Pod odložljivošću smatramo naviku da psa možemo ostaviti na nekom mestu, s kojeg nas on vidi ili ne vidi, a da se s tog mesta ne makne bez naše komande, video on divljač ili ne, pucali mi ili ne. To odlaganje može trajati i satima. Koliko je to važno, poznato je svakom lovcu, bilo da lovi sitnu ili krupnu divljač. Neuporediva je razlika loviti sa psom koji je tome naučen ili sa onim koji to nije.

U lovištu smo i opazimo kako u obližnju baru sleću patke. Ako psu zapovedamo da legne i čeka, a mi se došunjamo do bare zaklonjeni za kakav grm, dođemo do lepe lovačke prilike. Ako je pas neposlušan a u isto vreme je video sletanje pataka kao i mi, u divljem je trku pre kod njih nego mi, i prilika je propala. Ako ga nismo naučili odložljivosti, on će to svaki put učiniti, tukli ga mi ili ne.

Ukoliko smo psa naučili da legne i čeka, onda je glavni posao učinjen. Za duže čekanje neki misle da je dobro u blizini psa ostaviti neki predmet, jer mu taj predmet pruža veću sigurnost da ćemo se vratiti, a on ga u neku ruku i čuva. Kasnije, kada je pas već potpuno siguran, pa smo, recimo, pucali na patke ili srndaća, a pas nam je hitno potreban da ranjeno uhvati, ne smemo ga odmah nakon hica pozvati ka sebi. Kad bismo to nekoliko puta učinili, pas bi uvek odmah na hitac dojurio ka nama, a to nije poželjno. U lovu treba izdavati što manje komandi rečima, jer to smanjuje izglede za uspeh. Uopšte treba uvek nastojati da dođemo sami po psa da ga dignemo a ne da ga pozovemo ka sebi. Na taj način on stiče uverenje da ćemo uvek doći po njega i biće na mestu miran.

Kao poslednju vežbu učinimo mali progon. Jedan lovac glumi goniča i glasno tera divljač, mi i naš pomoćnik, koji nam za to treba, stojimo na čistini, pas je blizu nas. Na vratu mu je okovratnik, na koju je pričvršćen čvrst konopac. Mi konopac neprimetno pustimo na zemlju i na njega čvrsto stanemo. Kada se gonič oglasi ili lupa po stablima, mi i naš pomoćnik pucamo. Ako se pas digao, smesta dođemo ka njemu,prodrmamo ga za okovratnik i stavimo na isto mesto i isti položaj. Komande rečima, a pogotovu viku, nikako ne primenjujemo jer bismo na to navikli psa, a kakav rezultat u lovu ima lovac koji na stajalištu viče, svima nam je poznato. Neki psi počnu cvileti ili lajati kada smo ih odložili. Tada ih obavezno treba kazniti.

Kinološki savez Srbije na upravnom odboru održanom dana 09.10.2018. godine usvojio je Pravilnik za ocenjivanje rada pasa Goniča.

Pravilnik za ocenjivanje rada pasa goniča je opšti kinološki propis koji određuje vrstu i karakter utakmice i ispita, reguliše način ocenjivanja, sadržaj po predmetima ispitivanja, način suđenja, kao i ostala pitanja koja u okviru te vrste priredbe treba rešiti.

Celi tekst pravilnika možete da preuzmete na ovom linku.

Zanimljivo pitanje je kako životinje vide, naprimer čoveka ili neku pojavu. Da bi se ovo objasnilo potrebno je shvatiti kako čovek vidi ljude ili predmete.

Pretpostavimo da za stolom sedi drugi čovek četiri metra udaljen od našega oka. Njegove senke na licu i odelu mi ne vidimo samo u crno-belom, nego i s najfinijim nijansama boja, a pri tome trodimenzionalno i perspektivno. Sa iste udaljenosti oko psa vidi svoga gospodara prilično mutno, pas svog gospodara može mnogo bolje prepoznati preko njuha nego očima. Ako stojimo 10 metara udaljeni od psa, iza staklenih vrata, on će nas jedva prepoznati. Ali ako stojimo neposredno iza drvenih vrata, njegov njuh oseti gde je njegov gospodar.

Oko mačke vidi noću na iznenađujući način. Mačka vidi u tami precizno sve ono što naše oko može samo nazreti, ali na dnevnoj svetlosti ona vidi samo na veoma maloj udaljenosti, udaljeni predmeti njoj su nejasni, kao kad bi čovek stavio naočare koje mu ne odgovaraju.

Mnogi su iznenađeni saznanjem da oko konja ne može oceniti udaljenost. Konj vidi tačno kao oko malog deteta, ali sve nesrazmerno i jako povećano. Dok konj gleda svog gospodara u neposrednoj blizini, njegov lik mu je jako uvećan, a pozadina ostaje nevidljiva. Petao vidi neobično slabo i izraz „kokošje slepilo“ nije neopravdan. Noću kokoši uopšte ništa ne vide, pa su zbog toga za lisicu lak plen.

Jedan deo svetlosnih zraka, koje su čoveku pristupačne u predvečerje, kokošje oko može tek nazreti. Jastrebov vid je mnogo jači od čovečijeg. On može sa visine od 150m i više otkriti miša koji beži kroz polje. Ova neverovatna moć gledanja odgovarala bi, kad bi se primenila na čoveka, otprilike sposobnosti čitanja novina na udaljenosti od 10 metara. Ovaj primer najbolje tumači kako je izvrsna moć vida kod grabljivica u odnosu na naš vid.

Sova, izrazito noćna ptica, ima oči koje su jako osjetljive na svetlo, ali nije sposobna tu osetljivost danju ograničiti. Ona vidi čoveka tako, kao kad bismo mi iz tamnog prostora iznenada stupili u jaku blještavu svetlost, koja nas zasljepljuje. Oko muve je sastavljeno iz mnogo sićušnih okanaca koja su rastavljena jedno od drugog, pa joj zato izgleda sve kao da gleda kroz sito ili kroz žičanu mrežu. Na udaljenosti od jednog ili dva milimetra kad ona sedi na našoj ruci, ona vidi kožu ruke tako povećano kao kad bismo je mi gledali pod mikroskopom.

Svaki lovac se bar jednom našao u situaciji da se sprema nekakvo nevreme a iz nekih razloga nije uspeo na vreme da se povuče i dođe do nekog bezbednog zatvorenog mesta i zbog toga nije na odmet znati nekakve činjenice o grmljavini i munjama i kako se ponašati ako se lovac nađe u takvoj situaciji.

Najviše munja se javlja u kasnim letnim mesecima, kada često dolazi do naglog zagrevanja vazduha. Kako lovci mogu očekivati nenadane letnje oluje, dobro je znati odakle lovcu vreba opasnost u šumi, polju ili na čeki. Stručni tim profesora iz Dortmunda, eksperata za elektricitet koji su i sami lovci, proučavali su kako lovac u ovakvim nepogodama treba da postupi i savetuju kolege lovce kako se ponašati ukoliko ih oluja zatekne u prirodi.

Da bi utvrdili kolika opasnost od oluje preti lovcu s puškom u ruci, tim eksperata je izišao na teren sa mernim instrumentima i oružjem. Krenuli su sa poznatim činjenicama da se munje i gromovi javljaju kao rezultata napona između negativnog električnog naboja oblaka i pozitivnog naboja zemljine površine. Normalan napon pri lepom vremenu može iznositi od 100 do 200 volti, a u olujnom on se penje i od 1000 do 5000 volti.

Jačina struje u električnom kanalu može iznositi preko 100.000 ampera. Kako se ta situacija u prirodi ne može ni locirati, ni ometati, lovcu jedino ostaje da se skloni s istaknutog mesta. S obzirom da je olujno nevreme uvek praćeno obilnom kišom, tako da mokar čovek predstavlja izvanredan provodnik. Faktor uvećanja napona na glavi čoveka tada je 12 do 15 puta veći u odnosu na tlo ispod čoveka. Zato je mnogo sigurnije skloniti se u neko udubljenje na zemlji i u njemu čučnuti ili, što je još sigurnije, leći. Ispitujući u laboratoriju kolika je opasnost lovcu lovačka puška na ramenu ili ruci, tim eksperata je utvrdio da je na gornjem kraju cevi napon izuzetno velik, sa faktorom pojačanja od 130 puta! Čak i kad se puška nosi u ruci horizontalno, faktor uvećanja još uvek je velik i iznosi 50 puta, i to na oba kraja puške. To znači kako god nosili pušku, ona može privući grom.

Tim eksperata je zaključio da je lovac s puškom u ruci bar 10 puta u većoj opasnosti, nego bez nje. Lovac tu opasnost eventualno može izbeći ukoliko na usta cevi navuče gumenu kuglu ili lopticu koja je spolja i iznutra premazana bronzanom bojom. Ipak je jednostavnije odložiti pušku za vreme nepogode u čeki ili nekom drugom mestu, podalje od sebe. Drvo u oluji, kod udara groma, lovac ne bi smeo koristiti kao zaklon. Udari li grom u drvo, strada će i lovac i puška. Pod drvetom bi lovac mogao biti koliko-toliko siguran samo ukoliko bi bio najmanje pet metara udaljen od stabla, a pritom obe noge mirno držao priljubljene na zemlju. Stabla na ivici šume daleko su opasnija od onih u gustoj zatvorenoj šumi. Nađe li se lovac na visokoj čeki, u slučaju olujnog nevremena, pomoći će mu samo jedno pravilo: smesta sići sa čeke. Najviše ljudi od udara groma i oluje strada leti, kad su nevremena češća, a ljudi više vremena provode napolju. Preporučuje se pridržavati se pravila „30-30“. Naime, ako od munje do grmljavine prođe manje od 30 sekundi, udaljenost je manja od 12 kilometara, te je potrebno pronaći zaklon. Nakon poslednjeg udara potrebno je pričekati pola sata da se uverite da je opasnost prošla.