U ataru sela Lukovo, na obroncima Svrljiških planina, 13. maja lovačke kamere zabeležile su medveda na jednom hranilištu za divlje životinje. Iz Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” iz Svrljiga kažu da do sada medveda nije bilo na toj teritoriji i da će pratiti njegovo kretanje ako i dalje boravi tu.

 

Nakon Pirota i nedavno u Babušnici, medved je sada zabeležen i u okolini Svljiga. Jedinka te strogo zaštićene vrste, kako su kamere zabeležile, boravila je na hranilištu od ranog jutra do 17 sati, gde se hranila kukuruzom.

 

Zlatimir Rašić, predsednik Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” Svrljig i član Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije kaže da, nakon što je napustio hranilište, tu više nije boravio i njegovo prisustvo nije dalje primećeno.

 

Mrki medved je strogo zaštićena vrsta u Srbiji i u Evropi, u našoj zemlji ih ima malo, a najveća populacija je na planini Tari. Rašić kaže i da su u prethodnom periodu zabeleženi tragovi medveda u Vranju i Bujanovcu, a da nema nikakvih zvaničnih podataka za teritoriju Svrljiga.

To je posle dugog vremena zabeleženo prisustvo medveda u našem lovištu. Nema zvaničnih podataka iz ranijeg perioda, a ni iz priča meštana i starijih lovaca da je medved boravio ranije. Očigledno se radi o dugom periodu - kaže Rašić.

 

On objašnjava da prisustvo medveda nije neočekivano, da se u nekom bližem okruženju javljao u ranijem periodu, a sada i u planinama Svrljiga.

 

Kao i u slučaju medveda koji je snimljen u babušničkom selu Raljin, a čije prisustvo su nedavno primetili i u selu Ljuberađa u istoj opštini, pretpostavka je da je i ova jedinka došla iz Bugarske.

 

Mi se najviše napajamo takvim životinjama iz dela Bugarske na koji se naše granice naslanjaju. Prisustvo medveda u Pirotu, Babušnici i Beloj Palanci verovatno je uzrokovano povećanjem brojnosti u Bugarskoj. Postoji nedovoljno proverena informacija da je u Bugarskoj u blizini granice došlo do intenzivne seče šuma zbog podmlađivanja pa je možda i to jedan od uzroka - kaže lovac.

 

Na terenu stručna služba, postavljaju se kamere i u široj okolini

Stručna služba svrljiškog Lovačkog udruženja je i danas na terenu i postaviće dodatne kamere u bližem okruženju gde je primećen medved.

Pratićemo njegovo kretanje, da li će negde napraviti stanište. Medvedi uglavnom imaju letnje stanište, pitomija mesta gde ima hrane i zimsko stanište gde uglavnom u spilje i pećine borave zimi - kaže Rašić.

 

Nakon snimaka koje je zabeležila jedna od kamera na hranilištu, njegovo prisustvo nije primećeno i ne zna se da li i dalje boravi na tom području.

 

On dnevno može da pređe i više od 20 km, spada u migratornu vrstu divljači i menja terene. Često koristi iste staze, a mi u narednom periodu treba da budemo mirni i spokojni. Imamo još jednog stanovnika koga ćemo pratiti na adekvatan način - kaže Rašić.

Rašić: Medveda se ne treba plašiti, niti ga uznemiravati

Lov na medvede je strogo zabranjen u Srbiji, dozvoljen je u Bugarskoj sa posebnim dozvolama i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a Rašić kaže da meštani nemaju razloge za strah.

 

Medved se plaši od čoveka i beži od njega. Zadnji napad na čoveka sa smrtnim ishodom, po mojim podacima u okruženju, bio je 1983. godine u Hrvatskoj, neposredno posle buđenja iz zimskog sna. Treba smireno reagovati, ne treba je uzrujavati i dražiti ili na bilo koji način iritirati, ona će se mirno i polako udaljiti od čoveka kada ga bude primetila - objašnjava predsednik svrljiških lovaca.

 

Kako je lov zabranjen, država svaku štetu koju nanosi medved na poljoprivrednim kulturama i pčelinjacima nadoknađuje. Svrljiško Lovačko udruženje, kaže Rašić, stoji na raspolaganju meštanima ako im je potrebna neka vrste pomoći oko eventualne prijave.

 

Svi oni koji imaju bilo kakvu štetu treba da se jave Lovačkom udruženju i dalje se obaveštava lovni inspektor o problemu. Ukoliko su štete na pčelinjacima, problem se rešava preko Ministarstva poljoprivrede, takođe i za štete u voćnjacima, dok je kod štete na domaćim životinjama neophodan izlazak veterinarskog inspektora. Nadoknadu štete vrši Ministarstvo za zaštitu životne sredine - kaže Rašić.

 

On savetuje pčelare da češče obilaze pčelinjake i da, ako eventualno ima tragova medveda, o tome obaveste Lovačko udruženje, a dodaje i da je jedan od boljih načina zaštite pčelinjaka električni pastir.

 

Tekst preuzet:Juzne Vesti

Snimljen 13. maja; foto: LU “dr Milenko Hadžić” Svrljig