Dolaskom toplih proletnih dana zmije izlaze iz svojih zimskih skrovišta i kreću u potragu za partnerom i hranom. Njihova aktivnost najpre zavisi od temperature okoline pa se tokom dana mogu primetiti kako se sunčaju na otvorenim i osunčanim površinama. I ako zmije žive samotnjačkim životom u nekim slučajevima se grupišu i tako uzajamno razmenjuju toplotu kojaim prija. Period parenja je takođe vremenski period kada se na jednom mestu može skupuiti grupa zmija bilo da se radi o ritualnim borbama gde se mužjaci udvaraju ženkima ili samom činu parenja. I u jednom i u drugom slučaju radi se o prirodnim nagonskim pojavama a ne o najezdi zmija.

Lepo i toplo vreme je razlog dužeg i češćeg boravka u prirodi kako lovaca tako i drugih ljudi koji vole šetnje i boravak u prirodi. Samim tim se i povećava mogućnost sretanja sa zmijama. Kao glavna preporuka je nošenje odgovarajuće odeće i obuće (dugačke pantalone, čizme, duboke cipele). Treba voditi računa gde se staje i ne dirati nepregledna mesta rukama.

U slučaju nailaska na zmiju najpre je treba lagano zaobići ili bezbedno zaplašiti truptanjem nogom o tlo i pustiti da sama ode u svoje skrovište. Zmije nemaju spoljni slušni organ već preko kostiju donje čeljusti odlično osećaju vibracije pa zato one ne čuju zvuk koji se prenosi vazduhom već reaguju na vibracije tla i zato ih svako udaranje bilo nogom ili štapom o tlo plaši. Takođe veoma je bitno znati da zmija neće sa namerom krenuti prema čoveku sve do trenutka dok se ne oseti ugrožena.

U slučaju zmijskog ugriza zmiju ne treba hvatati i ubijati kako bi se odnela vetreinaru jer bi u tom slučaju mogla još nekog povrediti a i troši se dragoceno vreme koje se treba upotrebiti za pomoć osobi koja je povređena i transport takve osobe u najbližu ambulantu.

Za ugrize otrovnih zmija veoma se uspešno se koristi protiv otrov i osobu koju je ugrizla zmija u najkraćem mogućem roku treba prebaciti do najbliže ambulante. Osobu koju je ugrizla zmija najpre treba smiriti koliko je to moguće potom poskidati sa mesta ugriza nakit i delove odeće jer će doći do nadimanja ugriženog mesta ,a ranu treba pustiti da slobodno krvari bez zasecanja ugriznog mesta ili isisavanja otrova. Po mogućstvu ranu ne bi bilo loše isprati i očistiti i izvršiti imobilizaciju dela tela gde se nalazi ugriz uz pomoć zavoja i nekog čvrstog predmeta. Najčešća mesta ujeda zmija su ruke i noge ali dešava se da zmija ujede i za vrat ili glavu ti ujedi mogu biti dosta opasniji i tada bi u najkraćem mogućem roku povređenog trebalo transportovati do lekara.

Najrasprostranjenije vrste otrovnica u Srbiji su : Poskok, Šarka, Šargan, Smuk Zmije treba uvažavati jer su deo prirodnog bogatstva i važne su za očuvanje ekosistema. Izuzetnu ulogu imaju u kontroli glodara i insekata te tako umanjuju rizik od prenosa zaraznih bolesti.

Negovanje lovačkog psa nije baš tako lako kako nekima izgleda. Osim kvalitetnih uslova za njegovo stanište, redovnih treninga (fizičkih aktivnosti), brige za zdravlje (vakcinacija) veoma bitan faktor u odgoju lovačkih pasa je i izbor metode ishrane.

Postoje dva osnovna metoda ishrane i to su : slobodno hranjenje i planirano ( kontrolisano ) hranjenje. Obe metode imaju svoje prednosti i mane a takođe izbor metode varira od slučaja do slučaja.

Slobodno hranjenje

Ovaj način podrazumeva da napunite činiju hranom i ostavite je vašem psu da jede kada god poželi. Ovaj metod najbolje funkcioniše sa suvom hranom, jer se ne kvari tako brzo kao vlažna hrana. Prednost slobodnog hranjenja jeste što ne morate da brinete da li ćete biti kod kuće na vreme za davanje obroka svom psu (najbolje je za ljude na selu koji imaju poljske radove). Takođe prednost je da pas u svakom trenutku ima hranu na raspolaganju i može je jesti kada god poželi.

Problem kod slobodnog hranjenja može nastati ukoliko imate više lovačkih pasa u jednom boksu. Može se desiti da oni koji su borbeniji i halapljiviji brže pojedu hranu od drugih. Takođe jedna od mana je ta da postoje neke vrste lovačkih pasa koje su genetski halapljive i tada ovaj metod ishrane nije dobar jer je psu hrana dostupna u svakom ternutku i on je neograničeno jede.

Planirano (kontrolisano) hranjenje

Kontrolisano hranjenje je zdravije jer ograničava porciju koju pas uzima. Postoje varijacije ove metode. Jedna je da se psu da puna činija hrane na određen vremenski period (10 do 15 minuta je sasvim dovoljno), nakon čega se činija uzima i stavlja van domašaja psa.

Drugi način je da se psu daje tačno određena porcija hrane koja se ostavlja u određeno vreme. Kontrolisano hranjenje se uvek primenjuje ukoliko pas ima problem sa težinom ili halapljivošću, takođe, ovaj metod je dobar ukoliko se psu daju lekovi koji su ubačeni u hranu. Ukoliko je vaš pas neuhranjen, uz pomoć kontrolisanog hranjenja, možete bolje da ga nadgledate i da butete sigurni da je pojeo svu hranu. Sa isplaniranim hranjenjem u određeno vreme dana, možete da učvrstite vašu vezu sa psom, ubacujući neku zanimljivu igru pre ili posle završenog obroka.

Najveći nedostatak ove metode jeste što morate da hranite psa više puta u toku dana. Ovo može biti veoma teško ukoliko su u pitanju štenci, kojima je i u normalnim uslovima neophodno da jedu češće i manje porcije. Danas postoje mehaničke hranilice koje daju hranu u određenim poricijama i u napred određeno vreme, što vam može dosta olakšati kontrolisano hranjenje.

Treba dobro izvagati obe opcije i na kraju doneti pravi izbor. Starost i rasa psa se moraju uzeti u obzir. Na kraju treba dobro poštovati i to da odluku o metodi ishrane ne određujete po vama, već prema potrebama vašeg ljubimca.

Lovački pas može imati dve vrste mana. Jedna su urođene t.j nasleđene mane u obliku tela, a druga vrsta mana su mane u navikama i vladanju. Obe vrste mana mogu biti nasleđene ili stečene.

Nasleđene mane

Nasleđene mane u obliku tela kod psa mogu biti u zubima, obliku glave, očima. Na ove vrste mana ne možemo ni malo uticati jer je tu presudna genetika i te stvari se ne mogu ispraviti. U razvoju psećeg tela možemo dosta uticati u pozitivnom ali i u negativnom pravcu. Ispravnom ishranom i raznom fizičkom aktivnošću pas će dobiti lepo razvijeno telo a u suprotnom slabom ishranom i stalnom vezom na lanac pas će imati ružne telesne oblike.
Nasledne mane u navikama i vladanju mogu biti : manjak temperamenta, slab njuh, slabo držanje, goropadnost i bojažljivost i strah od pucnja ( ova mana može biti i stečena ). Za ispravljanje naslednih mana lovac je nemoćan. Ako pas nema temperament ni oštar njuh lovac mu ni na koji način ni bilo kakvim vežbama i treningom ne može popraviti.

Stečene mane

Stečene mane kod lovačkih pasa su : rasterivač divljači, pas koji divlja na pucanj ili ga se boji, loš aporter, trgač divljači, neposlušan i isprebijan naplašen pas. Te mane lovac može ispraviti ako pas nije prestar i ako već nije mnogo stekao te loše navike.

Sa rasterivačem divljači moraju se uporno ponavljati vežbe na dugoj i čvrstoj vezi i primoravati ga da pri svakom dizanju divljači legne i ostane neko vreme u tom položaju. Najveća mana lovačkih pasa je strah od pucnja. Pas će samo kada ugleda da lovac podiže pušku odjuriti glavom bez obzira i neće se sam vratiti dok lovac ne pođe po njega. Svako kažnjavanje ovakvog psa čini tu manu većom. Ako se radi o naslednoj mani ovakve pse treba skloniti iz daljeg parenja. Takođe ova mana može biti i stečena a to nam govori činjenica da je pas posle nekog vremena postao osetljiv i plašljiv na pucanj a da to pre nije bio. Obično se ovo može desiti usled lova po lošem vremenu kada je grmljavina ili kada grom pogodi u blizini gde pas boravi. Taj strah ume da bude neugodan i da dosta dugo drži psa ali srećom po lovce on se ipak da ispraviti i psi se vežbom mogu njega osloboditi.

Oslobađanje lovačkog psa

Oslobađanje psa straha od pucnja najčešće se obavlja u tri faze. Prvi korak u treningu je korišćenje vazdušne puške. Sa psom se ode u ograđeni prostor i ponese se vazdušna puška. Pas se drži na kratkom povezu a potom se iz vazdušne puške opali jedan metak u vazduh. Već kod podizanja puške ako je to video pas će početi burno da reaguje i pokušati da se otrgne i pobegne. Međutim pošto je na povezu neće uspeti i tada ga treba milovati po leđima kako bi se osetio siguran. Ovakav trening se ponavlja nekoliko dana uzastopno. Psa stalno treba umirivati igrati se sa njim gladiti ga, uz to svaki put vezu treba produžavati dok se ne dođe do toga da ga skroz pustimo sa veze. Vazdušna puška ne ispoljavaju jak prasak i pas se na njega brzo navikne. Usled toga pas polako izgubi i strah od podizanja puške i veoma je bitno da se sa psom što bolje postupa tokom ovakvih vežbi. Sledeći korak je korišćenje „floberta“ čiji pucanj je jači od vazdušne puške i sličniji je lovačkoj pušci. Postupak je sličan kao sa vazdušnom puškom sa razlikom da prilikom svakog hica treba baciti gumenu maketu goluba ili divlje patke kako bi je pas doneo. U slučaju da se povrati strah psa i dalje traba nastaviti gladiti , umirivati , igrati se sa njim. Treći stepen ovog treninga obavlja se sa pravom puškom i sa što je moguće slabije punjenim patronima. Kod ovog stepena nije loše imati pomoćnika koji će ispaljivati patrone ali tako da se hitac što manje čuje a lovac ponavlja postupak smirivanja, milovanja sa psom naravno opet uz bacanje nečega za aportiranje.

Tek nakon procene da se pas oslobodio ovog straha u ograđenom prostoru psa tada odvoditi u lov. I tada se treba truditi da pas prilikom prvog hica ugleda lovinu i krene na nju ako treba druge pse treba onemogućiti da stignu pre njega do ustreljene lovine. Strast za hvatanje ustreljene lovine može mnogo doprineti da se izgubi ovaj starh. Tek kada totalno oslobodimo psa od ovog straha možemo od njega tražiti da legne prilikom pucnja i u tom položaju da sačeka komandu za aport.

Odučavanje psa od ovakvog straha je često mukotrpno i zahteva ogromnu upornost a lovac treba da proceni da li je odučavanje psa koji će kasnije ići u grupni lov vredno toga. Naime ovakvi psi se i ako oslobođen straha neće vladati kao drugi psi u lovu gde se grupno puca i gde se čuje više hitaca odjednom. On će češće ići za petama lovca i neće sa veseljem trčati po lovinu i ako ne pokazuje strah od pucnja. Međutim u pojedinačnom lovu ovakvi psi mogu biti odlični ali samo oni potpuno oslobođeni od straha od pucnja.