У допису достављеном нашој редакцији наводи се да је Управа за ветерину донела решење о проглашењу подручја зараженим и угроженим од заразне болести авијарна инфлуенца код дивљих птица на делу тока Тамиша, у непосредној близини рибњака Сутјеска, у општини Сечањ. Овакво решење је донето на основу лабораторијске потврде присуства вируса птичјег грипа код дивљих птица у научној референтној лабораторији за авијарну инфлуенцу, у Ветеринарском специјалистичком институту у Краљеву.

„У складу са прописима, решењем је проглашено заражено подручје у полупречнику од најмање три километра од жаришта, које обухвата насељена места Неузина и Сутјеска у општини Сечањ, и Банатски Деспотовац, на територији града Зрењанина. Решењем је проглашено и угрожено подручје у полупречнику од најмање десет километара од жаришта, које обухвата Ботош и Томашевац, на територији града Зрењанина, као и Јарковац, Боку и Сечањ, у општини Сечањ“, речено нам је у Управи за ветерину.

Иако авијарна болест на овом подручју није забележена код домаће живине, она представља зоонозу и може се пренети на људе. У Управи за ветерину наводе да због тога треба бити нарочито опрезан и спречити контакт дивљих птица и домаће живине на газдинствима и комерцијалним фармама.

„Ради сузбијања и искорењивања болести авијарне инфлуенце код дивљих птица, на зараженом и угроженом подручју спроводиће се рестриктивне мере промета живине, живинског меса и јаја, као и мере здравствене контроле и дијагностичког испитивања живине и птица у циљу спречавања ширења и сузбијања ове заразне болести“, додаје се у допису достављеном редакцији „Дневника“.

Tekst i fotografija preuzeti:Dnednik

–У околини Kупусине има много воћњака, а наше ловиште „Kозара“ је у суседству где има доста дивљачи, односно јелена који понекад направе штету на воћкама. Због свега овога долази до конфликта јер са једне стране имамо јелене, дивљач и природу, а са друге стране економску делатност човека у виду воћарства. Појавила су се различита мишљења од којих су нека била да треба одстрелити сву дивљач како не би правила штету у воћњацима или наћи неко друго решење. Зато смо се одлучили да направимо један пилот пројекат у оквиру којег смо поставили електрични пастира око једног воћњака, а који је претрпео штету и он се напаја на соларну енергију. Он није штетан ни за човека ни за дивљач, али одбија дивљач да уђе у воћњак. Уз поменути уређај иде и мобилна апликација која показује рад тог електричног пастира у случају да дивљач покуша да уђе у воћњак. Мислим да ће ово бити успешна заштита воћњака и на тај начин ћемо доказати да може природа и економска делатност човека да функционишу заједно, изјавио је Роланд Kокаи, директрп ЈП „Војводинашуме“.

Резултат је ово дугогодишњег проблема и судских спорова које воћари из Kупусине воде са ЈП „Војводинашуме“ управљачем ловишта „Kозара“ у којем се узгаја јеленске дивљач, а која због криволова, пробоја у огради или недостатка хране, излази у купусински атар и уништава воћарске плантаже. Реч је о 400 јутара воћњака, а један од њих је и воћњак Ерика Тота на којем је покренут пилот пројекат.

-Штета на поменутом воћњаку је санирана након судског поступка у којем је утврђено да половину штете плати власник воћњака а другу половину „Војводинашуме“. Претпостављамо да је наша дивљач направила штету, али исто тако постоји могућност да је део дивљачи дошао из Хрватске или Дорословачке шуме. Сличан проблем имамо и са дивљим свињама када праве проблем у кукурузу, па је доста нејасно питање ко је крив, а прошле године смо платили највећу штету икада у висини од 6,5 милиона динара. Поређења ради, пилот пројекат за један хектар кошта око 750.000 динара, што значи да би било скупље да имање оградите жицом. Циљ овог пројекта је да покажемо и докажемо да то може бити успешна одбрана, те да испробамо да ли то у стварности функционише. Наша обавеза није да штитимо воћњаке. Имамо ситуацију у којој нико не може легално да одстрели дивљач, а правилник о заштити воћњака предвиђа да су и газде обавезне да предузимају мере, а једна од предвиђених метода је и електрични пастир. Ипак, ако се штета деси на нашим ловиштима онда гледамо да се са власницима договоримо око накнаде штете, како би избегли судски процес, рекао је Kокаи.

Протекле две године захтев за накнаду штете поднело је двадесетак произвођача воћа из Kупусине, а више од стотину Kупусинаца потписало је петицију којом траже решавање овог дугогодишњег проблема.