СРЕМСКА МИТРОВИЦА - У Срему је потврђен нови случај мултилокуларног ехинококуса, болести коју преносе лисице, а која код човека расте као тумор и може да буде фатална, ако се не открије на време, а како наводе стручњаци прети и беснило које је све ближе границама Србије, пишу Новости.

Како наводе, као и први откривени случај и овај други је пронађен код жене у Срему. То, како пишу, није једина опасност која прети од намножених лисица, јер прети и беснило које је све ближе границама наше земље.

 

Да је регистрован нови случај мултилокуларног ехинококуса, који се преноси преко земљишта контаминираног лисичијим паразитом, као и да постоји реална опасност од беснила потврдио је и професор Медицинског факултета у Новом Саду др Душан Лалошевић.

 

Др Лалошевић је радио патолошку анализу заражене јетре шесдесетседмогодишње пацијенткиње из Сремске Митровице, код које је први пут у нашој земљи, почетком ове године, откривена ова болест.

 

У међувремену је испитиван и други случај сумње на исту болест за који је стигла потврда. Карактеристично је да се лисичија пантљичара шири као канцер, метастазира и човек може да је пренесе на кућне љубимце. Осим лисице, овај паразит преносе и шакали.

 

Професор Лалошевић каже да после ове два потврђена случаја није било нових случајева сумње на заразу, али да сада прети нова - беснило.

 

Једна од последица ратних дејстава у Украјини јесте и ширење одређених болести због непостојања ветеринарске контроле, а међу њима је и беснило. Овај смртоносни вирус већ је регистрован у Мађарској и Румунији и то не само код дивљих, већ и код домаћих животиња, а врло брзо би могао да стигне од североисточних суседа и на границе са нашом земљом, пишу Новости.

 

Како се види на мапи са локацијама бесних животиња, које свакодневно ажурира "Пастеров завод" у Новом Саду, у Мађарској је регистрована једна бесна лисица, док је у Румунији на три локације заражено седам лисица, 13 крава и два пса.

 

Према речима др Лалошевића бесне животиње се брзо крећу, уједајући све пред собом, за час могу да пређу 100 километара и уколико би беснило ушло у Србију посебна опсност прети заражавању домаћих животиња. Код нас је нарочито ризичан број намножених лисица, а у последње две године оне нису вакцинисане.

 

"Целу деценију је Управа за ветерину успешно спроводила вакцинацију лисица, па је беснило готово искорењено ", наводи Лалошевић.

 

Додаје да не би требало да буде опуштања, јер се популација лисица пренамножила, што се како каже, види по великим губицима зечева и фазана. Због сталне потенцијалне опасности не можемо прекинути вакцинацију људи.

 

Последњи случај бесне лисице у Србији забележен је 2018. године, а бесног пса 2011. Завод за антирабичну заштиту "Пастеров завод" као национална референтна лабораторија за беснило, редовно прати стање у земљама у окружењу, рекла је директорка Завода др Драгана Газибара.

 

"Беснила годинама има код животиња у мађарској и Румунији. У току 2022. и ове године регистровани су случајеви у тим земљама на североистоку, на граници са Украјином, што је још далеко од нас. Епизоотолошка ситуација по питању беснила у Србији је повољна, захваљујући добром и савесном раду ветеринарске и здравствене службе", рекла је Газибара,

 

Додала је да код људи ова болест није забележена 40 година, док је последњи случај код животиња забележен у околини Крупња 2018. године, а међу домаћим животињама код једне мачке у близини Пожаревца 2012. године.

 

Према речима директорке "Пастеров завод" поседује довољан број вакцина и серума за заштиту грађана од ове болести.

 

" У свих 27 анабиотичких станица, које редовно снабдевамо вакцинама и серумима против беснила, ради стручан кадар епидемиолога и инфектолога и под надзором Завода пружа активну заштиту свима којима је потребна ", рекла је Газибара.

 

Фото:Ловачке Приче (илустрација) 

Текст преузет:Radio-televizija Vojvodine