U ataru sela Lukovo, na obroncima Svrljiških planina, 13. maja lovačke kamere zabeležile su medveda na jednom hranilištu za divlje životinje. Iz Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” iz Svrljiga kažu da do sada medveda nije bilo na toj teritoriji i da će pratiti njegovo kretanje ako i dalje boravi tu.

 

Nakon Pirota i nedavno u Babušnici, medved je sada zabeležen i u okolini Svljiga. Jedinka te strogo zaštićene vrste, kako su kamere zabeležile, boravila je na hranilištu od ranog jutra do 17 sati, gde se hranila kukuruzom.

 

Zlatimir Rašić, predsednik Lovačkog udruženja “dr Milenko Hadžić” Svrljig i član Upravnog odbora Lovačkog saveza Srbije kaže da, nakon što je napustio hranilište, tu više nije boravio i njegovo prisustvo nije dalje primećeno.

 

Mrki medved je strogo zaštićena vrsta u Srbiji i u Evropi, u našoj zemlji ih ima malo, a najveća populacija je na planini Tari. Rašić kaže i da su u prethodnom periodu zabeleženi tragovi medveda u Vranju i Bujanovcu, a da nema nikakvih zvaničnih podataka za teritoriju Svrljiga.

To je posle dugog vremena zabeleženo prisustvo medveda u našem lovištu. Nema zvaničnih podataka iz ranijeg perioda, a ni iz priča meštana i starijih lovaca da je medved boravio ranije. Očigledno se radi o dugom periodu - kaže Rašić.

 

On objašnjava da prisustvo medveda nije neočekivano, da se u nekom bližem okruženju javljao u ranijem periodu, a sada i u planinama Svrljiga.

 

Kao i u slučaju medveda koji je snimljen u babušničkom selu Raljin, a čije prisustvo su nedavno primetili i u selu Ljuberađa u istoj opštini, pretpostavka je da je i ova jedinka došla iz Bugarske.

 

Mi se najviše napajamo takvim životinjama iz dela Bugarske na koji se naše granice naslanjaju. Prisustvo medveda u Pirotu, Babušnici i Beloj Palanci verovatno je uzrokovano povećanjem brojnosti u Bugarskoj. Postoji nedovoljno proverena informacija da je u Bugarskoj u blizini granice došlo do intenzivne seče šuma zbog podmlađivanja pa je možda i to jedan od uzroka - kaže lovac.

 

Na terenu stručna služba, postavljaju se kamere i u široj okolini

Stručna služba svrljiškog Lovačkog udruženja je i danas na terenu i postaviće dodatne kamere u bližem okruženju gde je primećen medved.

Pratićemo njegovo kretanje, da li će negde napraviti stanište. Medvedi uglavnom imaju letnje stanište, pitomija mesta gde ima hrane i zimsko stanište gde uglavnom u spilje i pećine borave zimi - kaže Rašić.

 

Nakon snimaka koje je zabeležila jedna od kamera na hranilištu, njegovo prisustvo nije primećeno i ne zna se da li i dalje boravi na tom području.

 

On dnevno može da pređe i više od 20 km, spada u migratornu vrstu divljači i menja terene. Često koristi iste staze, a mi u narednom periodu treba da budemo mirni i spokojni. Imamo još jednog stanovnika koga ćemo pratiti na adekvatan način - kaže Rašić.

Rašić: Medveda se ne treba plašiti, niti ga uznemiravati

Lov na medvede je strogo zabranjen u Srbiji, dozvoljen je u Bugarskoj sa posebnim dozvolama i u Bosni i Hercegovini i Severnoj Makedoniji, a Rašić kaže da meštani nemaju razloge za strah.

 

Medved se plaši od čoveka i beži od njega. Zadnji napad na čoveka sa smrtnim ishodom, po mojim podacima u okruženju, bio je 1983. godine u Hrvatskoj, neposredno posle buđenja iz zimskog sna. Treba smireno reagovati, ne treba je uzrujavati i dražiti ili na bilo koji način iritirati, ona će se mirno i polako udaljiti od čoveka kada ga bude primetila - objašnjava predsednik svrljiških lovaca.

 

Kako je lov zabranjen, država svaku štetu koju nanosi medved na poljoprivrednim kulturama i pčelinjacima nadoknađuje. Svrljiško Lovačko udruženje, kaže Rašić, stoji na raspolaganju meštanima ako im je potrebna neka vrste pomoći oko eventualne prijave.

 

Svi oni koji imaju bilo kakvu štetu treba da se jave Lovačkom udruženju i dalje se obaveštava lovni inspektor o problemu. Ukoliko su štete na pčelinjacima, problem se rešava preko Ministarstva poljoprivrede, takođe i za štete u voćnjacima, dok je kod štete na domaćim životinjama neophodan izlazak veterinarskog inspektora. Nadoknadu štete vrši Ministarstvo za zaštitu životne sredine - kaže Rašić.

 

On savetuje pčelare da češče obilaze pčelinjake i da, ako eventualno ima tragova medveda, o tome obaveste Lovačko udruženje, a dodaje i da je jedan od boljih načina zaštite pčelinjaka električni pastir.

 

Tekst preuzet:Juzne Vesti

Snimljen 13. maja; foto: LU “dr Milenko Hadžić” Svrljig

Uprkos lošem vremenu 2. po redu Kotlićijada “Kruškik 2023” odkupila veliki broj učesnika

Juče je u Kruškiku održana druga kotlićijada pod nazivom “Kruškik 2023”. Iako su vremenski uslovi bili loši, učesnike to nije spriječilo da naprave vrhunske kotliće.

 

Kako kaže Zoran Stanić, jedan od organizatora manifestacije, zadovoljni su odzivom ekipa i posjetilaca.

 

“Uspjeli smo i drugu Kotlićijadu organizovati na isti datum, iako su vremenski uslovi loši, mi smo zadovoljni odzivom ekipa i posjetilaca, koji su i po ovakvom kišnom danu došli u naš Kruškik.”

 

Takmičenja su se održala u dvije konkurencije, lovački kotlić i riblji kotlić. Kada su u pitanju ekipe, učestvovalo je njih 15, dok je samu kotlićijadu posjetilo oko 200 ljudi.

 

Prvo mjesto u konkurenciji lovački kotlić zauzela je ekipa “Pod Hrastom”, drugo mjesto je otišlo ekipi “Kočićevo”, dok su treće mjesto osvojili “Cimiroti”.

 

U konkurenciji riblji kotlić prvaci su ribolovački odmor “Gašnica”, drugo mjesto je ekipa “Prike”, a treće mjesto je pripalo ekipi “Svi smo mi dio vas”.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Micro Mreža

 

Najvažnije je da poljoprivrednici imaju osećaj da moraju zaštiti divljač. Zašto i kako?

Nemačko ministarstvo poljoprivrede nastavlja s finansiranjem nabavke dronova za spašavanje lanadi, ali i drugih divljih životinja koje svako proleće stradaju prilikom kosidbe. Ove će godine za tu namenu lovačkim udruženjima biti na raspolaganju dva miliona evra. Pri kupovini drona pokrivaju 60 odsto troškova investicije, maksimalno 4.000 evra po uređaju. Reč je o letelicama s termovizijskom tehnologijom koja se smatra najboljom opcijom spašavanja divljih životinja. 

 

Za to vreme na našim područjima malo ko pazi na lanad, zečeve, ali i ptice koje se sada gnezde u poljima. Ove životinje ne znaju ili jednostavno ne mogu pobeći i ostaju na milost i nemilost oštrih noževa kosilice. 

 

Lovci i poljoprivrednici moraju sarađivati

Savremeni načini poljoprivredne proizvodnje doveli su na polja moćne i brze mašine, koji u obradi zemlje pružaju mogućnost kakve se donedavno nisu mogle ni zamisliti. Ali, mogu naneti veliku štetu divljači i zaštićenim životinjskim vrstama. 

 

Doktor poljoprivrednih nauka Tomislav Dumić ističe da osim mehaničkih oštećenja, životinje doživljavaju i stres što se odražava na plodnost, genetiku, a mogu uzrokovati i smrt.

 

Svest o zaštiti mladunaca na poljima je razvijenija u zapadnoevropskim zemljama poput Nemačke, Austrije, Češke i tako dalje, gde lovci zajedno sa poljoprivrednicima provode programe isterivanja i spašavanja divljači pre obrade zemljišta, a dokaz je i dva miliona evra s početka članka. Dumić ističe kako tamo postoje i specijalizovane službe koje se bave tom problematikom, a mediji (pisani i elektronski) lovne i poljoprivredne struke konstantno upozoravaju na važnost zaštite divljači i životinjskih vrsta.

 

Ipak, kaže kako je najvažnije da poljoprivrednici imaju osećaj da moraju da zaštite divljač.

 

"Ukoliko ga imaju pa uz to i dobru volju, nikakav zakonski propis im nije potreban. Nažalost, malo je njih koji tokom kosidbe razmišljaju o njihovoj zaštiti. Radne mašine ne koriste i nemaju ugrađene plašilice pa tek poneka divljač uspeva da pobegne s livade", navodi Dumić dodajući da je stvarne štete na milionima hektara nemoguće je proceniti. 

 

Naglašava i da najvećim delom lovnih površina upravljaju amaterska lovačka udruženja bez stalnih profesionalaca u lovištu koji bi stalno mogli da nadziru rad poljoprivrednih mašina.

 

"Ako se uništena divljač ne pronađe odmah, ubrzo je pojedu predatori, pa je počinjenje štete i počinitelja nemoguće dokazati. Paljenje rastinja, neadekvatan rad sa mašinama bez plašilica i druge štetne radnje najviše se sprovode zbog nepoznavanja zakona, ali i zbog nemara poljoprivrednika."

 

Strogi zakon i kažnjavanje u Nemačkoj

Dumić kaže kako se u nemačkom se zakonodavstvu i sudskoj praksi nepreduzimanje mera za zaštitu divljači prilikom kosidbe strogo kažnjava. Kao primer, a o kojem je u Lovačkom vesniku, u članku "Plašilice i detektori za spas mladunčadi" pisao Abramović V., daje presudu prema kojoj je nesmotreni poljoprivrednik, koji je kosidbom usmrtio pet lanadi, kažnjen s približno 1.800 evra, neračunajući sudske troškove. Ističe da će takve kazne nakon predviđenog preuzimanja zaštite divljači u Ustav Nemačke biti još strože. 

 

Greška tog počinilaca ponajpre je bila u tome što nije lovokupca obavestio o datumu kosidbe. Dakle, i kod nas je nužna uska saradnja poljoprivrednika i lovaca, ne samo u primeni uređaja za plašenje na kosilicama nego i u obaveštavanju o nameri i danu košnje. Na taj način bi lovci mogli pravodobno delovati, ponajpre obilaskom kosidbene površine neposredno pre kosidbe te pokušajem otkrivanja divljači i legla koja se na njoj nalaze. U tome posebno mogu pomoći izvežbani psi ptičari.

 

Kada su najugroženiji? 

"Problem stradavanja divljači može se rešiti jedino saradnjom lovaca i poljoprivrednika, jer je izuzetno važno poznavanje lovišta te biologije i navika divljači koja obitava na tom području", ponavlja Dumić.  

 

Razdoblje ugroženosti pojedinih vrsta od poljoprivredne mehanizacije može se videti u tabeli koja je deo završnog rada Stradanje divljači od poljoprivredne mehanizacije, Nemanje Irića. 

 

Dakle, kada se god može, kosidbu bi trebalo odložiti ili pak koristiti neki od načina za sprečavanje povređivanja i usmrćivanja, a njih je nekoliko. 

 

Jedan od njih je upotreba hemijskih sredstava ili repelenata neugodna mirisa, koji mogu uznemiriti i oterati divljač, a o čemu Irić detaljno piše u svom radu kojega možete pronaći na ovom linku. 

 

Tu su i različite fizičke metode kao što su ograde, postavljanje vizualnih naprava (plašila od vreća, različitih reflektora koji odašilju svetlost, strašila poput lutaka i sl.), radio uređaja, različiti akustične naprave (zvončići, limenke, čegrtaljke na vetar i vetar). Takođe, od pomoći je pretraživanje i isterivanja divljači sa školovanim psom. Efikasna je i upotreba mehaničkih plašilica od lanaca na mašinama. Tu je i adekvatan način kosidbe i odlaganja iste, upotreba infracrvenih detektora koji reaguju na toplotu životinje i automatski zaustavljaju rad kosilice te konačno upotreba bespilotne letelice s termovizijskom kamerom za pretragu područja.

 

Način i odlaganje kosidbe

Ono što možete napraviti bez ikakvih ulaganja je livade kositi od središta prema spolja. Kosidbom usmerenom prema središtu livade divljač teramo u kolonu u kojoj će sigurno stradati.

 

Kod posebno dugih livada, naročito uz put, treba kositi s jedne strane prema drugoj tako da divljač ima mogućnost sklanjanja na drugu parcelu, odnosno bega od saobraćajnice. Velike parcele mogu se podeliti na više manjih i kositi od središta prema van. Prilikom košnje može se podignuti nož kosilice, jer već nekoliko centimetara može spasiti život divljači.

 

Kosidbu, ako je ikako moguće treba odložiti za kraj juna ili početak jula, kad se većina mladih fazana, jarebica, kosaca izlegla i postala sposobna za beg.

 

Izvor:Agroklub

Foto:Lovačke Priče (ilustracija)