У овом тренутку шумске животиње су и даље угрожене, па је неопходно да се понашамо пристојно:
Поштујемо шуму и њене становнике.“ Зимско доба је за многе најлепше доба године, јер доноси много радости, као што је празнична атмосфера и снежне авантуре.
У међувремену, у овом тренутку највише су угрожене животиње, а Министарство пољопривреде, шумарства и хране тражи шумски бонтон.
У Министарству пољопривреде, шумарства и хране истичу да су посебно угрожене дивље животиње.
Истовремено, додају да се за ово време посебно треба придржавати шумског бонтона и што мање узнемиравати ионако угрожене животиње.
Хладноћа и недостатак хране највеће су препреке. Дивље животиње су спремне за хладније дане, али упркос зими и недостатку хране, суочене су са препрекама које угрожавају њихову егзистенцију.
Додатне проблеме често изазивају људи својим неприкладним понашањем које омета њихово природно станиште.
У Министарству пољопривреде, шумарства и хране активности које нарушавају животну средину дивљих животиња обухватају: шетњу паса без повоца, пешачење ван утабаних стаза, скијање ван обележених стаза за скијашко трчање и вожњу моторним санкама ван полигона.
Узбуђење може бити погубно за животињу Мењајући своје годишње крзно зимским салом, животиње себи омогућавају да преживе хладније дане у години. Међутим, животиње се не ослањају само на зимску маст, када дође хладно, усвајају друге стратегије које им омогућавају да лакше преброде зиму. Главна стратегија је да се крећете што је мање могуће, јер се на тај начин избегава непотребно трошење енергије.
Животиње се тако повлаче у своја зимовалишта, где им је, поред скромне исхране, пре свега потребан мир. Са ове тачке гледишта, важно је да се при уласку у шуму понашате адекватно и не узнемиравате животиње, јер то може бити погубно за њих.
Обавезна употреба поводаца Дивјад се тешко креће по дубоком снегу, чега власници паса морају бити свесни. У случају да пас није на повоцу, само он може да оде после игре и почне да га јури. На овај начин животиње непотребно губе енергију коју је тешко надокнадити. Са изгубљеном енергијом, недостатком хране и додатним губитком енергије услед хладноће, може доћи до смртне опасности.
Животиња која слаби због недостатка енергије је подложнија болестима и, на крају, трошењу. Ослабљена животиња такође постаје лакша мета за предаторе.
Храњење дивљачи је дозвољено само за одговарајуће квалификоване особе.У тешким зимским условима добробит дивљачи обезбеђују ловочувари или запослени у ловиштима од посебног значаја, као и ловци из ловачких породица у другим ловиштима.
За храну се дивље животиње окрећу у товилишта, где их хране стручно обучени ловци. Министарство пољопривреде, шумарства и хране упозорава да они који нису чланови ловачких организација не треба да покушавају да сами похрањују товилишта или да прихрањују дивљач на неприкладним местима или у близини људских настамби.
Добре намере које нас терају да хранимо дивљач често пропадну, јер неправилно храњење дивљачи доноси више штете него користи. „Поштујмо шуму и њене становнике“, кратка је парола министарства која позива на додатни опрез при уласку у шуму. као и ловци из ловачких породица у преосталим ловиштима. За храну се дивље животиње окрећу у товилишта, где их хране стручно обучени ловци.
