Lovačke lagarije i sve druge vrste lovačkih doživljaja ne smeju biti nikada uvredljive za druge lovce ili nelovce. Nikada ne smeju biti rečene sa lošim namerama i na način koji bi škodio ugledu lovaca ili lovačke organizacije. U lovačkim pričama ne smemo nikada govoriti o divljači i lovačkim psima ponižavajuće, već obrnuto. Osobine divljači, snagu i izdržljivost, snalažljivosti dosetljivost, u pričama uveličavamo, jer je tako svaka priča napetija, uloga lovca složenija i zahtevnija. Pri tome je uloga lovačkog psa nezamenjiva i često ima centralnu ulogu u priči. Pas pomaže da se priča zapleteda vrhunca, i neverovatnim obrtima pomaže razrešenju priče dovodići je do srečnog kraja. Lovci imaju poseban govor i svojevrsne izraze, slično kao što je to kod drugih vrsta druženja i različitih struka. Tako, kao što je starogrčki jezik bio službeni i naučni jezik, nerazumljiv prostom i neškolovanom čoveku, tako je često ''lovački starogrčki'' razumljiv samo lovcima.