Истог дана, на подручју Истре, чак четири рације на дивљач. Ево ко је одговоран за штету Јуче су на подручју Истре забиљежена четири напада на дивљач. У догађајима није било повређених, али је на аутомобилима причињена материјална штета. 

 

Први случај забележен је око 13.20 сати на подручју Каројве у насељу Ракотуле, када је 45-годишњак аутомобилом Мерцедес, загребачке регистрације, ударио срну, која је после ударца побегла.

 

 Потом је око 21.50 на путу Д200 Калданија, 69-годишњак аутомобилом марке БМВ, пулске регистарске ознаке, ударио у дивљу свињу, која је након ударца побјегла. 

 

Исте вечери око 22 сата на подручју Лупоглава, 40-годишња жена је аутомобилом марке Пеугеот, пулске регистарске ознаке, ударила срну, која је преминула на лицу мјеста. 

 

О пронађеној угинулој дивљачи побринуло се надлежно ловачко друштво.

 

 Последњи случај забележен је око 23.40 часова на подручју Пореча, где је 48-годишњак аутомобилом БМВ, пулске регистарске ознаке, налетео на срну, која је после ударца побегла. 

 

У циљу спречавања оваквих и сличних догађаја, ПУ истарска упозорава возаче да обрате пажњу на неочекивану појаву дивљачи на цестама изван насеља, а посебно на дионицама пута на којима се налази саобраћајна сигнализација која упозорава возаче на појаву дивљачи Напомињемо да возач возила, који учествује у налету на животињу на путу, одговара у складу са Законом о безбедности саобраћаја на путевима ако се утврди да је до судара дошло услед кршења саобраћајних прописа, односно ако је возио неприлагођеном брзином. 

 

MEDVED kod Prijepolja PLAŠI meštane: SVAKE NOĆI ulazi u selo tražeći HRANU

 

Zbog blage zime ove godine veliki broj životinja nije ni padao u hibernaciju

Proleće je ovog aprila poprilično varljivo, ali to nije uticalo na mrke medvede koji su se širom Srbije probudili iz zimskog sna i očigledno su gladni, tako da ne prezaju da priđu ni do samih domaćinstava u potrazi za hranom. Već nekoliko noći upravo ova krupna šumska životinja obilazi selo Karoševina kod Prijepolja, pa su među meštanima zavladali stah i panika.

 

- Budimo se ujutru i vidimo ogromne šape. Odmah smo znali da je u pitanju medved, a kasnije smo ga videli i na sigurnosnim kamerama. On do sada nije nikoga napao, ali ipak nas je mnogo strah. Izlazimo iz kuća samo kad moramo - kažu za RINU meštani Karoševina.

 

Usled ovogodišnje blage zime veliki broj medveda zapravo nije ni padao u hibernaciju, to su već krajem prošle godine mogli da zaključe u UG "Jadovnik" čiji članovi godinama unazad vode brigu o hranilištu za medvede i beloglave supove na Jadovniku. Do sada je ovo udruženje markiralo tri jedinke Miloša kome je ogrlica već spala, zatima Žarka i Boru. Međutim, niko od njih nije prešao reku Lim i stigao do sela Karoševina, već je u pitanju neka druga, njima nepoznata jedinka.

 

- Za ovih 15 godina koliko hranilište postoji, ovo je bila najblaža zima. Ranijih godina medvedi bi na hranilište intenzvno dolazili u oktobru i novembru kako bi se pripremili za hibernciju, a prošle jeseni bili su samo par puta i odmah smo znali da će biti blaga zima. Malo su spavali, možda samo u januaru kad su bile velike padavine oko mesec dana, a posle su bili aktivni. Ukoliko bi ih padavine zatekle, pravili bi brloge na licu mesta. Oko 20 posto jedinki nikada i ne pada u zimski san, naročito mladunci u prvoj godini nakon što ih majka odbaci, pošto nemaju dovoljne zalihe masti za zimu - kaže Vjekoslav Joksimović, predsedik UG Jadovnik.

Mrki medvedi u Srbiji su strogo zaštićena vrsta, stoga je došlo do povećanja broja jedinki i oni šire teritoriju koju obilaze, pa se poslednjih godina sve češće mogu videti blizu naseljenih mesta. Stručnjaci kažu da medvedi nikad ne napadaju prvi, i da se kriju od ljudi jer se plaše.

- Medvedi su veoma jednostavani, dobrodušni i pozitivci, jako lako ih je pripitomiti. Smatram da su ljudi davno u istoriji imali neku ekonomsku isplativost sigurno bi još davno u potpunosti pripitomili medvede. Oni nemaju tu divlju crtu koja zauvek ostaje, na primer kao kod vuka, već postaju prave dobroćudne životinje. Zato bi trebalo da naučimo da živimo sa činjenicom da su oni tu u našoj blizini i da se što manje plašimo - rekao je Petar Tubić iz Doboja koji je bez problema na planini Ozren pripitomio dve medvedice.

 

Foto: Printscreen/RINA

Tekst preuzet:K1info/RINA

 

Posle 12 dana potrage, medvedica koja je usmrtila džogera uhvaćena je u italijanskim Alpima.

 

Italijani su bili šokirani smrću 26-godišnjeg Andrea Papija u severoistočnom regionu Trentina.

 

Genetskim testiranjem je utvrđeno da je Papija ubila 17-godišnja ženka medveda, poznata kao JJ4.

 

Pokrajinska vlada je tada izdala nalog da se medved ubije, ali je sud poništio tu odluku.

 

Medvedica je odvedena u centar za divlje životinje i tek treba da bude doneta odluka o njenoj sudbini.

 

Papi je trčao u prirodi kada je napadnut i ubijen, što je izazvalo strah među stanovnicima.

 

Medvedi su zaštićena vrsta u Italiji, a njihova populacija se poslednjih godina povećala zbog napora za očuvanje.

 

Roditelji JJ4 dovedeni su u severnu Italiju iz Slovenije.

 

Međutim, njihovo prisustvo u zonama naselja može da predstavlja rizik po ljude, što pokazuju i poslednji slučajevi.

 

Medvedicu su uhvatili šumari sa psima koji su pratili njene otiske stopala u snegu na planinskom vencu Dolomiti Brenta.

 

Trenutno se nalazi u centru za brigu o životinjama Kasteler u blizini grada Trento gde se takođe brine i o drugom medvedu, poznatom kao M49.

 

M49 je deset meseci bežao iz parka prirode, čime je postao najtraženiji medved u Evropi kada je pobegao drugi put 2020. godine.

 

Tekst i fotografija preuzeti:https://www.bbc.com/

Камере Националног парка Галичица поново су успеле да сниме ретки примерак балканског риса у атару парка. 

 

Ово је осми пут у последње три године да је рис виђен на посебно постављеним фото-замкама у парку, али се не зна тачан број, односно заступљеност у парку. 

 

Према најавама из Националног парка, у наредном периоду биће постављене додатне камере за утврђивање бројности балканског риса и других већих животиња у парку. 

 

Истовремено, наводи се да ће бити појачане мере заштите станишта балканског риса и оне за спречавање криволова у Националном парку. 

 

Балкански рис је 2020. године први пут после педесет година примећен у Националном парку Галичица. Подстакнут појавом риса.

 

Јавна установа „Национални парк Галичица“ у сарадњи са „МЕД/МЕС“ спроводила је мониторинг у протекле две године ради утврђивања бројности срндаћа и дивље козе у парку, као животињских врста које су омиљена храна балканског риса.

 

Текст преузет и Фото :https://skopje24.mk/

и даље је на снази Министарство пољопривреде истиче да је Наредба о смањењу бројног статуса појединих врста дивљачи („Службени гласник“, бр. 115/18, 98/20 и 18/). 22) је и даље на снази. До 31. марта 2023. године било је потребно свести број дивљачи (Сус сцрофа Л.) на биолошки минимум у оним ловиштима у којима је ловопривредним планом утврђен планирани приплодни фонд дивље свиње, без обзира да ли је главна је или споредна врста. 

 

Овакво стање је потребно задржати јер је и даље на снази одредба предметне Наредбе којом је прописано да се обуставља спровођење прописа утврђених ловопривредним плановима у дијелу који се односи на смјернице управљања дивљим свињама. 

 

Стога је лов на дивље свиње и даље дозвољен док се не постигне биолошки минимум.

 

 Излучивање се обуставља све док је број дивљих свиња испод или на биолошком минимуму.

 

 У случају да се у току ловне године утврди да је број већи од биолошког минимума, ловни орган је дужан да издвоји разлику до истог биолошког минимума. 

 

Напомињемо да је у складу са Правилником о садржају, начину припреме и поступку доношења, односно давања сагласности на ловопривредну основу, програма узгоја дивљачи и програма заштите дивљачи („Службени гласник“, бр. 40/06, 92/08, 39/11 и 41/13), број крупне дивљачи утврђује се посматрањем, праћењем и пребројавањем током целе ловне године у ловиштима, али и у другим ловачким занимањима, признатом методом, најмање на почетку ловне године, и пре почетка лова, али се може и чешће утврдити, на пример сваки пут када постоји могућност да је дошло до повећања броја дивљих свиња изнад биолошког минимума. 

 

 

Фотографија  :Ловачке Приче (илустрација)

Текст преузет:https://www.baranjainfo.hr/

 

Сврха одлуке је да се спречи озбиљна штета и обезбеди здравље и безбедност људи, рекао је данас министар Урош Брежан. Желе да у наредним годинама популацију мрког медведа у Словенији смање на 800. 

 

Како је Брежан објаснио на конференцији за новинаре у Љубљани, стручни предлог припремили су Завод за шуме Републике Словеније и Завод за заштиту природе Републике Словеније, узимајући у обзир експертизу Биотехнолошког факултета Универзитета у Љубљани. „Такође смо детаљно проучили друге опције за спречавање сукоба, али ни пресељење на друго место у дивљини нити њихово држање у заточеништву не долази у обзир због обиља ове врсте. рекао је министар

 

. Ово заузимање је дозвољено на тачно одређеним површинама, према Брежановим речима, под газдом ловачких породица и ловишта са посебном наменом налазе се 122 ловишта. Збирка ће бити распоређена и по масовним категоријама и на тај начин контролисана у погледу старосног и полног састава.

 

 Популацију мрког медведа желе да смање на 800. 

 

Прошлог пролећа стручњаци су проценили да је у Словенији било око 1.100 мрких медведа.

 

 Овогодишњим уклањањем желимо да се приближимо броју 800, што је циљ управљивог суживота медведа и човека“, рекао је Брежан. Истовремено, он је нагласио да је мрки медвед важан део биодиверзитета Словеније, а министарство ће наставити да спроводи мере за његову заштиту, укључујући и очување његовог станишта. Залагаће се за најефикаснији систем обештећења и промовисање заштитних мера за заштиту имовине и активности које доприносе високом степену суживота медведа и људи, рекао је он. 

 

Одредбу су дуго припремале стручне службе министарства и није у вези са недавним нападом медведа у Италији, уверио је министар. Како се број повећава, тако расте и број сукоба, ово је дозвола са највећим бројем до сада, рекла је вд генералног директора Управе за природу Катарина Грозник Цајлер.

 

 Истовремено, она је подсетила да је прошле године издата дозвола за уклањање 222 медведа из природе, а одстрељена укупно 234, наводи министарство. оценио је Клемен Јерина са Биотехнолошког факултета. 

 

Таква популација медведа доноси многе предности, али и многе проблеме. Медвед је врста која ступа у интеракцију са људима на много начина, наноси штету, а у екстремним случајевима може бити опасна по живот, упозорио је он. Како се број повећава, тако се повећава и број сукоба, посебно око појаве медведа у насељима. „Медвед такође може да буде опасан за медведа, а млађи медведи се повлаче из збијених подручја ближе насељима и у суштини не можете да регулишете ове врсте сукоба другачије осим регулисањем густине“, био је јасан. Регулација популације је дозвољена ако су испуњена три услова. Одстрел је прилагођен да циља на конфликтне медведе што је вероватније. Огромна већина медведа заказана за одстрел дакле спада у категорију лакших од 100 килограма. „Млађи медведи су ти који се протерују из одређених подручја, више се крећу, у завршној фази и мање знају о људима и најчешће су умешани у сукобе“, нагласио је он. У складу са нашим и међународним прописима, по правилу, интервенција у популацији није дозвољена за заштићене врсте, али је интервенција или регулисање популације у одређеним случајевима дозвољена, рекао је Грозник Зеилер. Морају бити испуњена три услова: да не постоји друга задовољавајућа опција, да ова интервенција не штети очувању врсте и да спречи озбиљну штету или да обезбеди здравље и безбедност људи. Овог пута одлука је први пут уручена електронски, што значи да и управници ловишта наведених у одлуци могу да приступе њеној примени након потврде пријема решења, додала је она. који су протерани са одређених подручја, више се крећу, у завршној фази и мање знају о људима и најчешће су умешани у сукобе“, нагласио је он. У складу са нашим и међународним прописима, по правилу, интервенција у популацији није дозвољена за заштићене врсте, али је интервенција или регулисање популације у одређеним случајевима дозвољена, рекао је Грозник Зеилер. Морају бити испуњена три услова: да не постоји друга задовољавајућа опција, да ова интервенција не штети очувању врсте и да спречи озбиљну штету или да обезбеди здравље и безбедност људи. Овог пута одлука је први пут уручена електронски, што значи да и управници ловишта наведених у одлуци могу да приступе њеној примени након потврде пријема решења, додала је она. који су протерани са одређених подручја, више се крећу, у завршној фази и мање знају о људима и најчешће су умешани у сукобе“, нагласио је он. У складу са нашим и међународним прописима, по правилу, интервенција у популацији није дозвољена за заштићене врсте, али је интервенција или регулисање популације у одређеним случајевима дозвољена, рекао је Грозник Зеилер. Морају бити испуњена три услова: да не постоји друга задовољавајућа опција, да ова интервенција не штети очувању врсте и да спречи озбиљну штету или да или да обезбеди здравље и безбедност људи. Овог пута одлука је први пут уручена електронски, што значи да и управници ловишта наведених у одлуци могу да приступе њеној примени након потврде пријема решења, додала је она.

 

 

 

KOTOR VAROŠ, 10. aprila  – U zaseoku Borci u Maslovarama kod Kotor Varoša medvjed je prethodnog vikenda uništio pčelinjak, te pričino veću štetu pčelaru sa tog područja.

 

Naime, na fotografijama, koje je objavio Glas Kotor Varoša, mogu se vidjeti uništene košnice, kao i pčelinji ramovi.

 

Tekst i fotografij preuzeti:Glas Kotor Varosa

RUMA - Područje "Donjeg Srema" je jedino geografsko područje Srema u kome se obični jelen  u poslednjih 60 godina nalazi na biološkom minimu. Na području Fruške gore tokom 2009. godine započet je projekat reintrodukcije jelena, tj. njegovo ponovno naseljavanje, koji je realizovao NP ”Fruška Gora”. Na području tzv. "Gornjeg Srema" koji obuhvata šumski kompleks Bosutskih šuma, zatim područje nekadašnjeg vojnog lovišta Morović i područje između reka Save, Studve i Bosuta, tokom ratnih dejstava 90-tih godina, brojno stanje matičnih fondova običnog jelena je značajno smanjeno, a u pojedinim delovima dovedena na biološki minimum.

U proleće 2014.godine, područje "Gornjeg Srema" je pogodila katastrofalna poplava, tokom čijeg trajanja je delimično stradao tek oporavljeni fond običnog jelena. Od 2015-2017. godine izvršeno je naseljavanje ukupno 88 jedinki jelena, od čega je 50 jedinki genetskog porekla iz južne Mađarske i 38 jedinki sa područja istočnih Karpata u Rumuniji.

Na području "Donjeg Srema" trenutna brojnost i struktura populacija jelenske divljači u slobodnoj prirodi je na biološkom minimumu, što je znatno ispod mogućnosti prirodnih potencijala staništa.Obični jelen je sastavni deo ukupnog biodiverziteta naše zemlje. Jelen ima brojne pozitivne uticaje na šumske i druge ekosisteme, i bez njega oni ne mogu adekvatno da funkcionišu. Zato je veoma važan proces reintrodukcija i ojačavanje postojećih mikro-populacija matičnih fondova jelena.

Na području "Donjeg Srema"  izuzetne bogate tradicije i velikog istorijskog značaja, nalazi se lovište posebne namene kojim gazduje JP "Vojvodinašume". Lovište "Posavsko lovište Kupinik" je nekadašnje carsko lovište Austrougarske monarhije i lovište kraljevine Jugoslavije.

"Kupinik" carsko lovište 

Godine 1874. aktom austrougarskog dvora lovište "Kupinik“ je prvi put stavljena pod zaštitu kao carsko lovište Habsburške dinastije.U 19. veku pojavljuju se prvi pravi lovci. Obedska bara(Der Obedska Teich) koja je tada pripadala Habsburškoj monarhiji, bila je lovište u kome su često boravili i lovili prestolonaslednik Franc Ferdinand i kraljević Rudolf Ferdinand.

Nakon završetka prvog svetskog rata, tačnije od 1919. godine ukazom Krunskog saveta, šire područje "Obedske bare“ postaje kraljevsko lovište dinastije Karađorđevića. Tridesetih godina XX veka Margareta Walter ornitolog iz Berlina snima prvi film o Obedskoj bari.

Istorijat lovišta "Kupinik“ nas obavezuje da tom lovištu vratimo stari "aristokratski sjaj", i da na to područje ponovo naselimo jelena čije brojno stanje je danas na biološkom minimumu. Naseljavanjem običnog jelena, lovište "Kupnik" biće deveto lovište u JP "Vojvodinšume" koje gazduje jelenom kao gajenom vrstom. Da bi se projekat naseljavanja i ojačavanje postojeće populacije realizovao na dugoročan i održiv način, izgrađeno je uzgajalište običnog jelena "Matijevica", koje će omogućiti kontinuiran uzgoj jelena radi njegovog naseljavanja na području lovišta "Kupinik", šireg područja Obedske bare i u lovišta drugih korisnika na području“Donjeg Srema“, navode iz JP "Vojvodinašume".

Uzgajalište običnog jelena "Matijevica" - lovište "Kupinik"

Posavsko lovište "Kupinik“ je površine 8.740 h, u kome je početkom 2020.godine započeta je izgradnja prvog uzgajališta posebne namene običnog jelena na području Srema. Planirano mesto izgradnje uzgajališta za intenzivno gajenje običnog jelena lokacijski je smešteno u Gazdinskoj jedinici ''Matijevica – Kadionica '' Šumske Uprave Kupinovo, koje će biti ukupne površine 1.017,04 ha.

Uzgajalište jelena "Matijevica" imaće ukupno 5 uzgojnih separata koja će tehnološki biti povezana u jednu tehnološku celinu, radi što kvalitetnijeg selekcijskog uzgoja. Matični fond od 50 jedinki (35 košuta i 15 jelena) je nabavljen iz uvoza, iz najboljih jelenskih uzgajališta iz Mađarske.

Vrednost radova na uzgajalištu "Matijevica"

Ukupna vrednost radova sve tri faze izgradnje i opremanje lovno-tehničkim objektima i opremom uzgajališta jelena "Matijevica" je 45.000.000 miliona, a vrednost matičnog fonda je oko 16.000.000 din. Ukupna vrednost radova i matičnog fonda običnog jelena je 61.000.000,00 din.

Prevashodna namena uzgajališta za jelena je proizvodnja biološki selekcionisane jelenske divljači, čija će namena biti naseljavanje u otvoreni deo lovišta "Posavskog Lovišta Kupinik" i druga lovišta na području "Donjeg Srema“, komercijalna prodaja žive jelenske divljači iz uzgajališta drugim korisnicima lovišta na području AP Vojvodine i Srbije.

Jelenska divljača u lovišta "Kupinik“ i na području Donjeg Srema je na biloškom minimumu u proteklih 30 godina, i ovim zajedničkim projektom JP "Vojvodinašume" i Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, planirano je da u periodu 2024-2034.godine da se na uzgajališta jelena "Matijevica“  na područje Donjeg Srema i lovišta "Kupinik“ naseli između 150 i 175 jedinki običnog jelena kao autohtone vrste ovog područja Srema ,Vojvodine i Srbije. Osnovni cilj i zadatak naseljavanja je unapređivanje genetskog potencijala matičnih fondova jelenske divljači, zatim usklađivanje odnosa polova jelenske divljači i popunjavanje brojnosti do optimalnog brojnog stanja jelenske divljači u skladu sa važećim planskim dokumentima. Programom gazdovanja uzgajalištem posebne namene “Matijevica“ planira se da svake godine selekcioniše i uhvati između 20-25 biološki najvrednijih jedinki koje će biti naseljene u neko od lovišta JP "Vojvodinašuma" ili komercijalno isporučeno drugim korisnicima lovišta.

 

Jelen u čuvenim evropskim i svetskim lovištima predstavlja ekonomski i biološki najznačajniju i najatraktivniju lovnu vrstu divljači. Za razvoj lovstva kao privredne delatnosti u okviru "zelene ekonomije“ i lovnog turizma kao segment elitnog turizma jedne države, obični jelen je noseća gajena vrsta koja može da bude generator razvoja lovstva i lovnog turizma jedne države.

 

Tekst preuzet:https://rtv.rs/

Foto:Lovacke Price(Ilustracija)

Težak plasman jagnjadi, sve veći broj šakala i vukova na terenu, a sve manje radne snage, dovelo je do toga da mnogi pljevaljski stočari prodaju stada ovaca.

 

Mnogi stočari u neposrednoj blizini grada rasprodali su stada jer su, kako tvrde, svakodnevno trpjeli napade čopora pasa lutalica. U pljevaljskoj Veterinarskoj ambulanti tvrde da su mnogi stočari zbog čestih upada vukova prodali stada ovaca, ali da su povećali broj grla krupne stoke jer njima ne treba čoban.

 

Predsjednik Unije stočara sjevera Milko Živković navodi da je sve manje motivacije da se ljudi bave ovčarstvom, te da postoji mnogo razloga zbog kojih stočari prestaju da se bave ovom djelatnošću.

 

"Premije koje se daju kao podsticaj su veoma male. Veoma je teško prodati jagnjad, a svake godine je manji otkup i često stočari zbog toga trpe štetu", kaže Živković i navodi da je posebno teško što je na selu sve manje radne snage i što je sve manje onih koji mogu da se kreću i čuvaju stada.

 

"Imamo situaciju da je na terenu sve više vukova i šakala koji napadaju na stada ovaca koje se nikako ne mogu držati a da nemaju pastira koji će najveći dio dana provoditi pored njih. U našim selima to je veliki problem jer nema radne snage, znači nema ni čobana", ističe Živković.

 

Tokom prošle godine u više navrata na području Bobova, Kosanice, Meljaka, Bukovice i Potkovača vukovi su usmrtili na desetine ovaca i jagnjadi. Napadali su stada i u selima i naseljima blizu grada, kao što je bio slučaj u naselju Komini.

 

Predsjednik Mjesne zajednice Potkovač Vasilije Drobnjak kaže da na prostoru te MZ ima možda i više od dvadeset stočara koji drže ovce. Međutim, od tog broja njih deset ima od 50 do 100 ovaca, a ostali imaju po 10 do 20 ovaca. Drobnjak napominje da stočari nemaju načina da se izbore sa napadima čopora vukova koji sve češće desetkuju stada.

 

Iz Lovačkog društva "Pljevlja" kažu da je tokom lovne sezone ustrijeljeno više vukova i šakala, ali da još uvijek na terenu postoji veliki broj ovih krvoločnih zvijeri.

 

"Prema našim procjenama, na području pljevaljskih sela kreće se oko 50 vukova, koji su raspoređeni u više čopora, a pojedini se kreću i sami. Vukovi često napadaju i velike ovce, a šakali napadaju najčešće jagnjad", kaže predsjednik Lovačkog društva "Pljevlja" Rade Janjušević.

 

Milko Živković ocjenjuje da Vlada Crne Gore mora da razmisli na koji će način povećati premije za ovčarstvo jer, kako naglašava, sadašnjih deset eura ne može da stimuliše stočare da drže ovce. Kaže i da su u Srbiji znatno veće premije i da na svako grlo vlast daje subvenciju od 7.000 dinara, što je oko 59 eura. Pritom stočari za svako predato jagnje klanici imaju premiju od 2.000 dinara, što je oko 16 eura.

 

"U takvim okolnostima stočari u Srbiji imaju oko 75 eura premije na svaku ovcu",ističe Živković.

 

Vasilije Drobnjak ocjenjuje da je dobro što je smanjena granica za dobijanje premije ali smatra da bi bilo dobro da se ta premija što više poveća.

 

"Prethodnih godina stočar koji je držao ovce dobijao je premiju od 10 eura za onaj broj ovaca koji prelazi preko 30. Ove godine stočari dobijaju premiju za svaku ovcu preko broja 10", pojašnjava Drobnjak.

 

Medvjedi se umnožili na području Banjana

Mještani Banjana ovih dana suočavaju se sa napadima medvjeda na domaće životinje. Stočari kažu da ne postoji način da se izbore sa ovim problemom jer je medvjed zaštićena vrsta, te da su se u Banjanima umnožili. Stočar Mirko Eraković za RTCG je rekao da mu je medvjed udavio bika od blizu 1.000 kilograma.

 

"Hoćemo poljoprivredu da razvijamo, a medvjed podavi stoku, ne možeš ga ubiti jer bi išao u zatvor 4–5 godina", kaže stočar Momčilo Kilibarda i revolitirano dodaje: "Najbolje je da smičemo goveda, pa da podižemo medvjede i da ih muzemo i meso da jedemo".

 

Predsjednik Lovačkog saveza Nikola Marković za RTCG je rekao da i stočari podliježu određenim pravilima, te da moraju držati stoku zatvorenu. Naglašava da zakon kaže da se medvjed kod nas ne smije loviti ni ubiti.

 

"Stočari moraju da se obrate inspekciji i ona će izaći da vidi šta se i kako dogodilo", kaže Marković.