi treba da se radi na način kako to zakon nalaže“, rekao je Zoran Aleksić, predsednik Lovačkog saveza jugoistočne Srbije.

 

Lovački savez Srbije je pre pet godina podeljen na regione, to je donelo puno toga dobrog, slažu se lovci.

 

„Centri kao što su Novi Sad, Kosovo, Kragujevac, Niš i kao najmlađi regionalni Lovački savez zapadne Srbije  pokazuju da je regionalizacija ono pravo što treba da se radi, upravo zbog toga što je potrebno da smo našim udruženjima i našim lovcima na usluzi kao i da operativnije sprovodimo sve aktivnosti iz oblasti lovstva“, rekao je Bratislav Ćirković, reizabrani predsednik Lovačkog saveza Srbije.

 

ISTORIJAT LOVAČKOG SAVEZA JUGOISTOČNE SRBIJE

 

Decembra 2017. godine održana je osnivačka skupština Lovačkog saveza jugoistoične Srbije u Nišu, na toj sednici je za Zakonitog zastupnika imenovan Zoran Aleksić iz Lovačkog udruženja „Ponišavlje“ Pirot. Iako je od ranije postojala inicijativa nekoliko udruženja sa Jugoistoka Srbije da se Savez oformi, 12. februara 2018. godine na prvoj izbornoj skupštini izabrano je i prvo rukovodstvo kao i svi organi Saveza. Na toj izbornoj skupštini učestvovala su 24 lovačka udruženja iz svih šest lovnih okruga sa jugoistoka Srbije (Niški LO, Jablanički LO, Pčinjski LO, Pirotski LO, Toplički LO i Zaječarski Lovni Okrug) svi oni brojali su oko 5000 lovaca. Na ovoj izbornoj skupštini izabrano je rukovodstvo LSJIS, za prvog predsednika Saveza Zoran Aleksić, za zamenika predsednika Zlatimir Rašić iz LU „Dr.Milenko Hadžić“ Svrljig, za sekretara Bratislav Ćirković Lu „Niš“, a za predsednika skupštine izabran je Ivan Đorđević LU „Dubočica“ iz Leskovca. Ovaj savez je počeo sa radom u iznajmljenim prostorijama LU „Niš“. Svojim uspešnim radom i domaćinskim poslovanjem danas mogu da ugoste prijatelje u svojim prostorijama sa stalno zapošljenim radnicima.

 

Lovački savez jugoistočne Srbije danas ima članstvo od 37 lovačkih udruženja sa oko 15.000 lovaca i zahvata površinu od preko 1.200.513,82 ha ili više od 12.000 kvadratnih kilometara.

 

U ovim lovištima zastupljene su divljači: Evropski jelen, Divlja svinja, Srna, Zec, Jazavac, Vuk, Šakal, Lisica, Divlja mačka, Kuna belica, Kuna zlatica, Poljska jarebica, Prepelica, Fazan, Šumska šljuka, Divlji golub grivnaš, Grlica, Gugutka, Divlja patka, Divlja guska, Veliki kormoran, Jastreb kokošar i Siva čaplja.

 

Lovački savez jugoistočne Srbije razvija i podržava u velikoj meri lovni turizam i to, lov na srneću divljač, divlju svinju, predatorne vrste (pre svega na vuka), prepelicu, fazana, šumsku šljuku a tu je i obuka pasa na poljsku jarebicu.

 

Na teritoriji ovog saveza održavaju se utakmice pasa ptičara evropskog i svetskog kupa – sveti Hubert. Važno je napomenuti, da tri lovačka udruženja poseduju fazanerije koje se koriste i zadovoljavaju potrebe Lovačkih udruženja članica za ispuštanje fazana u prirodu. Najveća fazanerija je u sklopu Lovačkog udruženja „Niš“ sa kapacitetom od oko 20.000 jedinki.

 

Savez lovaca jugoistočne Srbije okuplja veliki broj udruženja sa juga Srbije, svi su u godinama za nama bili vredni, pomagali su i drugi savezi i prijatelji lovci ne samo iz Srbije već i iz inostranih saveza. U toku svečane akademije podeljena su i priznanja za dobru saradnju sa ostalim savezima, što nacionalnim što inostranim. Akademija je završena lepim druženjem lovaca uz lovački pozdrav – Dobar pogled!

 

Fotografija i tekst preuzeti:https://niskevesti.rs/

Direktor NVO Breznica, Milorad Mitrović, Vijestima je kazao da su čuvari dobara NP "Durmitor" na licu mjesta, pored odstrijeljenog divojarca, zatekli tri strane državljanke

 

U srcu Nacionalnog parka "Durmitor", nedaleko od mjesta Tepca, jutros je odstrijeljena jedinka divojarca, u trećoj godini starosti, kazao je za Vijesti izvršni direktor NVO Breznica, Milorad Mitrović.

 

Iz Uprave policije Vijestima je nezvanično saopšteno da su iz NP "Durmitor" prijavili da je ispod Ćurevca ustrijeljena divokoza i da su pripadnici Odjeljenja bezbjednosti Žabljak uzeli izjavu od nekoliko državljanki Rusije, koje su zatekli na toj lokaciji.

 

Mitrović je Vijestima kazao da su čuvari dobara NP "Durmitor" na licu mjesta, pored odstrijeljenog divojarca, zatekli tri strane državljanke, dok su dvojica krivolovaca koji su i počinili taj zločin uspjeli da pobjegnu .

 

"Nepristupačnim terenom - stijenama kanjona rijeke Tare, odnoseći sa sobom dvije snajperske puške sa sofisticiranom opremom za ubijanje, čime su i izvršili ovaj zločin. Rendžerska služba NVO 'Breznica' ranije je saznala da je ova grupa stranih državljana smještena u jednom od žabljačkih hotela i posljednjih mjeseci su ih i naši aktivisti, ali i mještani, viđali u zaštićenoj zoni Nacionalnog parka sa oružjem, tj. dugim cijevima", rekao je Mitrović.

 

On ističe i da se sumnja da su dvojica bjegunaca - krivolovaca "bivši pripadnici određenih paravojnih struktura iz Ukrajine, koji su došli u Crnu Goru". "Nepoznanica je razlog njihovog dolaska, ali ono što sigurno znamo je to da je ova grupa stranih državljana u posjedu modernog naoružanja i opreme kojom vrše odstrijel zakonom zaštićene i ugrožene divljači (Durmitorske divokoze) čija je brojnost 'svedena' na biološki minimum. Posebno je zanimljivo, kako je moguće da su ovi ukrajinski državljani došli u posjed ovakvog oružja i opreme, poput specijalne opreme: noćnih optičkih nišana, opreme za noćni lov/termovizijama i slično. Postavlja se pitanje da li su ovi kriminalci to oružje i opremu unijeli u Crnu Goru ili su je nabavili ovdje, na koji način i od koga?", saopštio je Mitrović.

 

On je pozvao policiju i Osnovno državno tužilatvo u Pljevljima da javnosti odmah saopšte detalje o tom događaju:

 

"I da objave puna imena svih učesnika u ovom drskom i gnusnom ubijanju jedinke divojarca u zaštićenoj zoni nacionalnog parka. Takođe pozivamo Upravu policije da hitno javnosti i građanima saopšte da li se traga i da li su locirani, od zakona odbjegli ukrajinski državljani koji su u bjekstvu i ako je odgovor - 'Da', da javnosti i građanima saopšte rezultate te potrage. Ako to ne urade u roku od dvadest četiri sata, mi ćemo se javnosti i građanima obratiti sa ostalim detaljima i informacijama koje su u našem posjedu, sa punim imenima učesnika, ovog, po svim obilježjima terorističko kriminalnog akta", poručio je Mitrović.

 

Tekst preuzet:https://www.vijesti.me/vijesti/

Foto:LOVACKE PRICE