Pred nama je prolećna sezona lova. Nema ništa lepše od lova po lepom prolećnom vremenu. Šetnja šumom i poljanama odmara i ispunjava svakog lovca. Međutim tu postoji i jedan problem a to su insekti.

Sa nastupanjem ovog godišnjeg doba polako kreće aktivnost svih insekata : grinje, krpelji, komarci, buve. Insekti mogu biti prava napast. Gmižu, lete, zuje, ujedaju uvek su prisutni i stvaraju nervozu lovcima. Rešenje ovih problema je u raznim sredstvima za odbijanje ovih insekata. Ali nije na odmet znati da sredstva protiv insekata ne treba nanositi po celom telu već samo na određene delove tela i na određene delove opreme. U ovom tekstu ću pokušati pomoći lovcima kako bi naneli sredstva za zaštitu od insekata na prava mesta i tako smanjili utrošak tih sredstava a takođe i za 90 % smanjili broj ujeda insekata.

• Vrat – sredstvo treba naneti oko vrata (kao ogrlicu) i na taj način odvratiti insekte od ujeda za vrat a ujedno i sprečiti njihov ulazak pod odeću.
• Ruke – izmazati sredstvom podlaktice i nadlaktice kako bi se sprečio ulazak insekata u rukave
• Struk – naneti sredstvo nekoliko centimetara iznad pojasa pantalona kako se insekti ne bi uvukli u pantalone
• Noge – namazati potkolenice kako bi se sprečio ulazak insekata u nogavice

Pored mazanja delova tela zaštitnim sredstvima od insekata se možemo zaštiti i pravilnim korišćenjem lovačke opreme kao i prskanjem određenih delova lovačke opreme zaštitnim sredstvima. Najbolje je u lovu nositi odeću dugih rukava i po mogućnosti suženu oko nogavica i rukava. Ukoliko takvih suženja nema onda nije loše ta mesta podvezati ili stegnuti nekom gumicom za domaćinstvo, može poslužiti i lepljiva traka a takođe može i povez koji koriste biciklisti. Nogavice treba uvući u čarape i čizme.

Za zaštitu vrata i glave pogotovo ako se lovi u močvarnim područjima nije loše koristiti šešire sa mrežom slične pčelarskim šeširima. Kod običnih šešira trebalo bi vrh šešira i obode poprskati sredstvom protiv insekata. Takođe ako se lovi u močvarnim predelima gde ima puno komaraca ne bi bilo loše koristiti i rukavice jer ujedi komaraca za prste i dlanove mogu biti jako iritirajući i neprijatni.

Lovci mogu i sami napraviti tečnost za zaštitu od insekata tako što će u obično ulje ukapati 10 do 25 kapi esencijalnog ulja i to najbolje bi bilo koristiti esencijalno ulje od cimeta, eukaliptusa, citonele. Jer je naučno dokazano da insektima ne prijaju jaki aromatični mirisi.

Negovanje lovačkog psa nije baš tako lako kako nekima izgleda. Osim kvalitetnih uslova za njegovo stanište, redovnih treninga (fizičkih aktivnosti), brige za zdravlje (vakcinacija) veoma bitan faktor u odgoju lovačkih pasa je i izbor metode ishrane.

Postoje dva osnovna metoda ishrane i to su : slobodno hranjenje i planirano ( kontrolisano ) hranjenje. Obe metode imaju svoje prednosti i mane a takođe izbor metode varira od slučaja do slučaja.

Slobodno hranjenje

Ovaj način podrazumeva da napunite činiju hranom i ostavite je vašem psu da jede kada god poželi. Ovaj metod najbolje funkcioniše sa suvom hranom, jer se ne kvari tako brzo kao vlažna hrana. Prednost slobodnog hranjenja jeste što ne morate da brinete da li ćete biti kod kuće na vreme za davanje obroka svom psu (najbolje je za ljude na selu koji imaju poljske radove). Takođe prednost je da pas u svakom trenutku ima hranu na raspolaganju i može je jesti kada god poželi.

Problem kod slobodnog hranjenja može nastati ukoliko imate više lovačkih pasa u jednom boksu. Može se desiti da oni koji su borbeniji i halapljiviji brže pojedu hranu od drugih. Takođe jedna od mana je ta da postoje neke vrste lovačkih pasa koje su genetski halapljive i tada ovaj metod ishrane nije dobar jer je psu hrana dostupna u svakom ternutku i on je neograničeno jede.

Planirano (kontrolisano) hranjenje

Kontrolisano hranjenje je zdravije jer ograničava porciju koju pas uzima. Postoje varijacije ove metode. Jedna je da se psu da puna činija hrane na određen vremenski period (10 do 15 minuta je sasvim dovoljno), nakon čega se činija uzima i stavlja van domašaja psa.

Drugi način je da se psu daje tačno određena porcija hrane koja se ostavlja u određeno vreme. Kontrolisano hranjenje se uvek primenjuje ukoliko pas ima problem sa težinom ili halapljivošću, takođe, ovaj metod je dobar ukoliko se psu daju lekovi koji su ubačeni u hranu. Ukoliko je vaš pas neuhranjen, uz pomoć kontrolisanog hranjenja, možete bolje da ga nadgledate i da butete sigurni da je pojeo svu hranu. Sa isplaniranim hranjenjem u određeno vreme dana, možete da učvrstite vašu vezu sa psom, ubacujući neku zanimljivu igru pre ili posle završenog obroka.

Najveći nedostatak ove metode jeste što morate da hranite psa više puta u toku dana. Ovo može biti veoma teško ukoliko su u pitanju štenci, kojima je i u normalnim uslovima neophodno da jedu češće i manje porcije. Danas postoje mehaničke hranilice koje daju hranu u određenim poricijama i u napred određeno vreme, što vam može dosta olakšati kontrolisano hranjenje.

Treba dobro izvagati obe opcije i na kraju doneti pravi izbor. Starost i rasa psa se moraju uzeti u obzir. Na kraju treba dobro poštovati i to da odluku o metodi ishrane ne određujete po vama, već prema potrebama vašeg ljubimca.

Lovački pas može imati dve vrste mana. Jedna su urođene t.j nasleđene mane u obliku tela, a druga vrsta mana su mane u navikama i vladanju. Obe vrste mana mogu biti nasleđene ili stečene.

Nasleđene mane

Nasleđene mane u obliku tela kod psa mogu biti u zubima, obliku glave, očima. Na ove vrste mana ne možemo ni malo uticati jer je tu presudna genetika i te stvari se ne mogu ispraviti. U razvoju psećeg tela možemo dosta uticati u pozitivnom ali i u negativnom pravcu. Ispravnom ishranom i raznom fizičkom aktivnošću pas će dobiti lepo razvijeno telo a u suprotnom slabom ishranom i stalnom vezom na lanac pas će imati ružne telesne oblike.
Nasledne mane u navikama i vladanju mogu biti : manjak temperamenta, slab njuh, slabo držanje, goropadnost i bojažljivost i strah od pucnja ( ova mana može biti i stečena ). Za ispravljanje naslednih mana lovac je nemoćan. Ako pas nema temperament ni oštar njuh lovac mu ni na koji način ni bilo kakvim vežbama i treningom ne može popraviti.

Stečene mane

Stečene mane kod lovačkih pasa su : rasterivač divljači, pas koji divlja na pucanj ili ga se boji, loš aporter, trgač divljači, neposlušan i isprebijan naplašen pas. Te mane lovac može ispraviti ako pas nije prestar i ako već nije mnogo stekao te loše navike.

Sa rasterivačem divljači moraju se uporno ponavljati vežbe na dugoj i čvrstoj vezi i primoravati ga da pri svakom dizanju divljači legne i ostane neko vreme u tom položaju. Najveća mana lovačkih pasa je strah od pucnja. Pas će samo kada ugleda da lovac podiže pušku odjuriti glavom bez obzira i neće se sam vratiti dok lovac ne pođe po njega. Svako kažnjavanje ovakvog psa čini tu manu većom. Ako se radi o naslednoj mani ovakve pse treba skloniti iz daljeg parenja. Takođe ova mana može biti i stečena a to nam govori činjenica da je pas posle nekog vremena postao osetljiv i plašljiv na pucanj a da to pre nije bio. Obično se ovo može desiti usled lova po lošem vremenu kada je grmljavina ili kada grom pogodi u blizini gde pas boravi. Taj strah ume da bude neugodan i da dosta dugo drži psa ali srećom po lovce on se ipak da ispraviti i psi se vežbom mogu njega osloboditi.

Oslobađanje lovačkog psa

Oslobađanje psa straha od pucnja najčešće se obavlja u tri faze. Prvi korak u treningu je korišćenje vazdušne puške. Sa psom se ode u ograđeni prostor i ponese se vazdušna puška. Pas se drži na kratkom povezu a potom se iz vazdušne puške opali jedan metak u vazduh. Već kod podizanja puške ako je to video pas će početi burno da reaguje i pokušati da se otrgne i pobegne. Međutim pošto je na povezu neće uspeti i tada ga treba milovati po leđima kako bi se osetio siguran. Ovakav trening se ponavlja nekoliko dana uzastopno. Psa stalno treba umirivati igrati se sa njim gladiti ga, uz to svaki put vezu treba produžavati dok se ne dođe do toga da ga skroz pustimo sa veze. Vazdušna puška ne ispoljavaju jak prasak i pas se na njega brzo navikne. Usled toga pas polako izgubi i strah od podizanja puške i veoma je bitno da se sa psom što bolje postupa tokom ovakvih vežbi. Sledeći korak je korišćenje „floberta“ čiji pucanj je jači od vazdušne puške i sličniji je lovačkoj pušci. Postupak je sličan kao sa vazdušnom puškom sa razlikom da prilikom svakog hica treba baciti gumenu maketu goluba ili divlje patke kako bi je pas doneo. U slučaju da se povrati strah psa i dalje traba nastaviti gladiti , umirivati , igrati se sa njim. Treći stepen ovog treninga obavlja se sa pravom puškom i sa što je moguće slabije punjenim patronima. Kod ovog stepena nije loše imati pomoćnika koji će ispaljivati patrone ali tako da se hitac što manje čuje a lovac ponavlja postupak smirivanja, milovanja sa psom naravno opet uz bacanje nečega za aportiranje.

Tek nakon procene da se pas oslobodio ovog straha u ograđenom prostoru psa tada odvoditi u lov. I tada se treba truditi da pas prilikom prvog hica ugleda lovinu i krene na nju ako treba druge pse treba onemogućiti da stignu pre njega do ustreljene lovine. Strast za hvatanje ustreljene lovine može mnogo doprineti da se izgubi ovaj starh. Tek kada totalno oslobodimo psa od ovog straha možemo od njega tražiti da legne prilikom pucnja i u tom položaju da sačeka komandu za aport.

Odučavanje psa od ovakvog straha je često mukotrpno i zahteva ogromnu upornost a lovac treba da proceni da li je odučavanje psa koji će kasnije ići u grupni lov vredno toga. Naime ovakvi psi se i ako oslobođen straha neće vladati kao drugi psi u lovu gde se grupno puca i gde se čuje više hitaca odjednom. On će češće ići za petama lovca i neće sa veseljem trčati po lovinu i ako ne pokazuje strah od pucnja. Međutim u pojedinačnom lovu ovakvi psi mogu biti odlični ali samo oni potpuno oslobođeni od straha od pucnja.

Lovački psi su veoma podložni raznim bolestima jer njihov boravak na otvorenom u sezoni lova predstavlja veliku opasnost da obole od raznih vrsta bolesti. Razne upale, želudačne tegobe, kožne bolesti sve su to uobičajene tegobe koje se javljaju kod lovačkih pasa. Kao i kod ljudi i kod pasa se te tegobe mogu javiti iznenada i kada ih najmanje očekujemo. Vaš pas danas je potpuno zdrav, veseo razigran a već narednog jutra može se dogoditi i da pokazuje očite znakove bolesti. Ma koliko bili inteligentni psi se jasno ne mogu požaliti na probleme i jasno kazati šta ih muči ali zato njihovi vlasnici moraju prepoznati promene i pravovremeno reagovati kako posledice ne bi bile kobne.

Postoje mnogi jasni i očiti pokazatelji da sa psom nešto nije u redu, odnosno da je u bilo kom smislu narušeno njegovo zdravlje. Najčešći znaci bolesti kod pasa, odnosno pokazatelji da je vaš pas bolestan su sledeći:

• Oscilacije u težini psa - promene u telesnoj težini psa pogotovo gubitak kilaže je jasan pokazatelj da sa zdravljem psa nešto nije u redu. Mnoge bolesti se manifestuju upravo neopravdanim i naglim gubitkom telesne težine.
• Promena apetita kod psa – ovo jejoš jedan jasan i čest pokazatelj bolesti. Ako vaš pas ima pojačan ili oslabljen apetit to može ukazivati na neke bolesti ili neki poremećaj. Ako sumnjate da je vaš pas izgubio apetit ponudite mu porciju omiljene hrane ako je odbije to je siguran znak da se radi o nekoj bolesti.
• Povišena telesna temperatura – normalna telesna temperatura kod zdravog psa ( rektalno merenje ) je 37,5c- 39c ( odrasli psi ) i 37,5c – 39,5c (štenci ). Ali kod ovog pokazatelja se moraju uzeti u obzir razne dodatne okolnosti. Svakako treba uzeti u obzir činjenicu da na telesnu temperaturu mogu uticati i drugi faktori kao što su fizička aktivnost, stres. Povišena temperatura usled pojačane fizičke aktivnosti ne mora biti alarmantna. Ali povišena telesna temperatura zahteva pojačan nadzor, jer može biti znak bolesti.
• Oralni znaci – usta vašeg psa mogu biti veoma dobar pokazatelj da li je u pitanju razvoj neke bolesti. Blede desni mogu biti znak loše cirkulacije a žuta boja desni može nagoveštavati problem sa jetrom. Neugodan dah iz usta psa može nagoveštavati probleme upale desni ili neke želudačne probleme . Veliko vlaženje i slinjenje usta mogu takođe biti pokazatelji upale desni ali i bolesti jetre ili prvi znaci besnila.
• Dlaka - Prema kvalitetu dlake vrlo jednostavno možete oceniti u kakvom je zdravstvenom stanju vaš ljubimac. Ako se pas linja više nego što je uobičajeno, razlog može biti stres, ali i bolest. Moguće je da je pas zaražen nekim kožnim parazitima ili da ima problema sa štitnom žlezdom .
• Oči - Oči su vrlo jasan pokazatelj zdravlja, odnosno bolesti. Zenice moraju biti iste veličine. Ako je jedna veća od druge, obavezno reagujte. Svaka promena bilo na beonjači oka bilo na zenicama treba biti zabrinjavajuća i preporučljiva je obavezna poseta veterinaru.
• Kijanje i kašljanje - Ovo su jasni znaci bolesti. Naravno uvek treba obratiti pažnju koji je intezitet kašlja i kijanja u pitanju jer se neki put desi da i pas odreaguje alergijski na neku česticu iz vazduha i to može biti bezazleno ali ako se intezitet kašlja i kijanja poveća obavezno treba posetiti veterinara.
• Promene u ponašanju – svakom neobičnom ponašanju psa treba posvetiti pažnju i u tom slučaju ga treba dodatno nadzirati kako bi se utvrdilo da li se radi samo o nekoj reakciji na neku situiaciju ili je ipak u pitanju neki zdravstveni problem. Ponašanja poput agresivnosti, razdražljivosti, bezvoljnosti, neraspoloženosti za igru i uobičajene aktivnosti, preterana pospanost, učestalo lajanje i sl. neretko su popratna pojava bolesti ili tegobe pa ako ovo stanje potraje svakako posetite veterinara.
• Nepravilnost u izgledu stolice – Mekana ili tečna stolica kod pasa može biti siguran znak neke bolesti. Posebno alarmantna situacija može biti ako se u stolici pojavi sluz ili tragovi krvi. Svakako treba obratiti pažnju i na boju stolice, jer svaka promena boje takođe je mogući znak bolesti.
• Prekomerno mokrenje - Izgled urina i učestalost uriniranja mogu vam nagovestiti ima li pas nekih zdravstvenih tegoba. Učestalo mokrenje uz simptome kao što su povećana žeđ, povraćanje, zatvor, gubitak apetita i težine je siguran znak za probleme sa bubrezima.

Svi ovi gore navedeni simptomi mogu nam pomoći da lakše prepoznamo i na vreme odreagujemo i tako sprečimo patnju i obezbedimo dobro zdravlje našem pomoćniku u lovu.

Želeo bih ovim tekstom upozoriti sve lovce na sve češću pojavu ove bolesti koja je po nekim statističkim podacima na koje sam naišao bila najčešći uzročnik smrti lovačkih pasa u toku 2017 god.

Dirofilarioza je parazitska bolest koja se javlja kod pasa a naročito su pogođeni lovački psi jer su često na otvorenom. Bolest izaziva parazit (crv) kojeg prenose komarci i najrasprostarnjenija je u vlažnim, močvarnim predelima uz obale većih reka itd. Odrasli paraziti mogu narasti do 3cm i najčešće su smešteni u plućnoj arteriji a ako se jako namnože prelaze i u desnu stranu srca. Odrasla ženka parazita ispušta larve koji kruže krvotokom i komarci sišući krv uzimaju te larve i tako ih prenose na zdrave pse. Komarci su najčešći prenosnici ove bolesti.

Najveći problem kod ove bolesti predstavlja to što zaražena životinja po nekoliko meseci ne mora imati nikakve simptome ove bolesti. Kod aktivnijih pasa simptomi bolesti će se pre pojaviti. Prvi znaci bolesti koji su vidljivi i daju se primetiti su:

• brzo umaranje životinje,
• otežano disanje,
• često se javlja kašalj,
• može se javiti i promena glasa laveža pa i u opasnijim slučajevima čak i totalno gubljenje glasa.

Kod najtežih ooblika ove bolesti simptomi će biti još drastičniji. Bolest se najbolje dijagnostikuje serološkom pretragom i konstatuje se pronalaskom pronalaskom larvi u uzorku krvi. Krv je najbolje uzimati uveče jer su tada larve najaktivnije. Kod blažih zaraza čak se ne moraju pokazati larve u krvnom uzorku ali to ne znači da pas nije zaražen.

Lečenje ove bolesti je dugotrajno i neizvesno. Psu se daju najpre lekovi koji deluju na odrasle parazite nakon mesec dana terapija se ponavlja a za sve to vreme pas mora strogo mirovati i preporučljivo je da za to vreme boravi u boksu. Tek kasnije se nastavlja sa davanjem lekova kako bi se uništile larve. U najtežim oblicima ako se paraziti toliko umnože i narastu da zapuše zadnju šuplju venu tada je potrebna i hirirška intervencija kako bi se na taj način otklonili paraziti.

Komplikacije ove bolesti mogu biti veoma teške i najčešće dolazi do postepenog zastajanja rada srca i životinja umire. Kao najbolja preventiva ove bolesti psima koji često idu u lov po močvarnim i vlažnim predelima je posipanje lovačkih pasa ampulama preparata Strongold i to u predelima lopatica svaki mesec koja ne samo da deluje za zaštitu od dirofilarioze već uspešno štiti od buva, crevnih parazita i ušnih grinja.

Putem ovog teksta želeo bih upozoriti sve ljude slučajne prolaznike (šetače, ljubitelje prirode), vlasnike livada koje se nalaze uz šume da obavezno na pravilan način postupe ukoliko se nađu u situaciji da na sredini livade pronađu malo sklupčano lane. Često se desi da iz dobre namere čovek laički postupi i napravi mnogo veći problem nego što izgleda na prvi pogled. Pa ću ja ovim tekstom pokušati da edukujem ljude koji vole prirodu kako da postupe u takvim situacijam i da upozorim sve one koji izvode bilo kakve radove na ovakvim mestima da dobro obrate pažnju prilikom izvođenja tih radova a takođe i kako da postupe u slučaju da se nađu u ovakvim situacijama tokom izvođenja raznih poljoprivrednih radova.

Srne se kote u kasno proleće od maja do juna. Srne obično rađaju jedno lane mada je česta pojava da na svet donesu i blizance (pojava bližnjenje). Srna je poznata kao veoma brižna životinja što se mladunaca tiče i taj njen instinkt za svoju i opasnost mladunčede je možda i najizraženija u svetu divljači (naročito u prvoj nedelji života laneta). Ono što svim ljudima koji nisu lovci a možda i nekim lovcima početnicima (smatram da iskusni lovci to dobro znaju) treba uporno ponavljati je da ono što na prvi pogled deluje kao napušteno lane koje nepomično leži u sredini neke livade u stvari to uopšte nije. I zato apelujem na sve građane da svako lane koje nađu na nekoj livadi uz ivicu šume ili nekom drugom mestu ne diraju jer lane nije napušteno već ono samo čeka majku. Ljudi smatraju da oni time što će pomeriti ili skloniti mlado lane čine dobro i humano delo i tako spašavaju mladunče ali nisu ni svesni da tako čine kontra efekat. Naime srna je uvek tu negde u blizini u potrazi za hranom i ona uvek dolazi po svoje mladunče koje je ostavila skriveno na sigurnom od drugih divljih krvoločnih životinja da ne bi stradalo. Međutim kada ga čovek pronađe i dotakne svojim rukama on na njega prenese ljudske mirise i srna takvo lane više ne želi i tada je lane odbačeno i osuđeno na propast. U takvim slučajevima često ljudi (lovci) preuzimaju odgoj takvog laneta i oni ga odhranjuju i odgajaju dok ne procene situaciju da se to lane vrati prirodnom staništu šumi ali pošto je odgajeno u drugačijim uslovima takvo lane nije pripremljeno za šumsko preživljavanje i njegova dalja sudbina je pod velikim znakom pitanja. Jer kada bude ispušteno u prirodu ono će se jako teško snalaziti u prirodi jer je naviknuto na ljude.

Jedini ispravan postupak u ovakvim situacijama je da se lane ne dira t.j ostavi na miru i tiho se zaobiđe. Takođe treba apelovati i na vlasnike livada koji kose livade ili izvode bilo kakve poljoprivredne radove tik uz šume ili neke delove gde se zna da postoji neko stanište srna da otvore četvore oči kada rade taj posao pogotovo ako to obavljaju velikim motornim kosasčicama ili traktorima. Lanad koja se obično radi bezbednosti nalaze na sredini takvih livada se u takvim situacijam neće ni maknuti bez obzira što čuje zvuk motora kosačice ili traktora i tako da uz ne pažnju čoveka koji radi sa tim mašinama može doći do smrtonosnih povreda laneta . U slučaju da čovek prilikom košenja primeti takvo lane treba ga ako je moguće zaobići a ako to nije moguće onda ga treba preneti negde ali na poseban način, tako što će se uzeti velik otkos trave i na takvoj posteljici od trave lane treba preneti na bezbedno mesto i po svaku cenu treba gledati da se ono ne takne golom rukom kako mu se ne bi tim putem preneli ljudski mirisi i tako lane ne bi bilo odbačeno od srne.

Ovakvim postupanjem činimo dobro delo i prema mladim nejakim lanićima a i na kraju izbegavamo i posledice koje zakonski možemo trpeti jer se nestručno pomeranje laneta pa makar to bilo iz krajnje humanog razloga može teretiti i kao krivolov.

Svaki čovek kod izvođenja svojih pokreta i radnji ima neki svoj ritual i način na koji to izvodi. Bilo da se radi o osnovnim životnim pokretima ili pokretima koji dovode do neke kompleksnije radnje svaki čovek ih izvodi na sebi lakši t.j samo sebi specifičan način.

Kada je reč o lovu svaki lovac ima svoj način (tehniku) podizanja puške, nišanjenja, okidanja (pucanja). Na izgled kod svakog lovca ti pokreti deluju slično ali ipak razlike u tehnici postoje što se naravno najbolje oslikava i pokazuje po broju uspešnih hitaca. Naravno svaki lovac će svoju tehniku hvaliti i obrazlagati da je najispravnija i najbolja ali to je vrlo diskutabilno i kod ovih stvari ipak postoje neke činjenice koje su nepobitne a koje mogu poboljšati tehniku gađanja lovaca a samim tim i njihovu uspešnost.

Što se nišanjenja tiče neki lovci nišane jednim otvorenim okom a opet ima onih koji nišane sa oba otvorena oka. Drugi način je ispravniji jer u lovu, pre nego se uputi hitac, veoma je važno da su oba oka otvorena, jer prostorno gledanje daje jasnu sliku ne samo mete nego i njene okoline. Još jedna bitna stvar za nišanjenje je i kundak puške. Kundak puške je veoma bitno da bude dobar tačnije neophodan je onaj koji dobro leže u ramenu jer bez takvog kundaka nema brzog, lakog i preciznog hica sačmarom.

Sledeća stvar da bi gađanje bilo uspešno je ubacivanje puške u rame. Kod ubacivanja puške u rame kundak mora da legne tako da je glava lovca uvek u istom položaju, odnosno da stoji upravo ispred šine puške. Kundak nije legao na pravo mesto ako kod nišanjenja krivite glavu najčešće udesno. U slučaju da kundak ne pada baš najbolje treningom se može doći do korekcije. To ćete postići tako što kod ubacivanja puške u rame, lakat desne ruke podižete ili spuštate, a glavu držite uvek pravo i po potrebi naginjete manje ili više napred prema šini puške, odnosno prema nišanu. Ako se pridržavate ovih uputstava, uskoro ćete osetiti da ste našli pravi položaj za vaš kundak, odnosno za dobar hitac.

Da bi se smanjio broj promašaja u lovu bitno je i nanošenje puške na metu i povlačenje oroza. Najteže je naučiti sinhronizovano uraditi nanošenje puške i povlačenje oroza kao jednu radnju. U tome se i razlikuju uspešni lovci od manje uspešnih jer ta tehnika što se bolje savlada i lov će biti uspešniji.

Normalno je da svaki početnik kod povlačenja oroza zastane. Ako povlačenje okidača traje od 0,1 do 0,3 dela sekunde, onda je podbačaj iza mete najčešće od 1 do 3 metra. U stvari, vrlo je bitno da se dve radnje - nanošenje puške i povlačenje okidača slije u jednu refleksnu radnju u kojoj za vreme nišanjenja nema nikakvog prekida. Zbog toga, iskusan lovac i dobar strelac, nakon dobrog hica, kaže da nije ni video nišan, nego je samo povukao pušku i jednostavno pogodio.

Pokušaću ovim tekstom da pomognem mladim lovcima početnicima oko izbora obuće t.j čizama koje će koristiti u lovu a starijim iskusnijim lovcima ću pokušati da otklonim dilemu nekim činjenicama koje su možda imali.

Kao prvo ne može se baš tačno i precizno odrediti koja je obuća (čizme) baš najbolja za lov iz prostog razloga jer sve to varira od situacije do situacije, ali postoje neke činjenice koje se moraju poštovati a takođe postoje i prednosti i mane svake obuće koje lovcima mogu pomoći prilikom izbora obuće.

Što se tiče nekih nepobitnih činjenica kod izbora obuće svaki mladi lovac bi trebao da zna da se kod lova na jelene i na ptice močvarice u najvećoj meri biraju gumene čizme zbog kretanja kroz vlažne terene i krajeve pune vode dok se kod lova na divlje svinje ili sitnu divljač izbor pre pada na kožnu obuću (čizame) koje su za takve da kažem šumovite krajeve udobnije. Međutim svaki lovac opet ima neki svoj izbor a ja ću dalje u tekstu pokušati da objasnim prednosti i mane svakog materijala I na taj način pokušaću da pomognem lovcima u svom izboru.

Gumena obuća (čizme)

Prednosti: Najotpornije na vodu, visoke šare omogućuju prolazak kroz blato ili potoke, ljudski miris ostaje zarobljen u čizmi, obično su jeftinije od kožnih, sintetički materijal dozvoljava da se lako kamufliraju, jednostavne su za održavanje.

Mane: Veoma ih je lako probušiti ako je teren zahtevan, manje su udobne od kožnih, kada su nove imaju jak gumeni miris, noge se u letnjem period više znoje jer vazduh nema prolaz kroz gumu, mogu biti glasne priliskom hoda ( škripanje, cviljenje ), teže ih je popraviti ili zakrpiti čak je često puta to I nemoguće, ne mogu se praviti po meri, gležanj ima manju potporu u odnosu na kožne, retko kada se više od dve godine mogu koristiti.

Kožna obuća (čizme)

Prednosti: najudobniji material od koga se mogu izraditi čizme, dobro drže gležanj od noge, mogu se opustiti i stegnuti po potrebi, bolje su za hodanje na veće udaljenosti, bolje su za naporne i izdržljive terene, visokokvalitetne mogu dugo trajati ( 3 do 7 godina ), mogu se raditi po meri, mogu se popraviti i zakrpiti, noge se manje znoje u njima .

Mane: traže redovnu negu i zahtevno čišćenje, potrebno je neko vreme da se razgaze i to ume da bude veoma neprijatno u lovu, manje otporne su na vodu, ne može se sa njima gaziti dublja voda (pliće rečice, dublji potoci), retki su kamuflažni uzorci, teže su od gumenih, ostavljaju više ljudskih mirisa za sobom.

Pored ove dve vrste obuće u današnje vreme pojavila se još jedna vrsta materijala od koje se izrađuje lovačka obuća i ona sve više uzima primat u izboru lovačke obuće a to je material “neoprene” tako da ću pomenuti i njihove prednosti pa će možda neko od lovaca poželeti obuću od ove vrste materijala da isproba.

Neopren

Neopren je po sastavu sličan gumi tačnije reč je o sunđerastom materijalu. Materijal je sintetičkog porekla dobija se vulkanizacijom uz prisustvo sumpora.
Prednosti neoprene su : Obuća je čvršća i elastičnija od gumene, lakša je, ima duži vek trajanja, otporan na vodu, ulje i toplotu, prilagođava se nogama bolje od gume, stvara prirodni sloj izolacije i tako bolje štiti nogu od hladnoće i vlage, ima bolje izolacijske karakteristike od gume I kože.

Izbor obuće ipak prepuštam svakom lovcu jer to je ipak izbor njivove sigurnosti i udobnosti.

Lov na teritoriji opštine Lazarevac datira još od danivna. Prvo Lovačko udruženje osnovano je davne 1899 godine samo tri godine kasnije od osnivanja Lovačkog Saveza Srbije. Prvi predsednik Lovačkog udruženja Lazarevca bio je Milovan Damnjanović ugledni lazarevački trgovac. Lov se tih godina u malenoj varošici Lazarevcu dosta rasprostranio najviše iz razloga što se broj divljači toliko umnožio da su lisice, vukovi postali prava opasnost za pernatu živinu i ostalu stoku. Do početka Prvog svetskog rata broj članova u ovom udruženju iznosio je 140 .

Nakon Prvog Svetskog rata 1925 godine Lovačko udruženje nastavlja sa radom ali sada se broj članova drastično smanjio najviše iz razloga teškog socijalnog stanja u društvu i velikih poreskih nameta tako da tada udruženje broji tek 13 članova. U to vreme deluju tri podudruženja u sklopu Lovačkog udruzenja Lazarevac i to su : udruženje lovaca Stepojevac, udruženje lovaca Dudovica i udruženje lovaca Lazarevac.

1966 godine ta tri podudruženja se ponovo spajaju i formiraju Lovačko udruženje“ Slobodan Penezić Krcun“ koje u to vreme postaje stabilno i rasprostranjeno udruženje koje se uključivalo aktivno u sve akcije Lovačkog Saveza Srbije.

1994 godine Lazarevačko udruženje „ Slobodan Penezić Krcun „ menja ime u Lovačko udruženje „ Fazan „ Lazarevac i pod tim imenom i dan danas postoji i radi sa velikim uspehom i predstavlja jedno od značajnijih udruženja u Lovačkom Savezu Srbije.

Danas uz pomoć Opštine Lazarevac Lovačko udruženje „ Fazan „ u svom lovištu poseduje 64 stabilne čeke, 64 čeke na drvetu, 150 solišta , 200 hranilišta za sitnu divljač i 40 prihvatilišta za fazančiće.
Geografski položaj i konfiguracija terena u lovištu Lovačkog udruženja „ Fazan „ obiluju raznim biljnim i životinjskim vrstama. Veliki broj šuma, rastinja, livada, veliki broj jezera, rečni tokovi koji presecaju lovište veličine 46 hektara stvaraju odlične uslove za razvoj lovnog turizma .

Svi strastveni lovci sa velikom radošću i nestrpljenjem očekuju tri zimska meseca u kojem svaki slobodan trenutak posvećuju ovom lovu. Za pravog ostrašćenog lovca nema ništa lepše nego dočekati zimsko prohladno jutro na “ čeki “ ili lagano padanje mraka u snegom prekrivenoj šumi to je jedinstven doživljaj kao i obilaženje lisičijih terena i prelaza.

Kao prvi uslov za uspešnost u ovakvoj vrsti lova je dobra infrastruktura t.j “ čeka “. Bez dobre “ čeke “ ovaj lov je nezamisliv. Čeka mora biti udobna a lovac strpljiv i miran da bi lov bio uspešan. Kod ovakve vrsta lova najčešće se pravi inprovizovana “ čeka “ koja vrlo brzo može biti gotova. Najčešće treba birati za “ čeku “ neko manje plemenito drvo kako se ne bi napravila velika šteta vlasniku šume. Za sedište se najčešće može koristiti obična daska koja se zaseče sa obe strane I zaglavi u raklje odabranog drveta a takođe za izradu sedišta mogu poslužiti i drugi prirodni materijali iz šume ( manji panjići, granje, itd. ). Poželjno je radi udobnosti da lovac ponese i neko malo priručno jastuče.

Za ovakvu vrstu lova lovac mora imati i propisnu opremu. Obuća bi trebalo biti prilagođena zimskim uslovima ali u krajnju ruku mogu poslužiti i obične gumene čizme koje bi trebale obavezno biti dva broja veće kako bi se na noge obule debele zimske čarape. Što se odeće tiče lovac bi trebalo biti slojevito obučen i treba birati materijale koji što manje proizvode zvuk šuškanja ili krckanaj kako životinja ne bi registrovala taj zvuk i otkrila lovca u kritičnim trenucima. Uz kompletnu standardnu lovačku opremu u rancu je poželjno imati i : baterijsku lampu, sekiricu, kanap, eksere koji mogu biti od velike koristi u nekim situacijama. Od specijalnih uređaja možda nije loše imati tricijumski nišan ili svetleću diodu umesto mušice iz prostog razloga što se na “ čeku” dolazi rano ujutru i ostaje do kasno popodne ili uveče kada su svetlosni uslovi u šumi slabiji.

Što se municije tiče iskusniji lovci stari “ lisičari” iz iskustva koriste tkz. municiju dvojku ( sačma prečnika 5mm ) mada pojedini misle da je ta municija krupna tako da izbor municije varira od slučaja do slučaja I to treba prepustiti svakom lovcu da nađe svoju meru . Kod ovakve vrste love postoje i određena pravila. Kada divljač izlazi iz jame tada lovac diže pušku u rame. U trenutku kada divljač stane i lovac bi trebao da prestane sa svim pokretima jer je poznato da u trenutku kada divljač stane njena čula su maksimalno usresređena na okolinu i tada treba ostati potpuno miran. Naravno to je malo komplikovano jer kod lovca tada adrenalin radi svoje i teško je ostati pribran ali vremenom kako iskustvo lovca napreduje i to se usavrši.

Takođe potrebno je znati da se lisice koje žive blizu naselja kasnije pokreću iz svojih jazbina ili legla u gustišu, a ranije se vraćaju. Dok je sa lisicama koje su dalje od kuća obrnut slučaj. Sa odstreljenim lisicama radi lične sigurnosti treba postupati krajnje oprezno jer nikada se sa sigurnošću ne zna da li ustreljena lisica nosi virus besnila i poželjno je u rancu imati plastični džak i rukavice. Preporučljivo i krajnje neophodno ustreljene lisice isprskati nekim sredstvom protiv buva, tako da sve buve uginu dok se lisica donese kući. Na kraju treba napomenuti da je u ovakvoj vrsti lova “ čekom “ najvažnija stvar istrajnost I koncentracija , a svi koji su jednom probali i doživeli taj nalet adrenalina u susretu oči u oči sa lisicom oni i dalje sa još više želje nastavljaju sa ovakvim načinom lova.