Toplija zima je povoljan zimski period za razvoj trofejne vrednosti kod srndaća. Vitamini su od presudne važnosti za kvalitet i potrebno je da ih unose preko kvalitetne hrane. Za razvoj parogovlja srndaća jedan od važnijih uslova je vitamin D, na koji utiču i sunčani zraci. Preko zime sa puno sunčanih dana veća je količina vitamina D, pa samim tim su rogovi srndaća daleko veći i kvalitetniji.

Kada su niske temperature duži vremenski period a paragovlje u bastu, doćiće do smrzavanja parogovlja i u toj godini trofej teško može da izvuče svoj maksimum.  Takođe i velika debljina snega tokom zime onemogućava srneću divljač da dolazi do kvalitetnije hrane samim tim nema ni dovoljno mineralnih materija pa se stvaraju lošije parogovlje.

Stariji srndaći u zavisnosti od broja sunčanih dana i kvaliteta zimske prehrane u lovištu već krajem februara ima potpuno izraslo parogovlje. Uporedno sa rastom parogovlja počinje i okoštavanje a u martu ih već čisti od basta. (o rastu rogovlja možete da pročitate i u tekstu koji smo ranije objavili Rast trofejne vrednosti kod srndaća) Blaga zima sa velikim brojem sunčanih dana sa malim padavinama snega procenjuje se da bi trebala biti dobra za razvoj parogovlja srndaća i da će biti dobre trofejne vrednosti.

 Organizator otkazao manifestaciju ...

Lovačko udruženje iz Pančeva i lovačka sekcija ''Zmaj'' Jabuka, 24.02.2013 godine organizuju grupni lov na lisicu. Program manifestacije počinje u 8:00h kada je i zakazan skup lovaca u lovačkom domu u Jabuci, kao i doručak koji će trajati do 9:00h i odmah posle počinje lov na lisicu.

Po završetku lova organizovan je ručak u 13:00h kao i prigodan muzički program. Broj učesnika je ograničen.
Kotizacija 800,oo dinara.
Kontak telefoni  Siniša 063 78 28 277 ili Jovica 063 491 246

Organizatori XIV sabora lovaca na Golija 2013 godine su Lovačko udruženje Čemernica Ivanjica, Lovačko udruženje Baljevac iz Baljevca i Lovačko udruženje Raška iz Raške. Sabor lovaca Golija 2013 godine održaće se 16. Februara 2013 godine sa početkom u 08:00h u Devićima.

Program manifestacije..

Skup lovaca do 8:00 časova u Devićima.

Početak lova na vuka u 10:00 časova.

Završetak lova u 13:00 časova.

Zajednički ručak za sve učesnike sabora lovaca u Devićima u 14:00 časova.

Kontakt telefoni 032/664-994, 032/601-656, 066/88-88-701

Tradicionalna lovno turistička manifestacija "Sabor lovaca- Pirot 2013", održaće se u nedelju  10.02.2013. godine u Pirotu na terenu Nišor.

Program lovačkog druženja

Prostorije Lovačkog udruženja u Pirotu, biće mesto okupljanja lovaca, u vremenu od 06.00 - 06.30 časova. Kotizacija za učešće je 600,00 RSD. Prijave učesnika se primaju do 08.02.2013. godine. Otvaranje lova je u 07.00 časova. Organizovani lov će se izvoditi u reviru Nišor od 07.00 časova. Nakon završetka lova za sve učesnike će u restoranu "Vila Dijana" biti priređen zajednički ručak i druženje.

Prijava za učešće

Zainteresovani učesnici lova mogu se prijaviti najkasnije do 08.02.2013. godine, u prostorijama LU u Pirotu ili posredstvom telefona 010/321-706.

Satnica manifestacije

Datum lova: 10.02.2013. godine.
Mesto okupljanja: Ispred prostorija Lovačkog udruženja "Ponišavlje" u Pirotu, Trg pirotskih oslobodilaca br. 22 (bivši Crveni trg).
Vreme okupljanja: 06.00-6.30 časova, očekuje se dolazak gostiju, registracija učesnika, (poneti lovnu kartu).
Početak lova: 07.00 časova, raspoređivanje učesnika lova po planu lova koji je sačinila stručna služba, (love se vuk, lisica i šakal)
Završetak lova: 12.00 časova, povratak u Pirot i zajednički ručak u restoranu "Vila Dijana"
Vrsta obeležja u lovu: obavezan fluorescentni prsluk (ili kapa, traka)
Kotizacija: 600 dinara po učesniku.
Očekivani broj lovaca: 400
Do skorog viđenja u Pirotu, "Dobar pogled".
Za sve informacije u vezi učešća na manifestaciji pozovite (svim radnim danima osim utorkom):
tel. fax:010/321-706.

Lisica naseljava čitavu Evropu i veoma je prilagodljiva životinja. U Srbiji je posebno brojna i ima je u svim tipovima lovišta i nadmorskim visinama.

Boja krzna joj je prilagođena staništu zato po boji krzna razlikujemo tri varijateta lisica i to ...

1. Poljsku ili običnu lisicu, koja na leđima i sa strane ima dlaku crvenkasto žućkaste boje, koja na trbuhu i podbratku prelazi u sivkastu nijansu. Vrh repa joj je bele boje.
2. Tamna lisica ili lisica Ćumurdžika kod koje su leđni deo kao i bokovi riđe boje, koja prema trbuhu i podbratku prelazi u crvenkastu boju. Kod nje je vrh repa crne boje.
3. Lisica Krstašica tamno sive boje, dok po leđima i plećkama skoro crna. Ta crna dlaka ima siluetu krsta pa je po tome i dobila ime. Vrh repa joj je crne boje.

Lisica se najčešće hrani sitnim glodarima, sitnom divljači (zec, fazan, jarebica) ali i lanadima, pronalazi u lovištu ranjenu, bolesnu i uginulu divljač kojom se hrani i služi kao čistač lovišta ali je i jedna od glavnih životinja koja prenosi besnilo.

Lisice se pare u februaru i u to vreme se javljaju lavežom i tom vremenu parenja kada lisica gubi od svoje izvanredne opreznosti najlakše se izlovljava pojedinačnim lovom sa čeke sa stručnim pratiocem dozvoljen je lov preko cele godine, veliku pomoć lovcima na ,,čekanju,, lisice u zimskom periodu prestavlja sneg i mesečina kada se lakše uočava divljač, dosta se upotrebljuju vabilice za lisice koje su se pokazale dosta efikasno u lovu sa čeke. Grupni lov lisice organizuje se u periodu od 1 septembra do 28 februara uz upotrebu lovačkih pasa. U lovu lisice se najčešće koriste lovački psi terijeri i goniči u zavisnosti od tipa lovišta.

U lovu na lisicu u zavisnosti od načina lova i tipa lovišta koriste se karabini manjeg kalibra i lovačke puške – sačmare koristeći municiju sa sačmom prečnika 4,00 mm je sasvim dovoljna za ostrel lisice. Zimski lov lisice je zahtevan i traži da se obilazi teren, određivanje najbolje pozicije za izgradnju čeke i zaklona. Sati provedeni u tišini na čekama u zimskim noćima u lovu na lisicu traži upornost lovaca i zato je kod lovaca u kolekcijama lovačkih trofeja posebno cenjen trofej lobanje i krzna lisice.

Tradicionalna manifestacija ‘’Vuku u pohode’’ koja se već XVI put organizuje u Blacu biće organizovana i ove godine. Ove godine hajka će biti održana 26 i 27 januara 2013 godine u organizaciji lovačkog udruženja Blace. Lovi će se isključivo sačmarama karabini su strogo zabranjeni, okupljanje lovaca je zakazano kod hotela Jezero u Blacu.

Prvog dana posle hajke biće održana i lovačka zabava i bogata lutrija u hotelu Jezero u Blacu.

Više informacije možete dobiti pozivom na broj 027/370-047 ili na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srneća divljač je zastupljena u svim tipovima lovišta (više o srnećoj divljači u tekstu koji smo pisali ranije). Jedan od osnovnih ciljeva gajenja srneće divljači u lovištu je postizanje brojnosti sa dobro zdravstveno stanje jedinki, sa dobrom kondicijom i dobrim reprodukcionim sposobnošću.

Selekciju srneće divljači u lovištu treba prepustiti iskusnim i profesionalnim lovnim radnicima koji dobro poznaju uslove, stanište, populaciju srneće divljači u lovištu koji će ostreljivati slaba, bolesna i trofejno loša grla i time daju prostor za uzgojno vredna i perspektivan grla. Ovo predstavlja veoma važan i odgovoran posao za sve lovne radnike koji žele da u svom lovištu imaju kvalitet.

Uzgojnim ostrelom ostranjuje se ne vredne i manje vredne jedinke (trofejno) u lovištu. Sanitarni ostrel je regulisan zakonom o divljači i lovstvu i vrši se kada su jedinke bolesne i teže povređene (od ranjavanja i drugih povreda). Kod procene i ostrela potrebno je dosta paziti da ne dođe do greške u ostrelu grla, često se dešava i primetno je na lovačkim fotogarfijama da se ostreljuje ,,svako viđeno grlo,, što je ozbiljan i veliki problem za populaciju srneće divljači.

Potreno je profesionalno i ozbiljno vršiti ostrel i selekciju srneće divljači je samo pravilnom i stručnom selekcijom ostrela uz ostale mere zaštite u lovištu poboljšaće se kvalitet trofejne vrednosti i pozitivno će uticati na populaciju srneće divljači.

Srećne praznike želi Vam portal Lovačke priče.

Kod srneće divljači rogovlje krasi glavu samo kod mužjaka tj. srndaća. Već u trećem mesecu života kod muških lanadi počinje izrastaj iz čeonih kostiju sa leve i desne strane dva posebna izraštaja koja se razvijaju i nazivaju se rožišta. Koštani izraštaji na glavi srndaća koji svake godine izrastaju iz rožišta nazivamo parogovlje. Više o delovima roga kod srndaća možete pročitati na strani.

U zavisnosti od klimatskih uslova i nadmorske visine lovišta, krajem jeseni svake godine odrasli srndać odbacuje parogovlje i zatim počinju da rastu novi, čiji je rast već u mesecu januaru uočljiv. Novo rogovlje je početkom hrskavično, prekriveno dlakom, kožom bogato krvnim sudovima da bi kasnije očvrslo i pretvorilo na proleće u pravu kost, parogovi u fazi razvoja prekriveni kožom i retkim dlakama nazivamo Bastom ili Likom. Bast raste na rogovima i kroz krv raznosi kalcijum i fosfor neophodan za rast rogovlja.

Bast ili Lika se najčešće skidaju u proleće kada se koža osuši od parogovlja trljanjem o rastinjem i sl i skida se sa potpunog okostalog parogovlja. Zima je period rasta rogovlja kod srndaća, ali je i najmanje povoljno godišnje doba jer niske temperature, sneg koji ometa kretanje i otežava pronalaženje hrane u zimskom periodu. Zato je potrebno preduzeti mere u lovištu i obezbediti dovoljne količine kvalitetne hrane, bogate belančevinama, mineralima, kalcijuma i fosfora. Pored hrane neophodno je obezbediti i dovoljno mira u lovištu jer srneća divljač je veoma osetljiva i stresna na sve poremećaje u lovištima i sve to utiče na rast trofeja.

Na nama je da u zimskom periodu obezbedimo sve potrebne uslove za što bolju zaštitu divljači u lovištu ukoliko želimo što kvalitetnije trofeje. Više o ocenjivanju trofeja srneće divljači naćićete na strani.

Divlje svinje najčešće žive u čoporima i to krmača i njena prasad kao i nazimad. Čopori su sastavljani od jedne i više divljih svinja sa prasadima koje se udružuju radi lakše zajedničke zaštite prasadi u najmlađem uzrastu - mešoviti čopori različitih legla životinja. Mužijaci veprovi samci žive usamljeni van čopora izuzev u periodu parenja. Ostarele, bolesne, ranjene jedinke se takođe kreću van čopora.

Čopori divljih svinja su najbrojniji u zimskom periodu. Divlje svinje u čoporima zahvaljujući svojoj telesnoj snazi štite sebe i svoje mladunce od prirodnih naprijatelja recimo vuka i medveda.

Potrebno je posebno naglasiti da prilikom grupnog lova divljih svinja lovac nikada ne bi trebao da ostreli vodeću krmaču, jer ona je nosilac prirasta u lovištu a i stub opstanka čitavog čopora jer bez njenog iskustva tokom zime celo leglo prasadi i nazimadi može stradati od gladi i od predatora.

Divlja svinja je posebno prilagodljiva u novonastalim uslovima tako da im opstanak u lovištima nije ugrožen, jedino ostaje na svima nama da tokom lova posebnu pažnju obratimo i da ne ostreljujemo vođu čopora.