Јавно предузеће „Војводинашуме“ и Месна заједница Kупусина покренули су на воћњаку Ерика Тота из Kупусине пилот пројекат заштите воћњака од дивљачи. На површини једног хектара постављене су ограде и аутономни електрични пастир са фотонапоснким панелима који нешкодљиво одвраћа дивљач од упада на плантажу, а путем бежичне мреже и уз помоћ апликације пружа власнику даљинску контролу над овим системом заштите. Вредност пројекта је око 750.000 динара.
–У околини Kупусине има много воћњака, а наше ловиште „Kозара“ је у суседству где има доста дивљачи, односно јелена који понекад направе штету на воћкама. Због свега овога долази до конфликта јер са једне стране имамо јелене, дивљач и природу, а са друге стране економску делатност човека у виду воћарства. Појавила су се различита мишљења од којих су нека била да треба одстрелити сву дивљач како не би правила штету у воћњацима или наћи неко друго решење. Зато смо се одлучили да направимо један пилот пројекат у оквиру којег смо поставили електрични пастира око једног воћњака, а који је претрпео штету и он се напаја на соларну енергију. Он није штетан ни за човека ни за дивљач, али одбија дивљач да уђе у воћњак. Уз поменути уређај иде и мобилна апликација која показује рад тог електричног пастира у случају да дивљач покуша да уђе у воћњак. Мислим да ће ово бити успешна заштита воћњака и на тај начин ћемо доказати да може природа и економска делатност човека да функционишу заједно, изјавио је Роланд Kокаи, директрп ЈП „Војводинашуме“.
Резултат је ово дугогодишњег проблема и судских спорова које воћари из Kупусине воде са ЈП „Војводинашуме“ управљачем ловишта „Kозара“ у којем се узгаја јеленске дивљач, а која због криволова, пробоја у огради или недостатка хране, излази у купусински атар и уништава воћарске плантаже. Реч је о 400 јутара воћњака, а један од њих је и воћњак Ерика Тота на којем је покренут пилот пројекат.
-Штета на поменутом воћњаку је санирана након судског поступка у којем је утврђено да половину штете плати власник воћњака а другу половину „Војводинашуме“. Претпостављамо да је наша дивљач направила штету, али исто тако постоји могућност да је део дивљачи дошао из Хрватске или Дорословачке шуме. Сличан проблем имамо и са дивљим свињама када праве проблем у кукурузу, па је доста нејасно питање ко је крив, а прошле године смо платили највећу штету икада у висини од 6,5 милиона динара. Поређења ради, пилот пројекат за један хектар кошта око 750.000 динара, што значи да би било скупље да имање оградите жицом. Циљ овог пројекта је да покажемо и докажемо да то може бити успешна одбрана, те да испробамо да ли то у стварности функционише. Наша обавеза није да штитимо воћњаке. Имамо ситуацију у којој нико не може легално да одстрели дивљач, а правилник о заштити воћњака предвиђа да су и газде обавезне да предузимају мере, а једна од предвиђених метода је и електрични пастир. Ипак, ако се штета деси на нашим ловиштима онда гледамо да се са власницима договоримо око накнаде штете, како би избегли судски процес, рекао је Kокаи.
Протекле две године захтев за накнаду штете поднело је двадесетак произвођача воћа из Kупусине, а више од стотину Kупусинаца потписало је петицију којом траже решавање овог дугогодишњег проблема.
-Ово је заједнички пилот пројекат ЈП „Војводинашума“ и МЗ „Kупусина“ на којем наши сељаци могу да се увере у овај начин заштите воћњака, да покажемо да могу да живе заједно са јеленском дивљачи. Месна заједница је одабрала власника на чијој парцели се спроводи овај програм и нама је веома драго што ће наши мештани моћи да се увере у овај начин заштите, и да виде да је могуће заштити воћњак, јер годинама смо нажалост имали проблем са ситном али и са јеленском дивљачи. На овом терену су углавном засади јабуке, брескве, нектарине, каже Роберт Рекеће председник МЗ „Kупусина“.
Његово мишљење дели и представник Kупусинских воћара Петер Иштван. -Реч је о вековима суживота људи и дивљачи на овим просторима, али је у међувремену дошло до екстензивне воћарске производње па су и случајеви штета на засадима учесталији и много скупљи. Данас је та штета милионска, суђења трају годинама, и дошли смо у ситуација која ником не одговара. Ово је добар пример, покушај коришћења иновација и технологије, и сигуран сам да ће помоћи да одврати дивљач од засада. Уколико се овај пилот пројекат покаже ефикасним, следећи корак је да се и другим воћарима путем конкурса обезбеде средства којим би заштититли воћке и саднице од напада дивљачи, закључује Петер. Пројекат је подржала и локална самоуправа. -Општина Апатин је изузетно задовољна по питању овог пројекта и сарадње ЈП „Војводинашуме“ са локалном самуправом, јер ће он најбоље показати пољопривредницима на који начин своја имања и воћњаке могу заштити од дивљачи, рекао је Немања Јовић испред Општине Апатин.
Tekst i fotografija preuzeti:Radio Dunav
