Причају нам анегдоте, ловаца је милион: За прву лекцију сан мора бити закопан у маслиновим ружама! Они су међу ретким "ловачким" стогодишњацима у Хрватској, баве се ловом непрекидно и организовано читав век, и то на шкоју. На Шолти од 1922. године постоји Ловачко друштво „Шолта” са седиштем у Грохотама, где данас „гасе” округли број свећица на славском колачу. Познати су по разноврсној дивљачи, а предводник им је обични зец, којих данас на острву живи око 300, и фазани чији фонд у ловиштима износи и до 1.000 јединки, поред 140 врста птица које на острву гнезде гнезда - јаребице и тетријеб, препелице, дивљи голубови, а током сеобе у топлије крајеве јављају се и дивље гуске. Ту је и дивља свиња, која је пре пожара и рата допливала до Шолте, а на шкоју се одомаћило, па су острвски ловци последње три деценије циљали и на крупну дивљач. На Шолти се одувек ловило, али је Ловачко удружење генератор организованих ловачких излета, све по правилима, уз најважнију одговорност - добро газдовање ловиштима. ПРВО ЈЕ БРИГА - Лов није само пуцање у мету, пуцање у животињу је сум лова, а бити ловац је брига о природи, животињама и биљкама, уз оно што сви највише волимо - проводити време са пријатељи. Код нас се љубав према лову преноси с колена на колено, са колена на колено, са оца на сина или, како је сада код мене, са деде на унука - Јосип Озретић Бепо, витални 89-годишњи стари, који има најдужи стаж у удружењу, истиче, ловац је 70 година и још увек је веома активан и прецизан. „За вас лов није само пуцање у мету, бити ловац је брига за природу, животиње и дружење', каже брадати Јосип Озретић Бепо (89), најстарији активни ловац на острву. – И док се једном не смрачи, други не сване, барем тако кажу – смеје се актуелни градоначелник Шолте Никола Цецић-Каружић, који је био председник ловаца пуна четири мандата, а то је све је почело на прагу његовог пунолетства, када је могао да полаже испит за ловца. Тада није имао ни пушку. - И мени је синуло када је Бепо 1974. отишао да ради у Француску, наследио сам од њега и пушку и ловачког пса - објашњава Цецић-Каружић, која има пуних 50 година ловачког стажа, али трофеји нису баш битни за њега: - Имам само једног вепра, неколико зечева и фазана, а мој рекорд је био 13 одстрељених мушких фазана у једном дану. Женке не треба стрељати, јато треба сачувати. ПОЧАСНА МОНОГРАФИЈА - А прву пушку сам пуцао са 17 година, када сам замолио комшиницу Ружу Цецић на Рудинама да ми дозволи да испалим бар један метак. Знаш како сам добио право да узмем пушку и пуцам? Морао сам да ископам и закопам маслину, па ме тек онда научио да пуцам – присећа се тих лепих дана из прошлог века Бепо, који је на Шолти упецао пет свиња, а трофеј му је лисица из 1957. на славенском. Супруга Смиљана је задужена за кување дивљачи, док ћерка Срећка није била заинтересована за наставак ловачке традиције, али се Бепо нада да ће од троје унучади и петоро праунучади бар један од најмлађих наставити лов. Доста животних детаља сазнајемо од пет представника ЛУ „Шолта” који су успели да одвоје време за дружење са „седмом силом” јер су на врхунцу „трке” да организују за њих најважнији дан. Наиме, данас ће, на свечаној седници поводом обележавања округлог рођендана, представити и монографију са свим подацима о свом раду, развоју удружења, именима ловаца, међу којима, наравно, има и ловаца. ГОСПОЂА УЗЕМО ПУШКУ Прво име са префиксом "жена" данас је, нажалост, написано за покојну Жељку Анастазију Бурић, удату Бурицу, која је на Шолти дамски узела пушку, и не само то, када јој је муж враћа се из лова, стоји за шпоретом и спрема делиције од дивљачи. - Данас имамо три госпође у удрузи, прву предсједницу хрватских ловаца и оснивачицу женског националног удружења "Дама дама", нашу Мају Чањевац Влак, која је и врхунски ловац, али и врсна кухарица делиција од дивљачи. , супруга нашег врхунског ловца Владимира. Уз Мају лове и мајка и ћерка Сања Љубић и Ана Мише – каже секретар Никица Буктеница, откривајући зашто у амблему удружења имају лик зеца: - На Шолти их је увек било много, некада су мештани имали проблема са превише зечева на острву. А маршал Мармонт је организовао неколико лова на њих. Осим зечева, које треба да знате да надмудрите када кренете за њима, у многим ситуацијама су пребрзи, углавном се лове фазани. - Ево мог Макса на фарми. Пазите, један ће сад излетети – упозорава Владимир Влак фоторепортер Јошко док уз помоћ пса вребамо фазане у Грохотском пољу. Владимир је из познате шолтанске ловачке породице, изузетно је поносан што у свом арсеналу има дедину пушку, а родитељи су се бавили ловом, па је као петогодишњак добио пушку од ловаца из Зелова, који направила само за њега, малог дечака. Сада он и његова супруга Маја, са својим псима Атосом и Максом, настављају ту традицију. Много дивљих свиња им је „упало” у чекове... У ПАПИРОЛОШКОЈ МРЕЖИ – Мушко је! – виче Роберт Калебић, председник ЛУ „Шолта” од 2015. године, објашњавајући како је леп, шарен, а женке сиве. И док покушавамо да сто година нечије делатности сумирамо у једном тексту, Роберт и Никица стриктно истичу да удружење није само ловачко, да има доста папирологије, правилника, бројних закона за ловиште о којима се води рачуна. године под надзором Министарства пољопривреде, па данас долази министарка Марија Вучковић да им честита рођендан. - Када газдујеш са 5.938 хектара земље на острву поред архипелага оточића на западној страни Шолте, сада са 86 чланова, од којих је 71 наш завичајни ловац, уз 14 удружених и осам почасних, треба гледати ван за све. Имамо два велика проблема, а то је старост чланова, просек је 60 година, а млади нису баш заинтересовани за дружење у природи. исељен, НИКО НЕ ОДРЖАВА ЗЕМЉУ. Други проблем је драча која гута шуму и оранице на острву, има много имовинскоправних проблема, много исељених власника по белом свету, нико не одржава плацеве, а 95 одсто земље је приватно... Што се тиче финансирања, које увек пуштам госта у грло, могу рећи да овај проблем превазилазимо захваљујући чланарини, али и сопственој кући, нашем Ловачком дому у центру Грохота, који сами ловци почели су да граде сопственим средствима 1983. године. Имамо кућу, као и стрељану на Маринча Рату, где одржавамо такмичења са летећим метама, можемо рећи да смо инфраструктурно сређени... Кад би нам се само млади придружили! Тренутно најмлађи члан удружења, са 23 године, је мој син Мартино, рођендан му је био пре само два дана - прича нам 54-годишњи вођа Шолтанских ловаца, иначе успешан предузетник и винар. . Калебић истиче и псећи сегмент, јер ловци редом имају псе, брига о њима је саставни део ловачког живота, а он има три енглеска показивача. Заједно са братом Ћирилом, страст за ловом наследио је од оца Мартина, сада његовим ловачким стопама иде и син Мартино. Одстријелио је више од 100 свиња, његов трофејни златни јелен са 225 поена (ЦИЦ) из 2013. године одстријељен је код Доњег Михољца, а често је у акцији у славонским ловиштима. Уз једну занимљивост – не воли да једе дивљач. Пуца је, спрема све за кување, али не окуси, иако је његова супруга Марина, која је из Хрватске, врхунски кувар дивљачи. – Најстарији члан удружења је Анте Калебић (90) који је одстрелио првог вепра на горњем делу острва, док је породица Влак имала првог вепра који је допливао до Шолте 1995. године. А Здравко Благаић има највећи трофеј дивље свиње, тежак 220 кила... ДВА БАЗЕНА ПО ГЛАВУ ЛОВЦА Али осим ових трофеја, оно што већина нас који нисмо везани за лов ловца доживљавају само као Бепо, Роберт, а Владимир нам објашњавају, и Никица, и Никола да је нешто друго много важније: - Прво, прави ловци не иду у криволов, сезона лова је строго дефинисана и ловимо од средине октобра до средине јануара, има их 13 -14 дана лова. И током целе године бринемо о храни за дивље животиње, а посебно о води. Имамо 14 великих бетонских појила на острву, а резервоаре пунимо цело лето, поред тога што је сваки ловац одговоран за две појилице са водом - мање обавезе ловаца ван времена када је пушка нишана, секретар Никица, седамдесетогодишњи пензионер, бивши радник Хрватских шума, који је ловац од 1984. године. Секретар је ловачког острвског савеза већ 30 година и истиче да му је пушка оловка! Али ловцу су потребне три дозволе за само један лов, а да не говоримо о осталим клаузулама закона, које се често мењају. Пуно је папирологије, али не одустајемо, све стриктно спроводимо, водимо рачуна о свом ловишту. Буктеничка кућа у маслинику у Татињи најчешћи је положај свих шолтанских ловаца после лова. Без обзира колико им је трофеја тог дана „пало” под нишан... 

У ловачкој породици Млајтинци се поносе ловкињом Ањом Лепошом. И поред тога што је једина ловкиња у породици, она има значајан утицај на рад и развој ловства у Помурју. У оквиру Ловачке породице Млајтинци, која обухвата велико ловиште у којем доминирају крупна и ситна дивљач, јелени и дивље свиње, ловци су годинама уназад изградили идиличан ловачки дом. Како кажу, лов им представља посебно задовољство, а као део ловачке породице брину и о дивљачи. На својим ловиштима узгајају храну за зимску исхрану, а поред лова велику пажњу поклањају и одржавању ловачких јазбина и других објеката. Иако је једина ловкиња у породици, добро се осећа међу ловцима Пре осам година, Ловац Ања Лепоша придружила се члановима зеленог братства Ловачке породице Млајтинци дом из Норшинаца. Пре него што је постала активни ловац, положила је ловачки испит из теоријске и практичне обуке и приправнички стаж, где је морала да одради одређени број часова под вођством ловачке породице. У оквиру Ловачког савеза Словеније успешно је завршила и курс са предавањем и теоријским испитом из лова, ловачког законодавства и оружја. Казала је да јој је лов радост од малена, тачније положен у колевку, потиче из ловачке породице у којој су и њен деда и отац били ловци, па се лов преноси с колена на колено. генерације у породици Лепоша. Како Ања признаје, воли да буде међу ловцима и да буде у природи, али највише воли када узме пушку на раме и оде у лов са другим ловцима. Заједно са осталим члановима зеленог братства у јесен иде у лов на ситну дивљач, у пролеће срну, а у августу јелене. У знак сећања на преминулог ловца приредили су ловачки обред и посадили комеморативну липу. По својим могућностима труди се и помаже у развоју и напредовању лова у породици као и у развоју померанског и словеначког лова. Поред свега овога, воли да учествује и на ловачким прославама, годишњицама, Хубертовим ловачким мисама и сахранама ловачких другова. Посебну част сматра што је недавно учествовала у ловачкој свечаности Ловачке породице Баковци - Липовци у ловиштима у Музги код Баковаца, где је учествовала и у садњи спомен-стабла липе у спомен парку. Сама је лопатом приложила комад земље на липу за покојног ловца Карела Драгу Челеца, који је био члан зеленог братства Ловачке породице Баковци – Липовци. По својим могућностима труди се и помаже у развоју и напредовању лова у породици као и у развоју померанског и словеначког лова. 

Наиме, ове животиње су у нашим крајевима први пут виђене пре три године и од тада се виђају спорадично. Ловци су некада одстрелили шакала  или два, али до сада нису забележена чак четири примерка који се крећу заједно. Шума Јасеновец налази се на раскрсници Торчец-Ђелековец и Копривница и богато је ловиште, а Славко каже да никада није очекивао да ће му се тако нешто догодити у његовом вишедеценијском ловном стажу. Изненадио сам се када сам видео прва три шакала, а затим и четвртог како долазе пред чекe. Нисам оклевао, одмах сам пуцао. Када сам изашао са чека, био сам веома узбуђен јер сам знао да је то јединствен улов - објаснио је Славко Добош. Шакали су месождери из породице паса, а њихово станиште у прошлости била је само приморска Хрватска. Последњих година њихов број је почео да се повећава и виђани су у низинским деловима Хрватске, а стигли су и у Подравину. Важно је напоменути да су шакала грабљивице које нападају мале и средње животиње, а у нашим крајевима су грабљивице на врху ланца исхране. Шакали могу нанети велику штету популацији друге дивљачи, посебно ако су бројније. Лови дивљач јелена, младе свиње и слично, па се њена популација мора држати под контролом. Управо због тога одстрељујемо шакалe како бисмо заштитили другу дивљач од предатора са којима се раније нису сусрели – истакао је Славко Добоша-Соса.