Месна заједница села Галичник дописом надлежним институцијама тражи да се превазиђе проблем кретања медведа у околини и селу . - Обавештавамо вас да смо се више пута званично обраћали Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде и Државној ловној инспекцији и указали на све већи проблем присуства медведа у Галичнику, наводи се у обавештењу које је потписао Александар Костић. председник Министарства пољопривреде Галичник. У писму се наводи да припитомљене дивље животиње у насељеним местима представљају велику опасност за становништво и апелује на надлежне да поступе и дају упутства локалном становништву како да поступе. Последња објава, како је наведено, послато је прошле недеље на службени мејл Инспектората. Присуство дивљих животиња и медведа, према Костићевим речима, приметно је по траговима и разбацаном комуналном ђубрету у коме се налази и храна.

 

Преузимање текста:novilist.mk

(Не)успела камуфлажа малог зеца Прошло пролеће је било кишовито, а почетак лета потпуно другачији него прошле године, са мало кише и приличном влажношћу. Такви услови, који су били уобичајени до климатских промена, погодовали су расту траве. Некада, када није било фрезе, па су сељаци морали ручно копати винограде и баште, ровињци би пролећну кишну годину звали 'ано ди ерба, ано ди мерда'. Ипак, сточари би се обрадовали јер је траве за сено било доста. Косидба На подручју изнад просјечног богатства Ровиња, гдје живе многи дионичари и рентијери, остала су још два стада оваца и једна коза. И изгледа да свима сметају. Овце попут пупољака доњих грана маслина, козе уништавају доб, изданке младих стабала након сече шуме. Простор између стабала маслина и воћака је стога малчиран, а малч се користи као простирка око стабала против сунца. Ове године, међутим, има толико траве да треба покосити и други, млади откос. Испред мог тримера током те радне операције нашао се мали зечић. Иако се позиционирао на комаду земље, утапајући се у околину, срећом, приметио сам га на време пре него што га је убила оштра линија тримера. Из ловачких прича знам да зечеве не треба вадити из њиховог станишта. Наиме, зец мајка добро зна какве опасности прете новој генерацији, па их стратешки распоређује на више места у пољу, како не би могли да пропадну заједно. Јазавци Ранијих година дивље свиње су дивљале у ово време, посебно после киша, када им се њушке лакше заривају у земљу у потрази за храном. Вјероватно их је мање на подручју Ровиња након лова и уклањања из приградских насеља и обалног појаса. Увече, када крену у потрагу за храном, њихов зов се и даље чује. У наносима опалог лишћа у шумама, које је због киша иструнуло испод горњег слоја, види се да су и даље активне. Наиме, идеалан је супстрат за легло црва, њихову најомиљенију посластицу. Ископане рупе у земљи сугеришу да на њивама има и јазавца. Ипак, ловце и љубитеље природе највише радује број племенитих зечева, који се све чешће могу видети на пољским путевима и њиховим раскрсницама. 

 

Текст преузет:Glas Istre

 

Дванаеста Међународна изложба паса свих раса ЦАЦИБ 2023. одржана је у суботу увече на теренима Спортског центра Подина. Организатори изложбе су Кинолошко друштво Сокобања и Кинолошки савез Србије, а покровитељ општина Сокобања. Упркос киши која је падала у време када се изложба паса отварала, све је прошло у најбољем реду на задовољство и излагача али и публике, мештана и туриста љубитеља паса.

 

Према речима Војкана Мишљеновића, председник Кинолошког савеза Сокобања и организатора ове манифестације, број страних излагача паса је био на нивоу претходних година, међутим било је нешто мање домаћих излагача, разлог томе је забрана излагања купираних паса, која ступа на снагу тек 2025.године. Међутим, бојазан код домаћих излагача постоји јер се на неким изложбама већ контролисало купирање ушију и репа, тако да је било мање власника добермана, немачких боксера, ротвајлера,шнауцера, пинчева, напуљских мастифа, немачких дога и кане корсо.

 

− Кад одрадиш неки максимум припреме и организације, труда и свега и то се одрази  на неких 70 до 80 паса мање, не буде баш пријатно, али се надамо да ће следеће године бити боље јер нам је разлог мањег броја домаћих излагача познат и да ће се до тада то искристалисати − каже Мишљеновић.

 

Све наведено није утицало на број посетилаца јер је ова манифестација изузетно атрактивна и посећена и од стране мештана и туриста од самог свог почетка, а посебно последњих година од када се одржава на спортским теренима „Подина”. Уживали су сви љубитељи паса, а посебно најмлађи.

 

Текст преузет и Фото :sokobanjapress

Две дивље свиње нашле су пут на приобални магистрални пут. Нешто прије 1 сат, на дионици аутопута Раздрто-Постојна код насеља Хрушевје, дивље свиње су изашле на коловоз, јавља Управа Републике Словеније за заштиту и спашавање. Један аутомобил се забио у њих, а други се преврнуо на кров како би их избегао. Једна особа је повријеђена, а у отклањању посљедица несреће радницима Дарса помогли су ватрогасци постојнске.

 

Текст преузет:Ljubljanainfo

– Svaki dan sam obilazio njive, sve je bilo u redu, čak su mi mnogi i hvalili pšenicu, a onda jedno jutro kada sam išao preko puta pogledati nasad kukuruza, nešto mi je bilo čudno, a kada sam došao – užas – započeo je svoju priču Orahovčanin Mato Orina (70) umirovljeni vatrogasac kojem je taj, kako je rekao ”užas” značio da mu je divljač pojela i povaljala dva hektara pšenice, na dvije lokacije. Od prinosa, kako kaže, neće biti ništa, sve je uništeno.

 

– S obzirom da sam umirovljenik, a cijeli život ponešto radim u poljoprivredi u ovome sam uživao, tim više što imam svinje i ovce i zato sadim kako bi ih prehranio, dakle kukuruz i pšenicu, naravno nešto dam i u otkup. Ove godine sam očekivao negdje oko 2 tisuće eura dodatnog prihoda, a sada eto, nula – kaže Orina.

 

Na pitanje je li ipak nešto ostalo, može li se išta vršiti, Mato kaže:

– Ma baš ništa, ono što nije pojedeno je skinuto s klasa i stoji na zemlji. Preostaje mi samo to poorati, kasnije potanjurati jer ne želim da raste korov. Dalje ću vidjeti što i kako, novaca nemam za novu sadnju trenutno, stoku ću nekako prehraniti, a ostalo ne znam. Baš me hoće ove godine, i jedan vinograd mi je poharala bolest tako da niti tu neće biti ništa – priča Mato te dodaje kako je iz nekog razloga, njegova pšenica bila “slađa” od susjedove.

 

– Odmah do mene susjed na njivi isto ima žitarice, njemu nije ni dirnula, zanimljivo. No, kada je vidio što su meni napravili odmah je požeo sve što je mogao, bez obzira na vlagu i sve, jer želio je spasiti sve što se može – priča Mato, a mnogi su ga pitali kako je siguran da je divljač.

 

– Neki su mi govorili da su možda nečije ovce zalutale, no to nikako ne mogu biti ovce jer one iza sebe ostave izmet, ovdje nema ništa, a vidi se da je to sila. To je visoka divljač, dakle jeleni i srne koji su u potrazi za hranom jer u šumi ne mogu istu naći. Na mjestima se vidi i puno izrovane zemlje što je jasno da su svoje odradile i divlje svinje. Baš sam ovih dana htio postaviti ogradu prije žetve, da osiguram koliko-toliko, ali uopće ovo nisam očekivao jer svaki dan je sve bilo u redu. Ali niti ograda više nije sigurna, bar kako mi kažu kolege iz ostalih mjesta, jeleni i srne preskoče ogradu, a svinje ju probiju pa makar to bio električni pastir. Ipak, postavit ću ubrzo električnog pastira oko kukuruza jer je prekrasan i samo još treba da mi i to ode – kaže Mato Orina. Na pitanje o mogućoj odšteti, odgovara: – Jedino od lovozakupnika mogu dobiti nekakvu odštetu, no tu se mora angažirati odvjetnika pa dok to sve platim, kad i ako stigne odšteta, više ću potrošiti novaca za sve nego što ću dobiti natrag. Ne znam, vidjet ću u dogovoru s obitelji što ćemo i kako ćemo – kaže Mato Orina.

 

Lovozakupnik toga dijela je Lovačka udruga ”Vepar” Orahovica koja, kako nam kaže predsjednik Tomislav Petrušić, redovno pomaže poljoprivrednicima.

 

– Prije svega moram reći kako ograde i električni pastiri itekako pomažu u zaštiti i preventivi. Evo mi smo ove godine dosta tih ograda podijelili i svi ljudi su jako zadovoljni, štete gotovo da ni nema, jedino tamo kod Nove Jošave je bilo određenih problema. Naravno, kada postaviš ogradu, za visoku divljač žica mora biti malo viša, i prije svega redovno treba obilaziti i pratiti. Kada se uoči i najmanja šteta dovoljno je nama javiti i mi odmah odradimo sve što možemo. Uvijek činimo sve da pomognemo ljudima jer znamo koliko truda, volje i ljubavi, a na kraju krajeva, i novaca ulažu kako bi se bavili poljoprivredom i koliko im dobri i kvalitetni prinosi znače – rekao je Tomislav Petrušić.

 

(www.icv.hr, vg; foto: V. Grgurić)

U posljednje vrijeme mjesne zajednice u Bihaću suočavaju se sa sve češćim posjetama medvjeda.

Iako je poznato da ova pojava nije rijetka, ovaj put je situacija postala posebno zabrinjavajuća za stanovnike.

 

Posljednji incident dogodio se u subotu uveče, kada se medvjed pojavio u dvorištu jedne od porodičnih kuća, što je izazvalo alarm kod okolnih pasa.

 

Ovakvi susreti s divljim životinjama mogu biti zastrašujući i potencijalno opasni, pa se ne čudi što je zabrinutost među stanovnicima sve veća.

Međutim, kako kažu iz Lovačkog udruženja u Bihaću, lovci nemaju mogućnosti da preduzmu bilo kakve korake povodom ovog problema jer navedeno područje nije lovno područje.

 

To znači da lovci nemaju ovlaštenja da interveniršu u situaciji s medvjedima, ostavljajući stanovnike zabrinute i bez odgovarajućih rješenja, piše "Krajina.ba".

 

Tekst preuzet:atvbl.

Foto:ilustracija

ALEKSANDAR JE SVOJE MEŠTANE SPASIO OD ZVERI TEŠKE 192 KG: Otkrio nam je kako se IZBORIO sa GRDOSIJOM

Kako kaže, lov se odvijao na obroncima planina Goč i Željin ispod vrha Ljukten

Meštani sela u blizini planine Goč godinama su živeli u strahu od divljeg vepra teškog 192 kilograma. Ova grdosija je ljudima upadala u poljoprivredna dobra i parcele, uništavala im je useve i pravila im je ogromnu štetu.

 

Zbog toga je Lovačko udruženje "Župa" iz Aleksandrovca 8.jula organizovalo lov čekanjem kako bi se napokon stavila tačka na petogodišnje maltretiranje koje su meštani trpeli od ove divlje životinje.

Aleksandar Vasić iz Aleksandrovca koji je uspeo da usmrti ovu grdosiju priča za portal Espreso kako je tog dana tekla priprema i organizacija lova.

 

"Taj vepar je duže od pet godina nanosio velike štete usevima u okolnim selima i ljudima je pravio probleme. Čekali smo dan kada ćemo ga odstreliti", priča srećni lovac Aleksandar Vasić.

 

Kako kaže, lov se odvijao na obroncima planina Goč i Željin ispod vrha Ljukten.

 

"Ja i moj stručni pratilac Miloš Dunjić lovili smo ga na obroncima Goča i Željina, tačnije na lovačkoj čeki "Župa broj 2" na kojoj se inače nalazi hranilište za divljač", kaže on i dodaje:

 

"A onda, 8. jula u ranim jutarnjim časovima, negde između četiri i pet sati, pojavio se divlji vepar".

 

Kako kaže, pogodak je bio krajnje profesionalan i divljač je primila smrtonosni hitac iza uva.

 

"Čekali smo da vepar izađe ne bi li ga ustrelili. Čekali smo nekih dva sata, a onda se on pojavio, nalazio se na nekih devedeset koraka od nas i jedan profesionalni hitac je rešio sve. Tako da je na svu sreću sve prošlo bez greške" , priseća se Vasić.

 

On kaže da je divlja zver usmrćena lovačkim karabinom "Zastava m70 8x57 Geco plus".

Podsetimo, meštani sela Božetić mesecima su mučili muku sa agresivnim divljim veprom koji im je konstantno upadao u vrtove i napadao stoku, kao i na imanja gde im je lomio kukuruz. Kako je vreme prolazilo, strah od ove divlje životinje je rastao, a meštani nisu znali kako da izađu na kraj sa štetom koju im je pravio.

 

Februara prošle godine, desetak lovaca se skupilo i donelo odluku da treba da uklone divljeg vepra koji je pravio probleme čitavom selu.

 

Među njima je bio i Radenko Đenadić kome je pripala titula "seoskog heroja" jer je preciznim hicima iz svoje lovačke puške uspeo da umiri ovu divlju životinju.

 

Tekst i fotografija preuzeti:espreso.co

Zaljubljenik u lov i kinologiju Zoran Postić, dobitnik je Nagrade za promicanje Zagrebačke županije u zemlji i svijetu

Ostvario je svoj životni san i cilj. Na Svjetskom prvenstvu u natjecanju lovačkih pasa i lovaca Sveti Hubert u Srbiji, osvojio je titulu prvaka svijeta.

Gotovo cijeli svoj život, Zoran Postić posvetio je lovu i uzgoju lovačkih pasa. Svog prvog psa nabavio je već s 10 godina, a danas svojim radom, trudom i zalaganjem pozicionirao je Zagrebačku županiju na kinološkoj karti Republike Hrvatske i svijeta. Stoga mu je povodom Dana županije, uručena Nagrada za doprinos ugledu i promociji županije Zagrebačke županije u zemlji i svijetu.

 

– Krenuo sam se s time baviti uz pokojnog oca, koji nas je prerano napustio. Tada je bilo teško jer nisam imao nekoga tko bi me vodio, ali onda ojačaš i na kraju vrijeme pokaže da se sve uspješno i odlično završilo – rekao nam je ovaj veliki zaljubljenik u lovstvo i kinologiju, Zoran Postić.

Ovaj, inače po struci automehaničar, uzgaja njemačke oštrodlake ptičare koji i nisu baš ‘moderna’ rasa, ali su zato svestrani i pokazali su više puta da se ravnopravno mogu mjeriti s drugim lovačkim psima. Trenutno ima oko 15 pasa.

 

– To mi je jednostavno strast i ljubav i drago mi je što sam svojim uzgojem, psima i radom, došao do svjetskog trona i osvojio svjetsko prvenstvo više puta. To je svakako jedan od dokaza da ipak radim dobro i da sam odabrao kvalitetna grla za uzgoj i reprodukciju – naglašava Postić te dodaje kako u svakom sportu, pa tako i ovom potreban je dugotrajan i mukotrpan rad.

 

– Ništa ne ide na brzinu, a pogotovo kada se radi o psima. Kad čovjek priprema sam sebe onda je nekako lakše, a ovako si ovisan o psu i njegovom raspoloženju, školi, trenutnoj satisfakciji. Treba se sve preklopiti i imati puno sreće – kaže ovaj osvajač svjetskog zlata.

 

San svakog natjecatelja je popeti se na svjetski tron, a naš sugrađanin Postić ga je i ostvario te smo o njegovom uspjehu pisali već ranije.

 

– Prošle godine pobijedio sam na Svjetskom prvenstvu u Srbiji, a imao sam i sreću da je jedan od mojih pasa pobijedio na prvenstvu u Francuskoj 2017. godine pod vodstvom Nikoline Košćević. Istaknuo bi i KUP Europe gdje smo kolega Hari Herak i ja ekipno osvojili prvo mjesto na tom prestižnom natjecanju gdje se okuplja sva krema kinologije i najjači psi u Europi – govori nam Zoran koji sve svoje slobodno vrijeme posvećuje psima i lovu. Na cijelom tom putu podršku mu daje i prati ga njegova obitelj.

 

– To nije nimalo lako, puno je to odricanja i dosta je teško. Obitelj razumije moj hobi, drago mi je što ih imam oko sebe i tko me prati u tome svemu. Svjesni su i znaju da sam odsutan svaki vikend i da svaki slobodan trenutak provodim sa psima i u šumi – dodaje.

 

A kada nešto voliš, ništa nije teško. Pokazao je to i ovaj slučaja.

 

– Puno je stvari kojih se moraš odreći da bi došao do uspjeha, no ako imaš ideju i svoj put sve se može. Poručio bi mladima i potencijalnim nasljednicima da iako je teško, ne odustaju. Ako budu predani i htjeli slušati, mogu puno naučiti i zamijeniti me na svjetskom tronu već sutra – zaključio je Zoran Postić, ovogodišnji dobitnik Nagrade Zagrebačke županije.

 

Tekst je dio programskog sadržaja “Moja županija”, nastao u suradnji sa Zagrebačkom županijom

 

Tekst preuzet:cityportal.hr

Foto: Dražen Kopač

U jednoj strmoj uličici Titela, sa dobim pogledom na okolne vinograde, nevelika je, ali samo po kvadrturi, radionica Milana Vučkovića (47), titelskog sokolara, slikara, umetnika duboreza, te opreme za lovce i sokolare širom sveta.

 

– Završio sam u gradu srednju mašinsku, ali nesrećnih devedesetih svi smo se nekako stihijski školovali za poslove kojim se nećemo baviti. Bio sam vatrogasac 17 godina, do nedavno. Ipak i danas svratim u firmu da se vidim sa kolegama. Jednostavno, ono čim se sad bavim nije išlo paralelno sa drugim poslom. Sokolar sam 22 godine, a sad pravim opremu ne samo za sebe. Počeo se, pre svega, jer nisam imao gde da je kupim, osim u Mađarskoj, ali kako sam se ranije bavio modelarstvom i vajarstvom, taj talent je pomogao i oko izrade sokolarske rukavice, koja se šije ukrivo da se dobije prirodan položaj ljudske ruke, da se ona ne zamara – objašnjava Milan.

 

Ponekad radi i za „obične lovce„, one sa puškom, ukrašene torbe.

 

– Nekad sam rezberio samo u drvetu, a kasnije prešao na kožu. Minijature na jelenskim rogovima i kosti, ali i lovačke takozvane bolo kravate sa likovima divljih životinja.

 

Lovačke pištaljke digao je, kaže, na viši nivo. Radi ih od srnećeg roga, a na vrhu izrezbari lik psa u rasi po želji naručioca. Veliki rad, uz mnogo strpljenja i preciznosti, radi se pod lupom, što zamara oči, što remek delu, naravno, diže cenu.

 

Za rad u koži koristi čelične utiskivače na principu pozitiv – negativ, dok je zakrivljeni nož tupo zaoštren, te tako lako sledi linija skice. Na kraju može i da se oboji.

 

Na nekoliko mašina šije takozvanu tešku kožu i tako ubrzava proces rada. Ali punih devet godina šio je isključivo ručno. Jer, mašine su skupe, pa mu je trebalo vremena da skupiti novac da ih kupi. Koristi ih kod spajanja delova torbi, ali i rukavice, kojima su najviše potrebne za sklapanje. Naručioci su iz raznih delova sveta, a njemu je posebno drago što ih je sve više iz Srbije. Pogotovo što je razvio više stilova, evropskih i azijskih. Jer, sokolarstvo potiče iz Azije, čemu svedoče zapisi stari oko 2.500 godina. Svoje proizvode slao je po Evropi, Americi, na Tajland, Tajvan…

Sada je sokolarstvo najpopularnije u Ujedinjenim emiratima, gde je postalo statusni simbol. Od ornamentike koriste različite geometrijske forme i kaligrafske motive. Ipak, ne drže se svi toga pravila, pa su neki od Milanovih najlepših i najskupljih radova završili upravo tamo.

 

Milan preferira evropski manir, ali kaže da je do svog znanja stigao vrlo teško, jer nema mnogo potrebne literature. Zato je ponosan što njegovi radovi nose lični pečat. Sokolarstvo je drevna veština, koje ne može da bude bez rukavice, torbe i drugih obaveznih kožnih rekvizita. Još niko nije proizveo sintetički materijal koji bi mogao da ih zameni.

 

Za sebe veli je od malena vezan za prirodu, koju je nekad mnogo slikao, a naročito scene iz lova, posebno impresioniran delima engleskih autora. Kožu za predmete koje izrađuje bira najbolju koju može da nabavi, jer bi bilo šteta da propadne sav taj trud, rad i ljubav koju u to ulaže.

 

U porodici je stekao svoje sklonosti.

 

– Ima nas baš dosta. Otac jako voli prirodu, a mama je lepo pisala i imala čitave zbirke pesama. Ja sam, pak, svoj talenat sam nasledio od dede po majčinoj liniji. Za njega je važilo pravilo „Ono što vidim očima, to uradim rukama„. Bio je drvodelja, pravio muzičke instrument, gajde, frule i fantastično ih svirao. Brat se bavi primenjenom umetnošću i pravi nakit od kovanog srebra, koju ima patinu starih vremena. Podseća na srednjovekovni nakit, rustičan i veoma kvalitetan„.

 

Inače, Milanovi eksponati su završavali na svim krajevima sveta:

 

– Nedavno sam dobio poruku preko Mesinyera, od nekog čoveka iz Meksika, sa fotografijom rukavice koju sam ja izradio. Ja sam već bio zaboravio za koga sam je radio, a on ju je pronašao u Muzeju sokolarstva u Ajdahu, dražavu SAD. Bio sam ponosan da je moj rad završio tamo, jer Asocijacija sokolara Amerike je veoma ozbiljna organizacija, koja broji na hiljade članova. A osnovana je još sedamdesetih, da bi se vratio sivi soko koji je kod njih potpuno nestao, zbog insekticida upotrebljavanih protiv štetočina. Sokolari su višedecenijskim radom uspeli da veštačkom oplodnjom uzgoje velik broj ptića i puste ih u prirodu. Država im je u znak zahvalnosti omogućila velika novčana sredstva i izgradila muzej sokolarstva u Ajdahu.

 

Zanimljiva je priča o poslu za koji se u početku pokajao što ga je prihvatio, ali uspeo da odradi i na zadovoljstvo naručioca.

 

– Sokolar iz Severne Irske tražio je da mu na torbu i rukavicu izrezbarim njegov i lik njegove ptice. To je najzahtevniji i najteži zadatak i već sam hteo da odustanem, ali sam nakon velikog truda uspeo da ga rešim. Zarađen je najveći honorar do sada dobijen.

 

Nikako ne voli Milan da ga smatraju „običnim lovcem„.

 

– Sokolarstvo je mnogo više od pukog lova. To je način života i simbioza čoveka i ptice. Ja sa dresiranim orlom ili jastrebom zimi

U Republici Srpskoj do sada su potvrđena četiri slučaja afričke kuge kod divljih svinja, jedan u Šamcu i tri slučaja u lovištima u Gradišci, rekao je večeras Vladimir Bulatović iz resora za veterinarstvo Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske.

 

– Naše analize ukazuju na to da je, kao posljedica poplava u maju, potencijalno moglo doći do migracije populacije divljih svinja i da je na taj način virus unesen – rekao je Bulatović novinarima u Bijeljini, gdje je Lovački savez Republike Srpske održao prvo savjetovanje o mjerama za sprečavanje širenja afriče kuge u popuaciji divljih svinja održao u Bijeljini.

 

On je naveo da se afrička kuga svinja pojavila u Republici Srpskoj prvi put, a u Evropi se pojavljuje u posljednjoj deceniji.

 

– Mjesec dana imamo pojavu afrike kuge svinja i savjetovanje je prilika da ukažemo na značaj i zadatke lovaca na brizi o populaciji divljih svinja u svojim lovištima, gdje od 2019. godine sprovodimo pasivni i aktivni nadzor i imamo dobru saradnju sa Lovačkim savezom – istakao je Bulatović.

 

Prema njegovim riječima, to znači da je svaka odstijeljena divlja svinja bila dostavljena na analizu u Veterinarski institut “Dr Vaso Butozan” i do juna ove godine nije bilo potvrde bolesti u Republici Srpskoj i BiH.

 

– Od pojave bolesti moramo podizati svijest vlasnika životinja i korisnika lovišta od kojih se zahtijeva da se ponašaju odgovorno, dostavljaju uzorke svake odstrijeljene divlje svinje, a ako primijete uginulu dvilju svinju da najkasnije u roku dva sata obavijeste nadležnog veterinarskog ili šumarskog inspektora koji će po proceduri organizovati dostavljanje uzoraka na analizu – naveo je Bulatović.

 

I Darko Despotović iz Veterinarskog instituta kaže da je afrička kuga svinja u Republiku Srpsku najvjerovatnije došla sa divljim svinjama i ističe da je u sprečavanju njegog širenja akcenat na biosigurnosnim mjerama i odgovornom ponašanju svih.

 

– Veliki je priliv uzoraka i laboratorija za dijagnostiku radi u dvije smjene, u roku od 24 časa od uzorkovanja stiže nalaz, što je imperisivan rezultat. Dajemo sve od sebe da se svinjarstvo u Republici Srpskoj spasi – rekao je Despotović.

 

Generalni sekretar Lovačkog saveza Republike Srpske Živojin Lazić rekao je novinarima da su na savjetovanju bili predstavnici svih 10 lovačkih udruženja regije Semberija i Majevica koja ima 2.800 lovaca, kao i udruženja “Fazan” iz Brčkog.

 

– Od 2019. godine radimo monitoring u lovištima na afričku kugu svinja, radili smo monitoring kod lisice i napravili smo pomak da bjesnila više nema, nadam se da ćemo i u ovom poslu biti uspješni jer su posljedice i šteta velike za lovni turizam – rekao je Lazić.

 

On je istakao da lovci imaju kompletnu opremu i pratiće mjere na terenu da se spriječi dalje širenje afričke kuge, a pozvao je i šumare, ribolovce i sve ljubitelje prirode da im se pridruže kako bi se stalo u kraj ovoj pošasti.

 

Lazić je naveo da u Semberiji i Majevici divlja svinja nema svoje stanište, nego su to životinje u prolazu koje dolaze iz susjedne Srbije i Hrvatske, a u potrazi za hranom u toku noći mogu da pređu i do 100 kilometara.

 

Prema njegovim riječima, u bijeljinskoj regiji naročito se obraća pažnja na dio lovišta u planinskom dijelu i području prema Brčkom, gdje divlje svinje imaju staništa.

 

Lovački savez Republike Srpske je prvo savjetovanje o mjerama za sprečavanje širenja afrie kuge u popuaciji divljih svinja održao u Bijeljini, a uslijdiće savjetovanja i u drugim regijama u Srpskoj.

 

Tekst preuzet:SRNA