Operacija je koštala oko 430 evra. Amer Beganović većinu troškova pokrije sam. Pomažu mu, kaže nam, dobri ljudi, nakon što objavu podeli na društvenim mrežama.

 

U jednom selu nedaleko od Zenice u Bosni i Hercegovini, prilikom košenja trave, povređeno je lane, koje je spašeno zahvaljujući brzoj reakciji domaćina i vlasnika obližnje farme životinja u Smetovima, Amera Beganovića. Trava mladima služi kao sklonište dok su majke u potrazi za hranom. Ovo malo stvorenje koje je stradalo od kosilice, uspešno je operisano.

 

"Majka je pred samo veče, kako je i uobičajeno za njih, izvela mlade, ležali su u travi, dok je ona verovatno pasla negde u blizini. Čovek je kosio livadu i kosilicom je naleteo na dvoje lanadi, jedno je uspelo pobeći, a drugo je povređeno”, rekao je Beganović za Agroklub.

 

Ostavljaju hranu

Pojašnjava nam da je reč o selu u kojem su uglavnom vikendice, pa dodaje kako ljudi prave velike greške, ostavljajući žitarice i hranu za životinje, koje kasnije dolaze same i događaju se ovakve nesreće. Na Beganovićevoj farmi je zbrinuto više od 500 životinja, i to 30 vrsta, a među njima je već jedno lane kojem je amputirana noga nakon što je stradalo u saobraćajnoj nesreći.

 

Novi stanovnik se za sada oporavlja uz terapiju antibioticima i analgeticima.

 

"Tu noć kada se dogodilo, taj čovek je mene nazvao, znajući da ja spašavam životinje. Ja sam odmah otišao po njega, odveo ga kod veterinara gde mu je ukazana prva pomoć, a juče smo bili na operaciji. Pokušaćemo spasiti tu zadnju nogicu koja je povređena", priča ovaj zaljubljenik u životinje.

 

Operacija je koštala oko 430 evra. Beganović većinu troškova pokrije sam. Pomažu mu, kaže nam, dobri ljudi, nakon što objavu podeli na društvenim mrežama. Od institucija nema podrške, iako je divljač u vlasništvu države, do sada mu ističe, nisu pomogli ni vrećom kukuruza.

 

"Molim sve ljude koji kose, neka prođu prvo kroz livade, ako nešto imaju neka ih uplaše, tu bude i fazana i zmija i one su nam jako bitne da ne stradaju, jer je lanac ishrane u prirodi jako bitan", poručuje naš sagovornik.

 

Dug oporavak

Spašeno lane će na kontrolu za pet dana, kada će mu biti izvađen i dren, a konci tek za 15-ak dana, pa sledi ponovno rendgen snimanje. Ovo će biti dug oporavak.

 

"Ukoliko neko može i želi da pomogne u plaćanju, bili bismo vam zahvalni" naveo je u svojoj Facebook objavi, gde se mogu javiti svi oni koji žele pomoći oporavku. 

 

Tekst preuzet:https://www.agroklub.rs/

Foto:LOVACKE PRICE

Radovi na lovačkoj kući

OPOVO, 18. jun 2022 – U okviru opštinskog konkursa za sufinansiranje udruženja na teritoriji Opštine Opovo, Opštinsko lovačko udruženje je dobilo 420.000 dinara, koji su ravnomerno podeljeni za projekte sva četiri lovačka društva.

 

Lovačko društvo „Fazan“ Opovo sprovodi projekat izgradnje lovačke kuće na lokalitetu Rakitaš. Sredstva koja su dobili na konkursu od lokalne samouprave iskoristili su za podne radove u objektu.

 

Lovačku kuću na Rakitašu obišli su predsednik opštine Miloš Markov i njegov pomoćnik Nebojša Kovačević, gde ih je predsednik Lovačkog društva „Šnjep“ Željko Mosić upoznao sa aktivnostima i radovima koji se trenutno izvode kao i planovima da se pomoću solarnih panela u objekat uvede i struja.

 

Tekst i fotografija preuzeti:Glas Opova

 Не, нисам сецирао први хитац на Корнату као што сам рекао. Није била озбиљна изјава, а у међувремену их је 15 уклоњено и можемо да будемо задовољни! - насмејао се Шиме Јежина, директор НП Корнати када смо га подсетили шта је рекао за текст у Шибенском листу објављен средином фебруара.

 

 Тада је уочи похода прве организоване експедиције групе тишњанских ловаца ЛУ „Камењарка“ скоро две године након прве дојаве са терена „да нешто коље овце“ писало о изгледу ових грабљивица налик крсту. лисице и вука где их никада није било. Још пре три месеца шакали су могли несметано да носе јагњад корнатских овчара, пошто су национални паркови искључени из ловишта, а за санитарно снимање управа парка је морала да прибави посебне дозволе и документа.

 

 До Корната су допливали шакали са Дугог отока и пустошили јагњад у стадима на слободној испаши преосталих пастира на Корнатима, Лавси и Пишкери. Овчар Јаков Шикић са Корната, који је у сарадњи са националним парком поставио мртвачницу опремљену камерама за боље откривање детлића, каже да је за две године изгубио чак 70 јагњади и да ће требати неколико година да стада ојачају. курнатарски свет је почео са појавом шакала и да ће људи морати да се прилагоде овој природној сили. 

 

Продор предатора представља опасност за саму суштину и разлог постојања националног парка, чији је културни пејзаж огољен и са врло мало дрвећа, а камоли шума, осим маслиника и смокава, вековима обликовали управо овце на слободној испаши у улози природних „косача”. За пуњеног дјетлића на улазу у Управу Националног парка Корнати ово сам рекао само успркос свима који су одмахнули руком да ћемо успјети с ловцима. 

Међутим, погрешили су.

 

Веома добро смо пратили шакале и њихова популација више није мирна. 

 

Санитарно гађање се показало као успешан начин контроле уљеза, а научним методама пратимо и детлиће, каже Јежина. 

 

У ту сврху у ваздух подижу и дронове опремљене термалним камерама. - Вјерујем да ћемо овим темпом до краја године потпуно сузбити дјетлића на Корнатима, каже Јежина. 

 

Додуше, стално треба пазити на Корнате сусједни Дуги оток, коридор преко Провере одакле су шакали допливали до архипелага, о чему постоји снимак. Занимљиво је да у локалном Парку природе Телашчица нема проблема са предаторима.

 

 Блиско сарађујемо са колегама, каже Јежина и подсећа да су национални паркови међу подручјима где је забрањено оснивање ловишта, а шакал је заштићена дивљач у Хрватској.

 

 Препрека бржем раду јавне установе била је законска обавеза израде програма заштите дивљачи за Национални парк Корнати, а на јесен ћемо дефинисати цјеновнике за уход, каже први човјек Националног парка Корнати.

 

Наравно, људи имају право на накнаду, а сада на неколико Корната нема више од десет породица са укупно 1.200 оваца које добијају подстицаје за традиционалну испашу. Породица Чагље је ударац, али и нова прилика за реорганизацију живота у националном парку, напомиње Шиме Јежина. 

 

Невен Крнић, председник ЛУ „Камењарка“ из Тисног, г. предсједник ловачког друштва са којим је НП Корнати потписао уговор о санитарном риболову, заједно са групом других ловаца и истарским гоничем вођеним искључиво на повоцу, викендом већ скоро три мјесеца одрађује херојски посао викендом. Прву грабљивицу Крнић је одстријелио на Корнатима, у Тарцу. Тишњани нису само искусни познаваоци острва, већ су и вешти у лову на шакали у свом копненом ловишту, иако овде важе друга правила, а дивљач се понаша другачије. Али за Тишњане више нема непознаница. - Шакал се стисне, легне у густо и случајно прође поред њега, а да га не примети. То је веома опрезна животиња, а пас нам бар сигнализира да је шакал у близини, описује Невен Крнић.

 

 Не смеју пустити пса да јури шакала, нити га лови јурењем, већ само претрагом терена, пошто је и даље подручје националног парка где важе посебна правила. Користе и посебне мамце, а у лову ломим шетаче дуже од 10 километара. Ловци на Корнате долазе поподне, обично лове до мрака, преко ноћи, а онда се у раним јутарњим сатима развију у стријелце и претражују тежак терен.

 

 - Биће нас највише десеторо, иако број људи није ограничен. Изгледа да смо их све стрељали на Лавси и Пишкеру, тамо их је било 4-5 и сад смо углавном на Корнатима. Дајемо све од себе, када смо се већ прихватили захтевног задатка који није за старије, а поздрављамо све млађе, квалификоване ловце добре воље, каже Невен Крнић. Уверили су се колика је штета коју је нанела куга, која је прво запливала са копна, затим преко Дугог отока и до Корната. Зато им је драго што помажу пастирима.

 - Пролазимо поред стада од 40-50 оваца са свега неколико јагњади, све остало су однели шакали. У лову налазимо и доста лешева... 

 

Текст преузети:Шибенски лист http://sibenski.slobodnadalmacija.hr/

фото: ЛОВАЧКЕ ПРИЧЕ илустрација