Две дивље животиње погинуле су у саобраћајним несрећама које су се догодиле у понедељак на подручју Грачаца. 

На путу Книн - Грачац код Затона у општини Грачац, око поднева јелен је налетео на мерцедес немачких регистарских ознака којим је управљао 57-годишњи хрватски држављанин. Животиња је изненада истрчала на пут и забила се у аутомобил. Она је преминула на лицу места. 

 

Осим материјалне штете на возилу, нико није повређен. Возач није имао алкохола. Истог дана током ноћи, око три сата, у Брувну је 43-годишњи возач из Сплита налетео на зеца. Животиња је угинула на лицу места, а на аутомобилу је причињена мања материјална штета.

 Возач није имао алкохола. 

 

Одговорни ловац се побринуо за угинуле животиње.

 

Текст преузет са: https://zadarski.slobodnadalmacija.hr/

Фото: Ловачке Приче (илустрација)

Otkako su Dejanu Janjiću, iz Gornjeg Neradovca kod Vranja, šakali u dvorištu udavili psa meštani ovog sela ne spavaju mirno. U njihova srca uselio se veliki nemir tako da svi oni pred počinak dva puta provere kako su u staji zatvorili stoku. Ujutro, čimu stanu, opet  su kod stoke da provere da li su na broju. Odu i do komšije da popričaju i čuju najnovije vesti  iz sela.

 

U dušu im se, međutim, uvuče još veća teskoba kada saznaju da meštani tokom noći u selu viđaju i vukove. Nespokojni su i zbog učestalih pohoda lisica na seoske kokošinjce u kojima drže kokoške.Dragan Janjić, koji se nekada bavio lovom, kaže da je jedne noći vuk napao i njegovog lovačkog psa u dvorištu.

 

„Sva je sreća da sam na vreme čuo lajanje svog psa koji je izašao pred vuka u nameri da zaštiti svoje mladunce. Odmah sam bacio petardu i tako oterao vuka“, priča Dragan.On kaže da ih ima manje otkako je zaparloženi zadružni vinograd iznad sela  počeo da obrađuje jedan privatnik. Međutim, veoma je zarinut zbog pojave šakala koje noću u čoporu viđaju mladi ljudi koji se vraćaju iz grada.

 

„Očigledno je da u planini nemaju čime da se hrane pa sve češće silaze u ravnicu. Moji meštani su u blizini našeg sela u mestu zvanom Krivanke, gde postoji jedna uvala, videli i divlju svinju tešku negde oko dvesta kilograma. Ako se one ovde nastane bojim se da će naši poljoprivrednici ostati bez letine“, tvrdi Dragan.

 

On takođe naglašava da u Beliševu, selu koje je nekada imalo dvesta đaka, tri preostala stanovnika ne mogu da odbrane svoje bašte od divljih svinja.

 

Tekst preuzet:https://jugmedia.rs/

Foto:LOVACKE PRICE

Vukova je sve više, a prirodnih staništa i hrane sve manje. To ih primorava da sve češće hranu traže u blizini ljudi.Vlasnici ovaca su oduvek pokušavali zaštititi svoje životinje od napada vukova. Čini se da se taj problem intenzivirao klimatskim promenama zbog kojih priroda više nije u ravnoteži. Stočari moraju da pronalaze razne načine jer je vuk u Evropi zaštićena vrsta. 

 

Tako se u istočnotirolskoj opštini Lavant u Austriji testiraju električne ogrlice za ovce koje imaju za cilj da ih zaštite od vukova, izveštava Agrarheute.

 

Ogrlica je napravljena u vidu platnene kragne kroz koju teče električna struja, čiji izvor je baterija. Ovce su na ovaj način zaštićene, jer električni udar šok ogrlice trebalo bi da ima snagu električne ograde. Predatori bi u ovom slučaju bili sprečeni da napadaju ovce, a njima se ne bi ništa desilo.

 

Napadi sve češći

Osim ovaca u napadu vukova često stradaju goveda, poni konji i druge životinje. Broj ovih zveri u Evropi se povećao, ali je istovremeno došlo do smanjenja njihovog prirodnog staništa i životinja koje su im prirodna hrana. To ih primorava da sve češće hranu traže u blizini ljudi.

 

Postavlja se pitanje da li će električne ogrlice biti efikasne jer životinje u panici beže od vukova koji ih napadaju. Zbog toga stradaju pod točkovima automobila, lome se skačući preko ograda ili ugibaju zapetljane u bodljikavoj žici. 

 

Ovce najviše napadaju

Iz mnogih područja Evrope ovi mesožderi su potpuno istrebljeni još u 19. veku, ali su se vratili. Procenjuje se da ih trenutno ima preko 12.000 i da broj raste.

 

Njihova se populacija takmiči s ljudima i domaćim životinjama za prostor, vodu i hranu. Kako se područja koja nastanjuju sve više smanjuju, prisiljeni su sve više dolaziti u kontakt s ljudima, a prvi na udaru su stočari.

 

Stoka se zbog vukova neće moći držati u velikim dijelovima Europe?

 

Vukovi žive u čoporima, a mlade životinje odlaze iz svog čopora posle jedne do dve godine. Prvenstveno napadaju ovce jer su lak plen i najviše se kreću kroz šikare. To nije slučaj s govedima.

 

Tekst preuzet:https://www.agroklub.rs/

Foto:LOVACKE PRICE

Ловци су изгубили овлашћење да уклоне, што је довело до забуне. Да ли сте такође наишли на прегажену дивљач поред пута? 

 

Недавно је интернетом кружила фотографија која људе није оставила равнодушним. Недавно је друштвеном мрежом Фејсбук кружила фотографија која је мало кога оставила равнодушним.

 

 Била је то фотографија лешине дивљачи која лежи поред прометног пута у Прлекији. Срна је чак била и без главе. Мора да је тело дуго лежало на ивици, на то је указивао и оток тела. Стога се међу коментаторима појавило питање – зашто је леш без главе?

 За појашњење обратили смо се Удружењу ловачких група Птуј – Ормож, где су нам изнели нови проблем уклањања дотрајалих животиња са коловоза.

 

 Са јулом нова правила за уклањање, надлежност у појединим случајевима нерешена, Ловци је објаснио за Птујинфо, да је Управа Републике Словеније за сигурну храну, ветеринарство и заштиту биља дописом од 1. јула 2022. године обавијестила Управу за заштиту и спашавање да ветеринарско-хигијенска служба Државног ветеринарског института више неће отклањати пропусте. преко животиња са путева и железнице. 

 

Одвозиће се само дотрајале домаће животиње и дивље свиње. Па ко ће уклонити лешеве?

 

 Нови протокол налаже да се прегажена дивљач (осим дивљих свиња) мора пријавити оператеру пута или железнице, који мора да се побрине за уклањање. У случају убијања или прегажења дивље свиње, мора се обавестити Управа Републике Словеније за безбедну храну, ветеринарство и заштиту биља. 

 

Завладала је конфузија, а дотрајале животиње остају на путевима.

 

Ловци упозоравају да се сада све више грађана обраћа ловачким породицама са апелом, да одузме прегажену игру. Ловачке породице на овом подручју – по новом пропису и у одређеним случајевима – више немају надлежност, па о уклањању обавештавају управљаче пута, који (још) нису упознати са новим протоколом уклањања.

 

 „Због тога остаје нерешено питање одношења оронуле дивљачи и других дивљачи у случајевима када не постоји сумња на болест“, кажу ловци и додају да „тела дотрајале дивљачи и других дивљачи остају на путева и поред путева, а самим тим ризик од саобраћајних незгода још више расте.

 

 Овакав однос према дотрајалој дивљачи и другим дивљачи доприноси и огорчењу јавности јасним захтевом да држава мора системски да регулише питање уклањања дотрајале дивљачи и других дивљачи“, јасни су. . 

 

Ловци и даље морају да буду обавештени због регистрације.Осим тога, ловци додају да остају одредбе Закона о дивљачи и ловству у којима се наводи да полиција, управљачи пута и ветеринарско-хигијенска служба морају да пријаве налет дивљачи на возила. у саобраћају и проналажењу повређених или угинулих животиња.дивљач на путу пре уклањања обавести регионални центар за информисање о чему обавештава управника ловишта, односно ловце. 

 

Пре уклањања угинуле дивљачи на путу, представник управника има право да прибави све делове дивљачи који су му потребни за евидентирање губитака“, додају ловци.

 

 Штавише, овај код захтева од ловца да што пре прегледа угинулу дивљач, покуша да утврди узрок смрти и предузме мере за евидентирање губитка дивљачи или крупне дивљачи. 

 

Додају и да ако ловац посумња,ако постоји сумња на болест у тренутку смрти, за уклањање је и даље надлежна ветеринарско-хигијенска служба.

 

Текст и фотографија преузети:https://mariborinfo.com/

Žena koju je ugrizla divlja svinja na plaži u Đenovi nedugo nakon što je pojela parče pice još jedna je u nizu italijanskih državljana koji su doživeli bliski susret s ovim životinjama. Nakon incidenta, žrtva divlje svinje poručila je da je Đenova "grad u propadanju", piše Gardijan.

Napad se dogodio na plaži u Sturli, kvartu ovog grada na sjeveru Italije, gde je Rozana Padoan Falkone (57) otišla da se opusti nakon posla u petak uveče.

 

"Bila sam na plaži i sjedjela na peškiru. Tada se pojavila divlja svinja pored mene: ostala sam mirna, pošto to savjetuju u ovakvoj situaciji, ali nakon toga je opet došla do mene i ugrizla me za ruku", rekla je za list "Republika".

 

Rozana Padoan Falkone, koja je inače aktivistkinja italijanske Demokratske stranke, rekla je da je upravo pojela picu kad se pojavila prilično velika divlja svinja.

 

"Mislila sam da ju je privukla pica i da će pokušati da otvori kartonsku kutiju u kojoj je bilo ostataka hrane. Umjesto toga me ugrizla", rekla je ona.

 

U tom trenutku Rozana Falkone je vrisnula i jedna osoba joj je priskočila u pomoć dok joj je ruka krvarila. Ostali ljudi koji su se nalazi oko nje pobjegli su u panici. Ubrzo nakon napada prebačena je u bolnicu, gde su joj uz vakcinu protiv tetanusa dali antibiotike i ljekove protiv bjesnila.

 

Iako ovo nije prvi put da su se divlje svinje pojavile na plaži u Đenovi, čini se da je ovo prvi put da je svinja nekoga ugrizla. U junu je grupa od tri divlje svinje pokušala da ukrade hranu koja je bila na stolu koji su ostavile lokalne skitnice. Vjeruje se da je tada prvi put neko bio napadnut.

 

Ženi su u Rimu prošle godine divlje svinje ukrale namirnice koje je kupila u trgovini. Svinje su je okružile na parkingu supermarketa i napale. Tada se govorilo o sve većem broju tih životinja koje se pojavljuju u gradovima.

 

Rozana Padoan Falkone je rekla da je napad na plaži znak "propadanja" Đenove.

 

"Neprihvatljivo je da građani budu izloženi takvom riziku", kazala je.

 

"Pored mene na plaži su bili roditelji sa djetetom u kolicima. Šta da je svinja ugrizla dijete? Na tu plažu dolaze i osobe s invaliditetom, zašto ih izlagati riziku? To se mora riješiti", navela je.

 

Tekst preuzet:https://adria.tv/

Foto:LOVACKE PRICE

Dve osobe su poginule, a četiri povređene u sudaru tri vozila koji se kasno u ponedeljak dogodio na magistralnom putu kod Soluna, na severu Grčke.Policija je saopštila da je do sudara došlo nešto pre ponoći, 60 kilometara severno od Soluna, kada je policijsko vozilo u kojem su bila trojica policajaca, naletelo na čopor divljih svinja i skrenuo s trake. Nekoliko sekundi kasnije, drugo vozilo je udarilo u životinje, prevrnulo se i sletelo u obližnje polje.

 

Treće vozilo je potom udarilo u patrolni automobil, pri čemu su poginuli vozač tog automobila (53) i putnik (48).

 

Povređena je žena (50) iz Severne Makedonije koja se nalazila u drugom automobilu i prevezena je u bolnicu, zajedno s trojicom policajaca. Vlasti su saopštile da njihove povrede nisu opasne po život. Njen suprug, koji je upravljao vozilom, nije povređen.

 

Policija je saopštila da je u nesreći uginulo i pet divljih svinja.

 

Populacija divljih svinja u Grčkoj se značajno povećala tokom pandemije COVID-19, koja je uticala na sezonu lova, a čopori koja lutaju u blizini prometnih puteva i kroz sela su sve češća pojava.

 

Tekst preuzet:N1 https://rs.n1info.com/

Foto: LOVACKE PRICE

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE O LOVIŠTIMA OD SMOKOVCA DO MATEŠEVA

Stručnjaci koji su radili Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu ukazali da granice lovišta treba promijeniti da bi ona ostala kao zaokružena prirodna cjelina Iz resora ministra Vladimira Jokovića ističu da procjene ukazuju da nije potrebno izmijeniti granice lovišta. O kojim procjenama je riječ i ko ih je radio nije precizirano.

Prva dionica auto-puta od Smokovca do Mateševa, po procjeni stručnjaka koji su radili Elaborat o procjeni uticaja na životnu sredinu, smanjiće lovnu površinu u lovištima kroz koja prolazi i dovešće do uznemiravanja divljači, dok iz Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede navode da se granice lovišta neće mijenjati i da divljač na tom području neće biti ugrožena.

Procjena stručnjaka koji su Elaborat uradili 2015. je da je granice lovišta treba promijeniti da bi lovišta ostala kao zaokružena prirodna cjelina.

Bez lova u blizini puta

Ova dionica biće danas puštena u saobraćaj bez posebno izgrađenih prelaza za divljač koju lovci neće moći da love na udaljenosti od 100 metara od puta. Ona prolazi kroz lovišta Podgorica, Bratonožići, Lijeva Rijeka i mali dio lovišta Kolašin.

”Vijesti” su tražile objašnjenje od resora kojim rukovodi ministar Vladimir Joković kako će otvaranje auto-puta uticati na funkcionisanje lovišta, da li će se mijenjati granice, da li će smjeti da se lovi u bizini auto-puta i kako će ga divljač prelaziti.

 

”Dionica puta od Podgorice do Mateševa može na neznatan način uticati na gazdovanje sa divljači u lovištima kroz koja prolazi ova dionica auto-puta, prije svega, kada je u pitanju mir u lovištu, kada će puštanjem u rad ove dionice doći do određenog povećanja uznemiravanja divljači izazvanog bukom na toj saobraćajnici. Ali, kako u ovom slučaju nije izvršena fragmentacija (podjela) koja bi u znatnoj mjeri uticala na stanište, divljač na ovom području neće biti ugrožena, na šta je ukazao Elaborat o strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu”, tvrde u Ministarstva poljoprivrede.

 

Na auto-putu nijesu pravljeni posebni prelazi za životinje, ali postoji nekoliko prirodnih prelaza, odnosno tunela, podvožnjaka, i dužih nadvožnjaka preko kojih divljač može nesmetano da prelazi, navode u Ministarstvu poljoprivrede

 

Iz ministarstva ističu da procjene ne ukazuju da je potrebno izmijeniti granice lovišta. O kojim procjenama je riječi ko ih je radio nije precizirano.

 

”Zakon o divljači i lovstvu jasno propisuje koje su nelovne površine u lovištu, između ostalog, to su površine svih javnih puteva, pri čemu je divljač zabranjeno loviti na udaljenosti manjoj od 100 metara od javnih puteva”, poručili su iz ministarstva.

 

Iz ovog resora su naveli da na ovoj dionici nisu pravljeni posebni prelazi za životinje, ali da postoji nekoliko prirodnih prelaza, odnosno tunela, podvožnjaka, i dužih nadvožnjaka preko kojih divljač može nesmetano da prelazi.

U Elaboratu piše da je potencijalno negativan uticaj prisutan kod lovišta ‘’Podgorica I’’ koja trasa autoputa presijeca na dva dijela, tako da preostali dio više nije racionalno uključiti u domicilno lovište.

Problem migracije

”Suštinski je važno ostvariti veoma dobru povezanost između novoformiranih djelova lovišta. Osim direktnog gubitka površina lovišta zbog auto-puta, treba imati u vidu i površine koje su ograđene i čine zaštitni pojas uz auto-put koje lovište ne obuhvata. Trasa auto-puta direktno narušava ekološke uslove staništa, a prema kojima je postojeće brojno stanje divljači koje na tom području može prirodno boraviti bez većeg uticaja na okolinu i ostale životinjske vrste”, navodi se u laboratu.

U elaboratu se dodaje je činjenično stanje da trasa auto-puta presijeca stogodišnje prirodne migracijske puteve pojedinih vrsta divljači, koja ima areal (oblast) kretanja na stotine kilometara udaljenosti.

”Jedan od značajnih uticaja u toku izgradnje auto-puta kroz lovišta, je problem migracije divljači (dnevno i sezonsko), problem uznemiravanja divljači, smanjena mogućnost gniježđenja, izlijeganja i uzgoj mladunaca ili mijenjanje prirodnog životnog ritama divljači. Takođe, biće prisutan problem fizičkog stradanja divljači u pokušaju prelaska pristupnih puteva ili zona intenzivnih građevinskih radova. Uticaj na divljač će se manifestovati kroz smanjenje površine staništa, površine za hranjenje i napajanje i površine za kretanje”, piše u elaboratu.

U dokumentu Strateškoj procjeni uticaja na životnu sredinu na program razvoja lovstva se navodi da saobraćajni putevi, kao i drugi objekti treba da se grade na način da se umanji negativan efekat na puteve migratornih vrsta divljači, a to se postiže primjenom posebnih konstrukcijskih rješenja (ekološki koridori).

 

”Na primjer, ekološki mostovi iznad auto-puteva, široki preko 100 metara, sa zemljišnim slojem i vegetacijom na njima, omogućavaju sigurno prelaženje divljih životinja. Potrebno je ekološke mostove postavljati na odgovarajućim prostornim razmacima.

 

Tekst preuzet:Vjesti https://www.vijesti.me/vijesti

Foto:LOVACKE PRICE

SANSKI MOST - Sve veći broj građana na području Sanskog Mosta, ali i drugih gradova Unsko-sanskog kantona, žali se na povećanu prisutnost šumskih životinja koje za svoja staništa biraju dijelove stambenih ili drugih objekata koje koriste ljudi.

Prema riječima Senada Bešića, direktora Veterinarske stanice u ovom gradu, to je upozoravajući faktor da se ove životinje sve više prilagođavaju novim uslovima i životu u neposrednoj blizini čovjeka.

 

"U posljednje vrijeme imamo brojne pritužbe građana koji kažu da su im se kune uselile u potkrovlja kuća, šupe ili garaže, te da im čine veliku štetu. Imali smo nedavno slučaj da se kuna jednoj našoj sugrađanki uvukla u automobil te izgrizla kablove i enterijer u vozilu", kaže Bešić.

 

Dodaje kako se radi o teritorijalnim životinjama, koje je vrlo teško otjerati s mjesta gdje se nasele, a aktivne su noću, kada izlaze u lov na sitne životinje.

 

Bešić kaže kako kune imaju vrlo tanka tijela i važe za odlične penjače te dodaje kako se, primjera radi, lako mogu popeti na tavan kroz najmanji otvor.

 

"One više vole meso, a hranu traže u kantama za smeće, ali i mali sisavci, ptice i žabe dio su njihovog jelovnika. U Sanskom Mostu imamo slučajeve da su se naselile u brojna potkrovlja, noću prave veliku buku, te tako ometaju san vlasnicima", kaže Bešić.

 

Dodaje kako su u značajnom broju prisutne i ostale šumske životinje, kao što su puhovi ili lasice, koje mogu biti velike štetočine jer napadaju perad i sitne domaće životinje.

 

Poseban su problem lisice, koje su se toliko odomaćile na ovim prostorima da se gotovo i ne plaše ljudi.

 

"Mislim da možemo konstatovati kako je u lancu ishrane životinja došlo do nekih poremećaja, pa su lisice u potrazi za hranom. Također, mnoga sela oko Sanskog Mosta su opustjela, u njima nema ljudi, pa je divljim životinjama sada lakše da dođu sve do grada", kaže Bešić.

 

Prema njegovim riječima, lisice se u naseljima hrane ostacima ljudske hrane, a osnivaju i svoja legla u neposrednoj blizini kuća. Iako su ove životinje na glasu kao prenosnici zarazne bolesti bjesnila, Bešić smatra kako tome trenutno nema opasnosti jer se redovno obavlja oralna vakcinacija lisica. Lovci kažu kako je povećano prisustvo lisica u urbanim područjima uzrokovano time što su u potrazi za hranom, ali i pojavom šakala koji su osvojili ovdašnje šume.

 

Šakali su u velikom broju stigli na područje grmečkih šuma, jer su vukovi migrirali na druga područja, a radi se o tome da su oni međusobno smrtni neprijatelji.

 

Istovremeno, šakali napadaju lisice i njihova legla, pomjeraju ih iz njihovih staništa i one se zbog toga spuštaju u nizinske predjele. U ovom slučaju i lovcima su vezane ruke jer je u urbanim područjima strogo zabranjena upotreba lovačkog naoružanja, pa su iz tog aspekta lisice bezbjedne.

 

Dobri poznavaoci svijeta životinja ističu kako su šumske životinje otkrile prednosti života među ljudima, što se posebno odnosi na laku dostupnost hrane, a njihovo prisustvo u naseljima ukazuje i na određene poremećaje do kojih dolazi u prirodi.

 

Tekst preuzet:NEZAVISNE novine https://www.nezavisne.com/

Foto:LOVACKE PRICE ilustracija

Na redovnoj izbornoj skupštini za predsednika Lovačkog udruženja i upravnog odbora, održanoj juče u Biljegu, u Opštini Merošina, nakon osam godina izabrano je novo rukovodstvo Lovačkog udruženja „Mali Jastrebac“.

Dužina mandata iznosi četiri godine.

Većinom glasova za predsednika Udruženja izabran je Andrija Jovanović, diplomirani ekonomista iz Lovačke sekcije „Krajkovac„, za predsednika skupštine Dragan Krstić iz sekcije „Jovanovac„, funkciju sekretara obavljaće  Dragiša Nikolić iz lovačke sekcije „Padina“.

„Na Sednici smo pored pomenutih koji će činiti novo rukovodstvo, izabrali i druga radna tela Udruženja, nadzornu komisiju, disciplinsku komisiju i komisiju za uzgoj i zaštitu divljači“, kazao je Oliver Živković, delegat u Lovačkom u savezu „Jugoistočna Srbija“ sa sedištem u Nišu.

 

Lovačko udruženje „Mali Jastrebac“ osnovano je davne 1957. godine. Udruženje sa sedištem u Merošini.  Osnovna delatnost jeste lov i uzgoj divljači.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Niske Vesti  https://niskevesti.rs/

Кривичним истраживањем утврдили смо да је у четвртак, 7. јула 2022. године, око 20.40 часова, у лову у шумском подручју око Комлетинца, 46-годишњи мушкарац је ловачким ватреним оружјем случајно убио 62-годишњака, а обојица су била у том регистрованом и овлашћеном лову, саопштава полиција.

 

 У касним ноћним сатима 7. јула, полиција је по дојави утврдила да је на подручју Комлетинаца страдао 62-годишњи мушкарац. У Народној меморијалној болници Вуковар урађена је обдукција леша тог мушкарца. где је утврђено да је узрок смрти 62-годишњег мушкарца прострелна рана на телу, изазвана ватреним оружјем.

 – Спроведеним криминалистичким истраживањем утврдили смо да је у четвртак, 7. јула 2022. године, око 20.40 часова, током лова у шумском подручју у околини Комлетинца, 46-годишњак случајно убио 62-годишњег мушкарца са. ловачко ватрено оружје. 

 

Обојица су били у том регистрованом и овлашћеном лову. Након завршеног криминалистичког истраживања, 46-годишњи мушкарац је уз кривичну пријаву предат притворском надзорнику Полицијске управе вуковарско-сријемске – наводе из полиције. 

 

Текст преузет са: Вечерњи Лист https://www.vecernji.hr/ 

 фото: ЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ илустрација