Већина природних појилишта је пресушила, долази до смањења воде, помозите им да преживе.Велики дио природних бара и бара у Истри је пресушио, а често је једина вода доступна за дивљач она из ловачких корита. .

 

 Ових дана у Истри хиљаде ловаца интензивно раде на њиховом чишћењу и обнављању, чиме је спријечен већи помор дивљачи, пише Истрамет. 

 

Ситуација се погоршала смањењем воде у Истри.

 

 У Истри је активно више од 3.000 ловаца, а дужност сваког од њих је да одржава најмање 1 корито. 

Тиме долазимо до импозантне бројке од неколико хиљада корита која на нашим просторима ових дана одржавају само ловци.

 

 А на друштвеним мрежама ових дана се често појављују најаве, односно позиви да сви можемо да урадимо нешто за жедне животиње. Они који су у могућности, било би добро да на своје терасе или дворишта поставе чиније, тањире, лаворе како би жедне животиње (птице, инсекти, јежеви, корњаче...) могле да пију.

 

Текст преузет са: https://www.glasistre.hr/

Фотографија: Ловачке Приче (илустрација)

РЕЗУЛТАТИ СПЕЦИЈАЛИЗОВАНЕ ЈЕДИНИЦЕ МУП-а ПОСЛЕ ШЕСТ МЕСЕЦИ ОД ОСНИВАЊА

​Припадници Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштиту животне средине МУП-а Србије су за непуних шест месеци од оснивања јединице и три месеца ефективног рада поднели надлежним тужилаштвима у нашој земљи 227 кривичних пријава против 166 особа, због извршена 233 кривична дела, сазнаје „Политика”.

 

Од овог броја, еколошка полиција поднела је чак 166 кривичних пријава због шумске крађе и 40 због убијања и злостављања животиња. Такође, откривено је 14 кривичних дела незаконитог лова и четири случаја незаконитог риболова. Поднете су по две пријаве због загађења животне средине, уношења опасних материја у Србију, уништења заштићеног природног добра...

 

Поднета је и кривична пријава против одговорног лица привредног друштва у Кикинди, које је у кругу предузећа складиштило око 33 тоне опасног отпада супротно закону, као и против власника предузетничке радње који је оштетио животну средину одлагањем грађевинског шута у одсечени меандар реке Велике Мораве у Ћуприји.

 

Протеклих месеци откривено је 166 шумских крађа и  40 случајева убијања и злостављања животиња

Живица Мунћан, начелник Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштите животне средине, каже за „Политику” да су грађани и оперативни рад полицијских службеника основни извори свих информација. Додаје да грађани свакодневно пријављују кривична дела и прекршаје из области еколошког криминала.

 

„Проверавамо све пријаве које добијемо, никога нисмо одбили под изговором да нисмо надлежни, а ако ми нисмо у конкретној ситуацији најбоља адреса за решење проблема, свакога смо барем усмерили на прави пут, шта треба да уради и коме треба да се обрати”, наводи Мунћан.

 

Осим грађана, начелник наглашава да јединица има одличну сарадњу са Првим основним јавним тужилаштвом у Београду, Сектором за ванредне ситуације, Министарством екологије, Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине, Управом царине, Управом граничне полиције, Агенцијом за заштиту животне средине, Ловачким савезом Србије, Ловачком комором Србије, Управом за шуме и Управом ветерине Министарства пољопривреде, Јединицом за безбедност на рекама, „Србијаводама”, разним удружењима грађана за заштиту природе...

 

Сви они који уништавају природне ресурсе, биљни и животињски свет и загађују природу под лупом су припадника Јединице за сузбијање еколошког криминала и заштите животне средине, која је у фебруару основана на иницијативу министра полиције Александра Вулина и која усмерава и пружа подршку у раду криминалистичких инспектора за сузбијање еколошког криминала на територији целе земље, у свих 27 полицијских управа.

 

Од занимљивијих резултата рада, наглашавају четири акције у вези са убијањем и злостављањем животиња и уништењем заштићеног природног добра.

 

Први пут у нашој земљи недавно је поднета кривична пријава против особе која је у природи незаконито хватала заштићену врсту птице штиглић и продавала је на црно.

 

Полиција је приликом претреса стана и других просторија које осумњичени користи у Прокупљу пронашла четири штиглића, као и посебно направљен кавез за хватање птица. Они су из кавеза пуштени на слободу.

 

„Према информацијама које сам сазнао, цена једног штиглића креће се од 100 до 300 евра. Материјална корист те особе је у овом случају мање битна за нас, нама је важно да спречимо уништавање природе. Ако неко дивљу птичицу штиглића доживљава као нешто мало и небитно, ми је доживљавамо као веома важну птицу и желимо да кроз процесуирање особе која је уништава, пошаљемо поруку да то не може и не сме нико да ради”, каже Мунћан.

 

Многи грађани сматрају да онај ко убије кошуту мора кривично да одговара као да је убио човека. Оваква дела се ретко процесуирају у нашој земљи, али почетком јула је против четрдесетдвогодишњег мушкарца из Белегиша поднета пријава управо због овог кривичног дела. Он се терети да је без дозволе и за време ловостаја у ловишту „Војводина шума” у Делиблатској пешчари, одстрелио кошуту која је била стеона.

 

„Држава се први пут на овако организован начин бори против криволова који ће бити искорењен. Јединица за сузбијање еколошког криминала и заштите животне средине појачаће свој рад и надзор у свим местима у Србији која су предвиђена за лов, а свако ко одстрели дивљач мимо прописаних закона и правила и без дозволе биће строго кажњен. Криволовци су посебно на мети српске полиције”, изјавио је након ове акције министар унутрашњих послова Александар Вулин.

Еколошка полиција је у сарадњи са другим службама почетком јула спасила 281 корњачу, законом заштићену врсту, а против тројице мушкараца албанске националности поднете су кривичне пријаве. Корњаче су откривене у гепеку њиховог аутомобила на територији Бујановца.

 

Такође, припадници јединице су у јуну спасили два мрка медведа које је у кавезу малог простора и на отвореном, дужи временски период држао мушкарац из Краљева. Даљу бригу о животињама преузеле су надлежне службе,а против власника је поднета одговарајућа прекршајна пријава од надлежне инспекције. Мрки медвед је такође заштићена врста. Некад је био широко распрострањен, али је истребљен у многим деловима света. Према расположивим подацима, код нас у Србији мрки медведи живе на Тари, Голији, Златибору, Златару, Мокрој Гори, источној Србији…

 

Паљење траве и остатака усева законом је кажњиво

 

Протеклих дана у нашој земљи евидентирано је и неколико пожара на отвореном. Живица Мунћан апелује на грађане да не пале траву, ниско растиње и остатке стрних усева и да имају у виду да је то законом кажњиво.

 

„Пожари на отвореном простору се веома брзо шире, захватају велике површине и представљају опасност за живот и имовину људи, биљног и животињског света и наносе велике материјалне штете. Узрок свих ових пожара, у највећем броју случајева, је људски фактор, односно неодговорно понашање појединаца, па овом приликом апелујем на грађане да то не раде”, закључује Живица Мунћан.

 

Законом о заштити од пожара забрањено је спаљивање траве и ниског растиња и паљење смећа на отвореном простору, остатака стрних усева, као и ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме.

 

Текст преузет са: https://www.politika.rs/

Фото: Ловачке Приче (илустрација)

Сектор за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова апелује на грађане да не пале траву и ниско растиње на отвореним просторима, у шуми и по ободима шума, због опасности ширења пожара који може да угрози животе грађана и да нанесе велике материјалне штете.

 

Само у току јуна и јула ове године евидентирано је 4.982 ванредна догађаја, од којих су најбројнији пожари, којих је било 3.836.

 

Од укупног броја пожара 2.884 је настало на отвореном простору.

 

У наредном периоду очекују се дужи сушни период без падавина, са високим температурама, који погодују настанку пожара на отвореном простору и његовом брзом ширењу.

 

Из Сектора подсећају грађане да је одредбама Закона о заштити од пожара забрањено спаљивање траве, ниског растиња и смећа на отвореном простору и остатака стрних усева и да је за непоштовање ове одредбе запрећена казна, за правна лица од 300.000 до 1.000.000 динара, а за физичка лица 10.000 динара.

 

Истим законом забрањено је ложење ватре у шуми и на удаљености од 200 метара од руба шуме, изузев на одређеним и за то обележеним местима, у складу са прописаним мерама заштите од пожара. За непоштовање ове одредбе закона запрећена казна за физичка лица износи од 10.000 до 50.000 динара.

 

Сектор за ванредне ситуације ће и у наредном периоду, заједно са другим линијама рада МУП-а, надлежним инспекцијским службама републичког и локалног нивоа, наставити активности појачаног надзора и обиласка терена ради проналажења неодговорних грађана који не поштују законске одредбе, и њиховог процесуирања, а све у циљу смањења броја пожара на отвореном простору и повећања безбедности наших грађана и њихове имовине.

 

Извор: МУП Србија

Фото: Ловачке Приче (илустрација)

Две дивље животиње погинуле су у саобраћајним несрећама које су се догодиле у понедељак на подручју Грачаца. 

На путу Книн - Грачац код Затона у општини Грачац, око поднева јелен је налетео на мерцедес немачких регистарских ознака којим је управљао 57-годишњи хрватски држављанин. Животиња је изненада истрчала на пут и забила се у аутомобил. Она је преминула на лицу места. 

 

Осим материјалне штете на возилу, нико није повређен. Возач није имао алкохола. Истог дана током ноћи, око три сата, у Брувну је 43-годишњи возач из Сплита налетео на зеца. Животиња је угинула на лицу места, а на аутомобилу је причињена мања материјална штета.

 Возач није имао алкохола. 

 

Одговорни ловац се побринуо за угинуле животиње.

 

Текст преузет са: https://zadarski.slobodnadalmacija.hr/

Фото: Ловачке Приче (илустрација)