Magistar poljoprivrede Vladimir Mijailović iz Beograda, koji iza sebe ima lovačku karijeru dugu više od tri decenije, promovisao je u subotu 13. maja u Srpcu svoju drugu knjigu pod nazivom “Lov na divlje svinje” uz podršku Lovačkog udruženja “Srna” i Narodne biblioteke Srbac.

Knjiga je izašla iz štampe tek prije nekoliko dana i ovo je bila njena prva zvanična promocija za Republiku Srpsku i Srbiju a prisustvovalo joj je više desetina lovaca iz Srpca i okolnih opština i gradova.

Mijailović, koji vuče korijene iz Nožičkog, u knjizi je sabrao višedecenijsko iskustvo lova na divlje svinje u oblasti rijeke Limpopo u Africi, francuskom Šampanju i Korzici, rumunskim Karpatima, Volgi u Rusiji, Tadžikistanu, kao i lovištima u Sjevernoj Makedoniji, Hrvatskoj, Sloveniji i Republici Srpskoj. Ističe da će to biti korisno štivo svim lovcima, a naročito početnicima, budući da je literatura o lovstvu prilično oskudna na području bivše Jugoslavije.

“Obuhvatio sam lov od ravnice do brda i pobrđa sa svim rasama pasa koje su prisutne na teritoriji Srpske i Srbije, male tajne o načinima prihrane i izbor optike i municije, uz kratke i efektivne reportaže o iskustvima lovaca sa ovih područja. Samo za jedan dan, od izlaska knjige u štampariji u Kragujevcu, putujući do Beograda prodao sam 100 primjeraka, što dovoljno govori koliki o njoj vlada interes”, rekao je Mijailović.

On je prošle godine objavio i knjigu “Od Afrike do Sibira” koja je takođe promovisana u Srpcu i postala bestseler a uskoro se očekuje drugo, dopunjeno izdanje.

“Sva izdanja sam pripremam i uređujem a novu knjigu je objavila štamparija Grafostil iz Kragujevca, jedna od najpoznatijih srpskih izdavačkih kuća. Ima 208 stranica u punom koloru, na tvrdom povezu, sa jako puno fotografija koje sam lično fotografisao ili pozajmio od vrhunskih fotografa. Trudim se da na ovaj način barem malo podstaknem lovce i podijelim svoje znanje, a sud o kvalitetu će dati čitaoci u bliskom vremenu”, rekao je Mijailović.

Lovio je divljač na više kontinenata ali ljubav prema lovu divljih svinja se najkasnije rodila jer su ga ranije više zanimali srndaći i druga visoka divljač, posebno sibirski srndaći i jeleni.

“Međutim, kako je vrijeme prolazilo, postao sam i ja strastveni lovac na divlje svinje što sam ostao do današnjeg dana, a jedan od razloga je bio taj da je u lovištu Rit kod Beograda njihova populacija narasla do nevjerovatnog broja. Divlja svinja je divljač koja je u sve većoj ekspanziji na ovim prostorima a razlog za to su povoljni tereni i odlični stanišni uslovi, uz obilje hrane i ukrštanje sa populacijama domaćih svinja", rekao je Mijailović.

Dodaje da je rekorder u prošloj godini u Srbiji bilo Lovačko udruženje „Beograd“ sa 650 do 920 ulovljenih divljih svinja po sezoni na više od 15 hiljada hektara lovno-produktivne površine.

“Na otvaranju lova na divlje svinje 15. aprila 2019. godine učestvovalo je 228 lovaca i za jedno veče odstrijeljena su 73 grla. Nažalost, broj svinja lovci moraju drastično da smanje zbog ogromnih šteta na usjevima. Samo u proljeće 2021. i pored organizovanog plašenja i čuvanja parcela, moralo se presijati oko 500 hektara kukuruza”, rekao je Mijailović.

Poseban odjeljak u knjizi posvetio je lovcima u rodnom Srpcu i krovnom savezu u Republici Srpskoj koji broji oko 20 hiljada članova i 105 članica, ističući da se divlje svinje love u vrhunskim uslovima a njihova brojnost je odlična u većini lovišta.

Goran Savanović, direktor Lovačkog udruženja „Srna“ iz Srpca, kaže da se divlja svinja vijekovima nalazi na teritoriji srbačke opštine. Prema njegovim riječima, vrši se prirodna selekcija i nekad je ima više a nekad manje, ali je njen kapacitet ove godine iznad planiranog.

“Srbac se nekad zvao Bosanski Svinjar i jedini je u Republici Srpskoj koji na grbu ima divlju svinju u trku. To pokazuje da je ima na našim prostorima i biće je sve dok se bude s njom gazdovalo u normalnim uslovima. Zbog velike brojnosti moguće su veće štete ove godine što ćemo pokušati spriječiti njihovim hranjenjem kako bismo ih zadržali u šumi”, rekao je Savanović.

On ističe da je Srbac privilegovan promocijom jedne ovakve knjige koja će mnogo značiti svim lovcima a naročito mladima.

“Lovci nisu samo ljudi koji stave pušku na rame i krenu da ubijaju, ovo je viši nivo lovstva i nivo kulture koji želimo da razvijamo. Čitajući ovakvu literaturu djeca će imati šta da nauče da bi, jednog dana, kada postanu punoljetni, i sami postali lovci”, rekao je Savanović.

Prisutnima na promociji obratio se i direktor srbačke biblioteke, Branko Savanović, koji je rekao da se radi o izuzetnom djelu koje će ući u Zavičajni fond biblioteke, dodajući da se radi o štivu koje se čita u jednom dahu.

“Za nju je karakteristična sveobuhvatnost jer se mladi lovci upoznaju šta je to divlja svinja, pa sve do načina lova, čeka, pasa koji se upotrebljavaju i slično, a stariji lovci će u njoj pronaći sebe i vidjeti kako su nekad lovili.Posebno je interesantan dio u kojem prezentuje recepte za jela od divlje svinje, među kojima se izdvaja file u sosu od bijelog vina na suprugin način, koga njegova supruga Jasmina uspješno priprema godinama”, rekao je Savanović i najavio da bi iduće godine trebala izaći autorova treća knjiga o lovu na srndaća, koju takođe planiraju promovisati.

Promociji je prisustvovao i srbački lovac Žarko Vlajinić koji se lovom aktivno bavi od 1997. godine i član je sekcije Razboj Lijevče za koju kaže da je dosta dobra, jer pored lova vrijedno radi na iznošenju hrane i čuvanju lovišta. U svojoj karijeri do sada je ulovio dvije divlje svinje težine 146 kilograma u lovištu u Rakovcu i 40 kilograma u Starom Martincu, a uspio je i raniti nekoliko divljih svinja.

“U tim trenucima čovjeka trese adrenalin ali se sve na kraju uspješno završi u većini slučajeva. Za dobar lov najpotrebniji je dobar pas, oko i oružje a zatim mir, tišina i strpljenje, naročito ako se lovi na čekama” istakao je Vlajinić.

Prije promocije knjige, održana je redovna izvještajna skupština Lovačkog udruženja „Srna“.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Radio Srbac

Iako je u poslednje tri godine zabeležen porast broja registrovanog oružja za koje postoji dozvola, u rukama građana na Kosovu i dalje je mnogo više oružja bez dozvole, prenosi Reporteri.

U 2023. godini registrovano je 41.085 komada oružja za koje postoje dozvole. U 2022. godini ta brojka je iznosila 37.450, dok ih je 2021. godine bilo 30.086.

 

Što se tiče broja ilegalnog oružja, prema istraživanju iz 2015. godine, on je iznosio oko 250.000 komada.

 

Razlog za veliki broj nelegalnog oružja, po mišljenju stručnjaka iz oblasti bezbednosti, su i niske kazne.

 

Slavlje uz pucnjavu iz pištolja i dalje je fenomen na porodičnim zabavama, a samo tokom 2022. godine policija je zaplenila 156 komada oružja koje je korišćeno u ovakvim slučajevima.

 

Međutim, oružje sa dozvolama na Kosovu i dalje je u znatno manjem broju od oružja bez dozvole.

 

Prema podacima Kosovskog instituta za pravosuđe, niske sudske kazne utiču na broj nelegalnog oružja. Posedovanje oružja u ovolikom broju stručnjaci za bezbednost smatraju rizikom.

 

Dozvola za oružje se dobija na od pet godina. Oružje koje građani najviše poseduju sa dozvolom je iz kategorije B1: kratke cevi i poluautomatsko. 

 

Nakon dve velike tragedije koje su zadesile našu zemlju, Vlada Srbije je, na predlog predsednika Aleksandra Vučića, najavila strože mere za posedovanje oružja.

Njima će biti pooštreni uslovi za držanje i nošenje kratkog vatrenog oružja, a za one koji ne ispunjavaju novouspostavljene uslove, predviđen je obavezan otkup oružja.

 

Kako su obrazložili iz Vlade, pomenute izmene donete su u cilju da se smanji količina kratkog vatrenog oružja koje se nalazi u posedu pravnih i fizičkih lica, i to za 90 procenata.

 

Novim paketom mera nisu izuzeti ni lovci, jer je najavljeno da će MUP preduzeti mere kojima će se obezbediti moratorijum na izdavanje dozvola za držanje i nošenje lovačkog oružja na dve godine.

 

Osim toga, za lovce su planirane obavezne provere – lekarski, psihijatriski i psihološki pregledi, ali i testovi na prisustvo psihoaktivnih supstanci u organizmu.

 

Iako mnogi pozdravljaju mere kao korak ka smanjenju količine oružja prisutnog kod građana i boljem uspostavljanju kontrole nad tim ko sve može da poseduje oružje, a posebno – ko ne može, oni koje će ova mera finansijski direktno pogoditi – streljane, prodavci oružja i drugi, negoduju zbog budućeg gubitka posla.

 

Radnik prodavnice lovačke opreme Greensport, kaže za Danas da, ako se usvoje restrikcije koje se odnose na lovce, radnje koje se bave ovom delatnošću mogu doživeti krah.

 

„Još uvek nije poznato kako će se nove mere primenjivati. Ipak, ako dođe do toga da ne možemo da prodamo lovačko oružje, uslediće kolaps. Prodaja oružja čini više od pola našeg prihoda. Jedna kapa košta oko 2.000 dinara, a puška oko 200.000 dinara, pa izračunajte koliko kapa je potrebno prodati da bi se nadoknadila jedna puška“, objašnjava naš sagovornik.

 

On dodaje da, ako se mere budu odnosile i na lovce, radnje neće moći da prodaju čak ni opremu a ne samo puške, jer se oprema namenjena lovu sama po sebi kupuje da bi se bavilo ovom aktivnošću.

 

„Moći ćemo samo da zatvorimo radnje, a ljudi će ostati bez posla. Devedeset odsto lovaca nema pištolj, već samo lovačke puške i karabine, i oni ne učestvuju u ovim zbivanjima. Ipak, i oni su kažnjeni da bi se javnost smirila. Pritom, lovci su najugledniji građani, jer da bi imali dozvole, ne smeju imati nikakve mrlje u svom dosijeu – ni krivičnu ni prekršajnu prijavu. Zakon nam je toliko rigorozan da je dovoljno da komšija pokaže prstom u lovca, i oduzima mu se oružje“, napominje radnik Greensporta.

 

Takođe, zabrana prodaje kratkih cevi u Srbiji otvara pitanje da li će posledično imati negativnih uticaja u okviru ukupne privrede naše zemlje.

 

Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da pomenute mere ne bi uticale na privredu, već da one pre pokreću socijalna pitanja.

 

„Prodaja oružja stanovništvu ima manji značaj nego kada je reč o potrebama izvoza ili snabdevanja vojske i policije unutar zemlje. Industrija oružja kod nas je na visokom nivou, a Srbija je, kao regionalna država, prepoznata kao značajan proizvođač i izvoznik – na Bliski Istok, u Severnu Afriku i u druge zemlje. Sve to je pravno regulisano i propraćeno rigoroznim kontrolama, a oružje proizvode i izvoze državne firme. Ipak, kada je reč o prodaji stanovništvu, ona se ne računa kao značajnija privredna prilika za kompanije koje oružje proizvode. S druge strane, za lovačko oružje važi druga priča“, objašnjava Stanić, dodajući da ljudi u Srbiji ne troše značajne sume novca na nabavku oružja, osim ako nije reč o crnom tržištu.

 

S obzirom da će svi koji nelegalno poseduju oružje morati da ga predaju u najbližem MUP-u, i nabavke više neće biti, otvara se i tema da li će ljudi pohrliti ka dobijanju lovačkih dozvola, kako bi imali u posedstvu bilo koju vrstu oružja.

 

Bratislav Ćirković, predsednik Lovačkog Saveza Srbije, kaže za Danas da se to sigurno neće dogoditi, jer oni koji su imali pištolje i oružje za ličnu bezbednost – nisu zainteresovani niti naklonjeni delatnosti kakva je lov.

 

Osvrćući se na dvogodišnje mere koje bi važile za lovce, predsednik Lovačkog Saveza kaže da bi one drastično uticale na očuvanje fondova divljači, ali i na kompletan način gazdovanja lovištima u Srbiji.

 

„Na lovce se odnosi moratorijum na dve godine – zabrana registracije, odnosno nabavke bilo kakvog oružja. Međutim, nejasni su detalji oko privremenog uvoza, kod turista koji dolaze u Srbiju. Prihod od lovnog turizma koji ostvaruju sva pravna lica koja se time bave je preko šest miliona evra. Fond zarada zaposlenih u lovstvu je preko milijardu dinara. Ako ovoga ne bude, u prvoj godini taj fond zarada će biti smanjen za više od 30 odsto. Mere su prosto neodržive“, napominje Ćirković.

 

On dodaje i da bi to bio veliki udar na trgovce, odnosno prodavce opreme, ali, kako kaže, nada se da će se intenzivnim pregovorima koji su u toku doći do prihvatljivijeg rešenja.

 

Naposletku, naš sagovornik ističe da su zbog tragedija neophodne strože mere i kontrole, ali da legalno oružje kao što je lovacko-nije problem.Dodatna konfuzija nastaje jer građani još uvek nisu precizno upoznati sa svim pojedinostima mera koje su u planu.

 

Ivan Urošević, instruktor pucanja, napominje da su, za sada, izmene koncizno definisane, posebno deo koji se odnosi na smanjenje oružja za 90 odsto i kod fizičkih, ali i kod pravnih lica.

 

„Ono što za sada znamo zapravo je problematično formulisano, jer kratko vatreno oružje može biti i sportsko oružje, ne isključivo ono za ličnu bezbednost. Dok izmene ne budu konkretne, na koju formu pravnih lica se odnose – da li za ličnu bezbednost, za obavljanje delatnosti, obuke ili sportskih delatnosti, ne može se dublje analizirati. U pravna lica spadaju i sportska udruženja ali i firme za obezbeđenje. Da li to znači da firme za obezbeđenje ne treba da imaju oružje?“, napominje Urošević.

 

Tekst preuzet:Danas

Foto:Lovacke Price(Ilustracija)