Lisica naseljava čitavu Evropu i veoma je prilagodljiva životinja. U Srbiji je posebno brojna i ima je u svim tipovima lovišta i nadmorskim visinama.

Boja krzna joj je prilagođena staništu zato po boji krzna razlikujemo tri varijateta lisica i to ...

1. Poljsku ili običnu lisicu, koja na leđima i sa strane ima dlaku crvenkasto žućkaste boje, koja na trbuhu i podbratku prelazi u sivkastu nijansu. Vrh repa joj je bele boje.
2. Tamna lisica ili lisica Ćumurdžika kod koje su leđni deo kao i bokovi riđe boje, koja prema trbuhu i podbratku prelazi u crvenkastu boju. Kod nje je vrh repa crne boje.
3. Lisica Krstašica tamno sive boje, dok po leđima i plećkama skoro crna. Ta crna dlaka ima siluetu krsta pa je po tome i dobila ime. Vrh repa joj je crne boje.

Lisica se najčešće hrani sitnim glodarima, sitnom divljači (zec, fazan, jarebica) ali i lanadima, pronalazi u lovištu ranjenu, bolesnu i uginulu divljač kojom se hrani i služi kao čistač lovišta ali je i jedna od glavnih životinja koja prenosi besnilo.

Lisice se pare u februaru i u to vreme se javljaju lavežom i tom vremenu parenja kada lisica gubi od svoje izvanredne opreznosti najlakše se izlovljava pojedinačnim lovom sa čeke sa stručnim pratiocem dozvoljen je lov preko cele godine, veliku pomoć lovcima na ,,čekanju,, lisice u zimskom periodu prestavlja sneg i mesečina kada se lakše uočava divljač, dosta se upotrebljuju vabilice za lisice koje su se pokazale dosta efikasno u lovu sa čeke. Grupni lov lisice organizuje se u periodu od 1 septembra do 28 februara uz upotrebu lovačkih pasa. U lovu lisice se najčešće koriste lovački psi terijeri i goniči u zavisnosti od tipa lovišta.

U lovu na lisicu u zavisnosti od načina lova i tipa lovišta koriste se karabini manjeg kalibra i lovačke puške – sačmare koristeći municiju sa sačmom prečnika 4,00 mm je sasvim dovoljna za ostrel lisice. Zimski lov lisice je zahtevan i traži da se obilazi teren, određivanje najbolje pozicije za izgradnju čeke i zaklona. Sati provedeni u tišini na čekama u zimskim noćima u lovu na lisicu traži upornost lovaca i zato je kod lovaca u kolekcijama lovačkih trofeja posebno cenjen trofej lobanje i krzna lisice.

Tradicionalna manifestacija ‘’Vuku u pohode’’ koja se već XVI put organizuje u Blacu biće organizovana i ove godine. Ove godine hajka će biti održana 26 i 27 januara 2013 godine u organizaciji lovačkog udruženja Blace. Lovi će se isključivo sačmarama karabini su strogo zabranjeni, okupljanje lovaca je zakazano kod hotela Jezero u Blacu.

Prvog dana posle hajke biće održana i lovačka zabava i bogata lutrija u hotelu Jezero u Blacu.

Više informacije možete dobiti pozivom na broj 027/370-047 ili na email Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Srneća divljač je zastupljena u svim tipovima lovišta (više o srnećoj divljači u tekstu koji smo pisali ranije). Jedan od osnovnih ciljeva gajenja srneće divljači u lovištu je postizanje brojnosti sa dobro zdravstveno stanje jedinki, sa dobrom kondicijom i dobrim reprodukcionim sposobnošću.

Selekciju srneće divljači u lovištu treba prepustiti iskusnim i profesionalnim lovnim radnicima koji dobro poznaju uslove, stanište, populaciju srneće divljači u lovištu koji će ostreljivati slaba, bolesna i trofejno loša grla i time daju prostor za uzgojno vredna i perspektivan grla. Ovo predstavlja veoma važan i odgovoran posao za sve lovne radnike koji žele da u svom lovištu imaju kvalitet.

Uzgojnim ostrelom ostranjuje se ne vredne i manje vredne jedinke (trofejno) u lovištu. Sanitarni ostrel je regulisan zakonom o divljači i lovstvu i vrši se kada su jedinke bolesne i teže povređene (od ranjavanja i drugih povreda). Kod procene i ostrela potrebno je dosta paziti da ne dođe do greške u ostrelu grla, često se dešava i primetno je na lovačkim fotogarfijama da se ostreljuje ,,svako viđeno grlo,, što je ozbiljan i veliki problem za populaciju srneće divljači.

Potreno je profesionalno i ozbiljno vršiti ostrel i selekciju srneće divljači je samo pravilnom i stručnom selekcijom ostrela uz ostale mere zaštite u lovištu poboljšaće se kvalitet trofejne vrednosti i pozitivno će uticati na populaciju srneće divljači.

Srećne praznike želi Vam portal Lovačke priče.